Време (новине)

Време је био дневни лист на српском језику покренут 18. децембра 1921. године у Београду. Оснивач је био Коста Луковић, а уредник Бошко Богдановић. Лист је излазио од децембра 1921. године до априла 1941. године у Београду, дневно. „Време」 је имало и додатак „Илустровано Време」, „Дечје Време」, „Женски свет」, „Време-Недеља」, „Време-Четвртак」 и „Време од недеље до недеље」. Био је то дворски и радикално-режимски лист.^[1]

Укратко Тип, Формат ...

Време
Време, издање од 18. децембра 1921. (први број)
Тип	дневне новине
Формат
Власник	од бр. 1240 (1924) Ненад Ђорђевић; од бр. 1319 (1925) Милутин Стевановић; од бр. 5823 (1938) Душан Глишић; од бр. 6529 (1940) Данило Грегорић
Издавач	Штампарско-издавачко предузеће „Време」
Главни уредник	Дојчило Митровић и Боривоје Глишић (6. априла 1941)
Оснивање	1921.
Укидање	1941.
Језик	српски
Седиште	ул. Дечанска бр. 31 (6. априла 1941)
Град	Београд
	1451-4524

Оснивачи "Времена" су припадали групи радикалских политичара. Међу главним уредницима били су Љуба Поповић, Михаило Живанчевић, Станислав Краков. Лист је био дворски и радикално режимски. Иницијативу за његово оснивање дао је Момчилу Нинчићу лично краљ Александар. Његова жеља је била да се оснује лист који би био конкурент београдском листу "Политика", а који би подржавао рад режима. Новац за оснивање и почетни рад је узиман из диспозиционих фондова Министарства иностраних послова, а исплаћиван је преко Ескомптне банке. Да би „Време」 било на нивоу „Политике」 ангажован је за директора бивши сарадник тог листа Коста Луковић.^[2]

После завођења Шестојануарске диктатуре 1929., према којој Момчило Нинчић остаје у опозицији, лист прелази у руке нове групе тзв. "дворских" радикала. Богољуб Јевтић, Милан Сршкић, Нинко Перић и Ђурђе Јеленић су откупили власништво од Момчила Нинчића за 6.000.000 динара, фебруара 1931. године. Један од првих корака нових власника било је смењивање Косте Луковића са положаја дикретора листа.^[3]

После пада владе Богољуба Јевтића јуна 1935, лист "Време" почиње да подржава формирање нове странке Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ) од августа 1935. године.^[4] После разлаза ЈРЗ са Главним одбором Народне радикалне странке, децембра 1935 - јануара 1936,^[5]^[6] председник владе Милан Стојадиновић је преузео власништво над листом "Време" фебруара 1936. године. На аукцији одржаној 7. фебруара, за суму од 20.000.000 динара већински акционари су постали чланови породице, кумови и блиски пријатељи председника владе, иако Стојадиновић формално није откупио акције. За директора је постављен радикал и бивши уредник партијаског органа "Самоуправа" др Љуба Поповић, главни уредник је остао Гргур Костић. Посебан утицај је имао брат председника владе и народни посланик Драгомир Стојадиновић, који је постављен за директора листа децембра 1935, уместо Станислава Кракова.^[7]^[8]

Браћа Стојадиновић су се потрудили да подигну лист "Време" на европски ниво. Подигнута је зграда у Дечанској улици, у којој је смештена редакција и штампарија предузећа "Време А.Д.". Била је то најмодернија штампарија на Балкану, а опрема је набављена из САД и Немачке.^[9]^[10] Постојало је 18 телефонских линија, од којих је 12 било улазно-излазних а 6 само излазних. Сарадници листа су заузимали просторије у сутерену, приземљу и прва четири спрата. На првом спрату били су смештени дактилографи, стенографи и друго помоћно особље. Најважнији део редакције је био смештен на другом спрату, где се налазила и канцеларија Драгомира Стојадиновића. Новинари су били распоређени по рубрикама и смештени у осам канцеларија. Уредници су имали састанке са директором сваког дана у подне. Библиотека је била смештена у највећој просторији у згради, до канцеларије директора. Посебна пажња је почела да се посвећује фото служби, у којој су била стално запослена три фоторепортера, од којих је најпознатији био Светозар Грдијан.^[11]

У власништву Милана Стојадиновића лист је постао профашистички. После пада Стојадиновићева са власти фебруара 1939, влада Драгише Цветковића је увела комесаријатску управу у предузеће „Време А.Д.」 25. јула 1939, како би умањила ефекат опозиционог деловања бившег председник владе и стварног власника. Први комесар је био адвокат Ненад Ђорђевић, а потом је постављен новинар Данило Грегорић који на том положају остаје до пуча 27. марта 1941. године.^[12] У то време пресудну улогу на уређење листа имао је Ратомир Сотировић, такође сарадник „Политике」. Лист је обустављен почетком Другог светског рата, 6. априла 1941. године.^[13]

Време (новине)

Историја

Власници и издавачи за Штампарско-издавачко предузеће Време

Одговорни уредници

Додаци

Види још

Спољашње везе

Референце

Wikiwand - on