Ћирилица

систем писања развијен у Бугарској и коришћен за различите оријенталне евроазијске језике From Wikipedia, the free encyclopedia

Ћирилица
Remove ads
Овај чланак је о ћириличком писму уопште. За више информација о ћирилици коју користи српски језик погледајте страницу српска ћирилица.

Ћирилица је писмо које се користи у неколико словенских језика, као што су: белоруски, бугарски, македонски, руски, русински, српски и украјински, а такође и у већем броју других језика у областима Евроазије. Ознака савремене ћирилице према је , а њене старословенске варијанте .

Укратко Ћирилица, Тип ...

Савремена ћириличка писма су базирана на старословенској ћирилици,[3][4] која је настала на јужнословенским просторима, у време када су многе, првенствено источне јужнословенске области, биле под влашћу Првог бугарског царства.[5]

Ћирилицу и глагољицу су формулисали Ћирило и Методије који су донели хришћанство код Јужних Словена, или њихови ученици.[6][7][8] То је основа алфабета који се користе у разним језицима, бившим или садашњим, у деловима југоисточне Европе и северне Евроазије, а посебно код оних са словенским пореклом, и код несловенских језика који су под утицајем руског језика. Године 2011, око 252 милиона људи у Евроазији је користило ћирилицу као званични алфабет у својим националним језицима, при чему Русија обухвата око половине тог броја. Са пријемом Бугарске у Европску унију 1. јануара 2007, ћирилица је постала треће званично писмо Европске уније, након латинице и грчког писма.[9]

Ћирилица је изведена из грчког унцијала, проширена словима из старијег глагољичког алфабета, укључујући неке лигатуре. Та додатна слова су додата за старословенске гласове који нису присутни у Грчком. Писмо је названо у част два византијска брата,[10] Ћирила и Методија, који су раније креирали глагољичко писмо. Модерни научници верују да су ћирилицу развили и формализовали рани ученици Ћирила и Методија.

У раном 18. веку ћириличко писмо које је коришћено у Русији је знатно реформисано по налогу Петра Великог, након његовог повратка из дипломатске мисије у западној Европи. Нова форма слова је постала ближа латинском писму, неколико архаичних слова је уклоњено и неколико слова је лично дизајнирао Петар Велики (као што је „Я”, које је било инспирисано латиничким словом „R”). Западноевропска типографска култура је такође прихваћена.[11]

Remove ads

Име

Thumb
Распрострањеност ћирилице у Европи:
  Ћирилица као једино писмо службеног језика
  Ћирилица као писмо службеног језика (са латиницом)

Пошто су писмо осмислили ученици и следбеници Ћирила и Методија, употреба Ћириловог имена за означавање овог писма представља израз одавања почасти, а не означавање ауторство. Име „ћирилица“ често збуњује људе који нису упознати са историјом писма, пошто не идентификује земљу порекла (за разлику од „грчког писма“). Неки га називају „руским писмом“ пошто је руски најпопуларнији и најутицајнији алфабет базиран на овом писму. Неки бугарски интелектуалци, попут Стефана Цанева, су изразили забринутост због тога, и предложили да се ћириличко писмо уместо тога назове „бугарским алфабетом“,[12] али тај предлог није наишао на подршку у стручној и широј јавности.

Словенска ћириличка писма су позната и као азбука, што је изведено из старих имена прва два слова већине ћириличких писама (као што је и термин алфабет проистекао из прва два грчка слова алфа и бета).

Из назива за ћирилицу изведене су и одговарајуће придевске одреднице. Тако се у српском језику користе четири придевска облика: ћирилички и ћирилични, односно ћирилски и ћириловски. Према мишљењу Одбора за стандардизацију српског језика, препоручује се први облик (ћирилички), уз напомену да је дозвољен и други облик (ћирилични), који није неправилан.[13] Трећи и четврти облик (ћирилски и ћириловски) имају и додатна значења (на пример, појам ћирилска књижевност у ужем смислу означава књижевну делатност самог Ћирила).

Remove ads

Језици који користе ћирилицу

Више информација Слова ћирилице, Слова српске азбуке ...
Thumb
Подручја на којима се користи ћирилица
  Подручја на којима је ћирилица главно писмо
  Подручја на којима се ћирилица користи уз друга писма

Следећи језици користе или су користили ћирилицу:

Дунгани, исламизовани Кинези из Казахстана који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем. Дунгански дијалект је једини из кинеске групе језика који не користи кинеске карактере и једини језик синотибетске породице који користи ћирилицу као стандардни писани систем.

