Габровница (Књажевац)

Габровница је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 2 становника (према попису из 1991. било је 27 становника). Становници села су Срби, а других народности нема.^[1]

Габровница
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Књажевац
Становништво
— 2022.	2
Географске карактеристике
Координате	43° 26′ 17″ С; 22° 25′ 17″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	590
Габровница Габровница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака

Положај

Село Габровница налази се на обронцима Старе планине, у долини Габровничке реке у области Буџака, трећа по величини антопогеографска целина у саставу општине Књажевац.^[2] Габровница као једно од 14 насеља ове области, од Књажевца је удаљена 27 км, а налази се на 2 километра источно од магистралног пута Пирот – Књажевац – Зајечар.

Село је разбијеног типа и има више засеока. Налази се на надморској висини од 790 метара.

Историја

Према предању насеље је постојало још из времена Римљана који су на простору Старе планине имали руднике и топионице. Први помен Габровнице потиче из турских пописа из 1666. године када се помиње као насеље са 22 немуслиманских домаћинстава.^[3] Село је ослобођено од Турака 1878. године.

У селу постоји црква Рођења пресвете Богородице која је према забележеним подацима „озидана 1878. године и посвећена Рођењу Свете Богородице“.^[3][4] Парохију габровничку чине села Габровница и Татрасница на периферији среза Заглавског. Парохија је некада припадала Нишкој епархији док је данас под управом Тимочке епархије. Малу и стару цркву опслуживало је у прошлости братство манастира Свете Тројица. Једна од легенди која се везује за ову цркву каже да је црква, попут цркве Свете Богородице у Доњој Каменици и манастира Свети Онуфрија код водопада Бигар, настала у 14. веку и да је касније обновљена.^[5]

Демографија

У насељу Габровница живи 10 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,5 година (54,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 2 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[6] Година Становника 1948. 792 1953. 706 1961. 603 1971. 201 1981. 57 1991. 27 27 2002. 10 10 2011. 2 2022. 2

Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби			10	100,0%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[8]

м ж ? 0       0 80+ 2       0 75—79 1       1 70—74 2       2 65—69 0       0 60—64 0       1 55—59 0       0 50—54 1       0 45—49 0       0 40—44 0       0 35—39 0       0 30—34 0       0 25—29 0       0 20—24 0       0 15—19 0       0 10—14 0       0 5—9 0       0 0—4 0       0 Просек : 73,0 72,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	160	150	147	69	29	15	7

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	4	3	0	0	0	0	0	0	0	0	1,43

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	6	0	4	2	0	0
Женски	4	0	3	1	0	0
УКУПНО	10	0	7	3	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	1	1	0	0	0
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0