Врмџа

Врмџа је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 397 становника. У близини села се налазе остаци средњовековног утврђења.

Врмџа
Врмџа - колаж
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Сокобања
Становништво
— 2022.	387
Географске карактеристике
Координате	43° 42′ 29″ С; 21° 49′ 07″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	570
Врмџа Врмџа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18236
Позивни број	018
Регистарска ознака

Историја

Први пут се насеље Врмџа помиње у писаним документима у 3. веку. У средишту села доминира Латин - град, римско утврђење за одбрану царског друма који је водио за Блиски и Средњи исток. У 6. веку град је дограђиван како би се Византија бранила од најезде словенских племена. Град се, касније, помиње у 14. веку као утврђено станиште богатих властелина, који су, у то време, трговали са трговцима из Дубровника.

По доласку Словенских племена и Бугара Византија губи ове територије и за извесно време Бугари преузимају овај крај заједно са Врмџом. Од када носи име Врмџа то није познато ни како је то име добила.

Са освајањима Српских краљева овај крај је постао Српски крај XI и почетком XII. века. Од тада је сачињавао граничну тврђаву односно Крајину пошто је већ Књажевац (Гургусовац) био Бугарски, а касније и Турски.

Врмџа се помиње и у турским књигама пореских обвезника. Остала су два зида старог утврђења и многе тајне. Сељаци сведоче да су налазили широке римске цигле са бројевима, делове копаља, стрелице, ковани бакарни новац, људске kости. Са Латинског града данас пуца видик на обрађене њиве, на воћњак воћњаке, на реку са вијугавим редом врба и топола, на суседна села, на врмџанске куће са црвеним крововима и на моћну планину Ртањ.

Манифестације

• Врмџа фест – Интернационални фестивал туристичко-еколошког документарног филма.

Демографија

У насељу Врмџа живи 518 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,5 година (46,5 код мушкараца и 52,1 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. и 21. века (пез податак са последњех пописа становништва)

Демографија[1] Година Становника 1948. 1.593 1953. 1.568 1961. 1.479 1971. 1.302 1981. 1.124 1991. 901 823 2002. 606 685 2011. 497 2022. 387

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			603	99,50%
Црногорци			1	0,16%
Муслимани			1	0,16%
непознато			1	0,16%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 0       2 80+ 13       28 75—79 14       25 70—74 29       38 65—69 18       31 60—64 27       31 55—59 28       21 50—54 20       22 45—49 11       16 40—44 20       11 35—39 12       9 30—34 14       15 25—29 15       16 20—24 10       16 15—19 12       6 10—14 11       13 5—9 12       13 0—4 18       9 Просек : 46,5 52,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	314	316	296	271	249	221	179

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	45	30	24	13	14	14	4	2	0	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	243	35	172	21	13	2
Женски	287	19	177	74	14	3
УКУПНО	530	54	349	95	27	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	163	135	0	2	4
Женски	99	78	0	0	3
Укупно	262	213	0	2	7
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	6	2	4
Женски	0	1	5	1	1
Укупно	0	5	11	3	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	2	2
Женски	0	0	0	2	6
Укупно	0	0	0	4	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	2
Укупно	0	0	0	4

Види још

• Врмџанско језеро
• Врмџа (тврђава)
• Мијина воденица Врмџа