Remove ads

Ћириличко писмо за Русе

Главница писма настала је из ране ћирилице, која је била дериват глагољице и грчког уставног писма унцијале. За највероватније састављаче ћирилице узимају се Климент Охридски или Константин Преславски, али то питање до данас није коначно решено. Највећи број слова потиче из грчког писма, док неки знакови представљају мање или више упрошћене облике глагољских слова. Ћирилица је добила име по млађем од два брата, словенска просветитеља, Ћирилу, за кога се обично претпоставља да је саставио глагољицу.

АБВГДЕЁЖЗИЙ
КЛМНОПРСТУФ
ХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯ

Коришћење у различитим језицима

(Гласови су означени коришћењем Сампе и представљају само апроксимативне вредности.)

Док главница језика који се користе ћирилицом имају фонемску ортографију, постоје и изузеци, углавном у рус. (значи њега), а изговара се као /jɪˈvo/ уместо /je'go/.

Срицање имена варира, посебно кад су у питању транскрипције/транслитерације , и .

Словенски језици

Руски

Главни чланак: руски језик
Више информација велико, мало ...
Напомене везане за тврди и меки знак
  1. ^ Када се јотовани самогласник (самогласник који почиње са /j/) нађе иза сугласника, сугласник бива палатализован (/j/ се меша са сугласником) а /j/ неће бити изговорено. Тврди знак означава да се то не треба десити, док ће се /j/ појавити испред самогласника. Меки знак означава да се сугласник палатализује али да ће се /j/ испред самогласника чути. Меки знак на крају речи означава да се сугласник пред њим палатализује. Примери: ; jjj.
  2. У ортографији пре реформе правописа руског језика, у староруском језику, као и у црквенословенском ови се знакови зову „јеровима“ (дебелим и танким). Историјски, „тврди и меки знаци“ узимају место данас непостојећих муклих гласова задњег и предњег реда. (У српском језику су се ти гласови прво уједначили у мукли глас средњег реда, а у тзв. „јакој позицији“ дали непостојано а. Данас тај средњег реда постоји у бугарском. Погледајте напомене за бугарски језик.)
Историјска слова

Пре 1918. постојало је још четири слова у употреби: Іі (замењено са Ии), Ѳѳ ( „фита“ или „тита“ или „тета“, замењена са Фф), Ѣѣ ( „јат“, замењено са Ее), и Ѵѵ ( „ижица“, замењено са Ии).

Украјински

Главни чланак: украјински језик

Као у руском са изузецима:

  • је звучан струјни сугласник и зове се „Ге“. Изговара се приближно као , али не исто /ɦ/. Између и налази се Гје (Ґ, ґ) и изговара се као //. (Ово слово није било званично коришћено у Совјетском Савезу, па се не налази у многим ћириличким фонтовима.)
  • се изговара као /e/ и зове се „Е“. не постоји. Између и постоји слово (Є, є) које се изговара као /je/ и које изгледа као слово С са цртом у средини. Руско слово Э не постоји.
  • се изговара као /ɪ/ и зове се „“ (тврдо ). Кратко се зове „јот“. Између и кратког постоји слово и изговара се као // а изгледа као латиничко слово и слово (, ) и изговара се као // а изгледа као латиничко слово са дијарезом (две идентичне тачке изнад слова као код руског слова Јо).
  • Јери не постоји.
  • Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
  • се изговара као два посебних гласа, ш и ч

Белоруски

Главни чланак: белоруски језик

Као руски осим:

  • изгледа као латиничко слово . (Али, кратко изгледа као у руском)
  • Између и постоји слово кратко (Ў, ў), које изгледа као са акцентом брев и изговором // као у енглеским дифтонзима у „“ и „“.
  • не постоји.
  • Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
  • представља звучан струјни сугласник. Изговара се као слабије /ɣ/. Има Ґґ.
  • „“ као „“, „“ као „“.

Бугарски

Главни чланак: бугарски језик

Као руски осим:

  • Је се изговара као /E/ и зове се „E“.
  • Јо не постоји.
  • Руско слово Е не постоји.
  • се изговара као /ʃt/ и зове се „“.
  • Тврди знак се користи за полугласник, /ə/ (Ъ).
  • Јери не постоји.

Српски

Главни чланак: српски језик

Као руски осим:[14]

  • Изговор српске азбуке је другачији од изговора руске. Сугласници се изговарају само коришћењем полугласника као помоћи.
  • Је се изговара као /E/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Руско слово Е не постоји.
  • Између и постоји слово , које се изговара као // и изгледа као , само што има закривљење на десној ножици.
  • Кратко не постоји. Између и налази се слово Ј (Ј, ј) и изговара као /j/, а изгледа као латиничко слово Ј.
  • Између и је слово које се изговара као // и изгледа као са прилепљеним меким знаком са десне стране.
  • Између и О је слово које се изговара као // и изгледа као са прилепљеним меким знаком са десне стране.
  • Између Т и налази се слово које се изговара као /tɕ/ и изгледа као мало латиничко слово са цртицом у горњем делу леве усправне линије.
  • Између и налази се слово које се изговара као /dʒ/ и које личи на само са цртицом помереном на средину доње водоравне линије.
  • је последње слово; остало не постоји.

Македонски

Главни чланак: македонски језик

Као у српском осим:

  • Између и се налази слово које се изговара као /ʑ/ а исто је као латиничко слово .
  • се мења а изговара се као /ɟ/ и изгледа као са акутом.
  • се мења са а изговара се као /c/ и изгледа као са акутом.

Црногорски

Главни чланак: црногорски језик

Као у српском осим:

  • Између и се налази слово (мек изговор жј).
  • Између и се налази слово (мек изговор шј).

Несловенски језици

Ове азбуке су махом настале на основу руске, али са поприличним разликама, поготову кад су у питању кавкаски језици. У централној Азији коришћење ћирилице је постало често предмет политичких спорова по распаду Совјетског Савеза јер подсећа на совјетску власт. Одређени број језика је уместо ћирилице почео да користи друга писма.

Казашки

Главни чланак: казашки језик
Више информација ћирилица, кајдарска латиничка транслитерација ...

Симболи у загради су искључиво за двосмерно пресловљавање (транслитерацију).

Remove ads

Ћирилица у Уникоду

У Уникоду ћирилички блок се простире између од до . Знаци између позиције и су у основи знаци из кодног распореда померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између и су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од и су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.

Уникод не укључује акцентована ћириличка слова, али се могу добити комбиновањем са различитим дијакритичким знацима. Тако се додавањем („комбинујући акут“) после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. ́ ́ ́ ́). Неки језици (као што је савремени црквенословенски језик) још увек нису у потпуности подржани.

0123456789ABCDEF
400ЀЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌЍЎЏ
410АБВГДЕЖЗИЙКЛМНОП
420РСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯ
430абвгдежзийклмноп
440рстуфхцчшщъыьэюя
450ѐёђѓєѕіїјљњћќѝўџ
460ѠѡѢѣѤѥѦѧѨѩѪѫѬѭѮѯ
470ѰѱѲѳѴѵѶѷѸѹѺѻѼѽѾѿ
480Ҁҁ҂҃҄҅҆҇҈҉ҊҋҌҍҎҏ
490ҐґҒғҔҕҖҗҘҙҚқҜҝҞҟ
4A0ҠҡҢңҤҥҦҧҨҩҪҫҬҭҮү
4B0ҰұҲҳҴҵҶҷҸҹҺһҼҽҾҿ
4C0ӀӁӂӃӄӅӆӇӈӉӊӋӌӍӎӏ
4D0ӐӑӒӓӔӕӖӗӘәӚӛӜӝӞӟ
4E0ӠӡӢӣӤӥӦӧӨөӪӫӬӭӮӯ
4F0ӰӱӲӳӴӵӶӷӸӹӺӻӼӽӾӿ
500ԀԁԂԃԄԅԆԇԈԉԊԋԌԍԎԏ
510ԐԑԒԓԔԕԖԗԘԙԚԛԜԝԞԟ
520ԠԡԢԣԤԥԦԧԨԩԪԫԬԭԮԯ

У уникоду верзије 9.0, ћириличка слова, укључујући националне и историјска писма, су кодирана у неколико различитих блокова:

Remove ads

Види још

  • Ћирилизација

Напомене

  1. војни чин у византијској војсци

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads