Врница

Врница (алб. ) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 612 становника, већину становништва чине албанци.^[1].

Врница
Врница
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	612
Географске карактеристике
Координате	42° 47′ 18″ С; 20° 58′ 04″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	502
Врница Врница на карти Србије

Географија

Село је у подножју Чичавице, на Брусничкој реци, на 1 км југозападно од њеног ушћа у Ситницу. Разбијеног је типа. Дели се на Доњу Врницу и Горњу Врницу. Доња Врница је на окупу, а од Горње Врнице има неколико издвојених кућа ниже села. Удаљење између Д. и Г. Врнице износи 1 км. На подручју села налази се место Селиште, чији остаци датирају из 2. века и 5. века, налази се на листи споменика културе на Косову^[2].

Порекло становништва по родовима

Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1934. године.^[3]

Српски родови:

• Крсмановићи (5 к. Св. Петка). Пресељени око 1800. из Ресника, где су се доселили из Чечева у Ибарском Колашину. Даљом старином су од Бјелопавлића.
• Зупчани (3 к. Св. Петка). Пресељени из Зупча у Ибарском Колашину средином 19. века на позив Крсмановића.
• Касаловићи (3 к. Св. Петка). Потичу од Зупчана, од којих су се оделили у Врници.
• Дробњаци (11 к. Ђурђевдан). Из Букоша, где су живели 44 година, преселили се 1875. на позив Крсмановића и претка арбанашког рода Бековића, Емина Беке, који им је у Букошу био комшија, на купљено имање.
• Ковачани (1 к.Св. Врачи). Преселили се из Сливовице 1908. У Сливовицу су се доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља), а пореклом су из Црне Горе.

У Врници су живели и Срби Ђурићи који су ту били досељени из Ибарског Колашина. Иселили се у Топлицу по њеном ослобођењу.

Арбанашки родови:

• Бековић (4 к.), од фиса Гаша. Преселили се из Букоша мало пре Дробњака. У Букош су се доселили око 1830. из Малесије, јер су чули да на Косову има много земље. – Буњак (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије пре Бековића.
• Сврачали (3 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Сварче у Топлици.

Поарбанашени турски род је – Бангел (4 к.). Досељен је око 1890. од истоименог рода у В. Кичићу, који је ту пресељен из Трепче.

Колонисти и аутоколонисти:

• Грујићи (2 к.). Досељени 1914. из Мердара у Топлици на купљено. Пореклом су из Братоножића.
• Белојевић (1 к.). Досељен 1914. из Бјелопавлића у Вучитрн, одакле се преселио 1920.
• Распоповић (1 к.), – Бешић (1 к.) и – Шарановић (1 к.) 1920. из Бјелопавлића.
• Милошевић (1 к.) 1920. из Лијеве Ријеке (Васојевићи).
• Калезић (1 к.) 1929. из Даниловграда.

У селу су 1934. биле 4 куће Рома Габеља које су ту биле „одавно“ настањене.

Демографија

Демографија[4][1]
Година	Становника
1948.	342
1953.	364
1961.	391
1971.	330
1981.	331
1991.	388
2011.	391

Становништво по националности

Националност	Број	%
Албанци	612	99.80
Бошњаци	1	0.20[1].