Вуканово јеванђеље
најзначајнији споменик српске писмености с краја XII века From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Вуканово јеванђеље је, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик српске писмености с краја 12. века, писан спрскословенским језиком.[1]
Рукопис је настао у пећини, „код града Раса“[2], посљедњих година 12. века. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив Вуканово јеванђеље одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби Вукановог брата, Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном месту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа у ком се говори о Вукановој победи над Стефаном (1202. год.), „али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа“. Ово је највероватније учињено током краткотрајне Вуканове владавине, када је преотео престо свом млађем брату Стефану Првовенчаном. Томе иде у прилог чињеница да је обрисано укупно 11 редова из записа где је била забележена посвета књиге великом жупану. Ова средњовековна цензура омогућила је прецизну датацију времена настанка књиге у године између 1200. и 1202.[3]
Палеографске и филолошке анализе указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар, старац Симеон) припадају традицији рашке писарске школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником зетске писарске школе.[4]
Најраскошније су урађене две целостраничне минијатуре. На једној Св. Јован седи на столици са наслоном и исписује јеванђеље, ослонивши књигу на лево колено. Пред њим је сто за писање са високо издигнутим пултом. Сигнатура минијатуре је на српском језику. На другој, где Лука говори о младом Христу који учи у храму насликан је Христос Емануило. Он седи на богато изрезбареном престолу, прекрштених ногу, док десном руком благосиља. Има нимб са уписаним крстом. Легенда је исписана на грчком.[5]
Остатак рукописа је претежно украшен иницијалима и не може се по величини и раскоши мерити са Мирослављевим јеванђељем које има много више иницијала по странама. Сами иницијали на Вукановом јеванђељу су мање раскошни и скромно изведени у две боје, црвеном и жутом и немају позлату.
До средине 19. века рукопис се чувао на Светој Гори, када га је Порфирије Успенски кришом, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља однео у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.[6]
Страна из Јеванђеља
Једна од минијатура
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads