Гваделуп

Гваделуп (фр. ) је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

Гваделуп Guadeloupe
Застава Грб
Крилатица:  (Слобода, једнакост и братство)
Химна:  Марсељеза
Главни град	Бас Тер
Службени језик	француски
Владавина
Облик државе	француске прекоморске територије
— Председник	Викторен Лирел
Историја
‍
Географија
Површина	‍
— укупно	1.628 km2 (-)
Становништво	‍
— 2013.[1]	405.739 (175)
— густина	249,23 ст./km2
Привреда
Валута	евро
Остале информације
Временска зона	-4
Интернет домен
Позивни број	+590

Кристифор Колумбо је био први Европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних Индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

Географија

Мапа архипелага

Архипелаг се налази на 16° 20' сгш, што је иста позиција на северу попут Тајланда или Хондураса, а по географској дужини налази се на подневку Лабрадора и Фолкландских Острва.

Архипелаг Гваделуп се састоји већим делом из два острва раздвојена појасом мора под именом „Слана река”, а повезана преко 2 моста. Веће од ова два острва је Бас Тер ( — „ниска земља”, 848 км²), вулканског порекла, са активним вулканом Суфријер висине 1467 m. Друго острво је Гранд Тер ( — „велика земља”, 588 км²). На стенама Гранд-тера налазе се главне туристички хотели и плаже.

Остала острва архипелага су:

• Ла Дезирад ()
• Мари Галант ()
• Острва Светаца ()  : 9 острваца са 2 насеља
• Острва Петит Тер ( — „мала земља”)

Државна управа

Гваделуп има статус француског департмана и региона. До фебруара 2007. Гваделуп је административно укључивао и два мања удаљена острва: Свети Бартоломеј и северни део острва Свети Мартин.

Привреда

Лоша економска ситуација Гваделупа се описује са два индикативна податка: проценат незапослености је 27,8 % (1998), а проценат покривености увоза извозом је 6 % (1996). Ипак, БДП по становнику је 9.000$ годишње, што је више од суседних, независних острва.

Пољопривреда (шећерна трска, банане, диње, итд.) преживљава захваљујући субвенцијама државе. Малобројна индустрија на острву је углавном прехрамбена: шећеране, производња рума и конзервисане хране. Постоји и једна цементара. Туризам је једини сектор економије који је успешан.

Демографија

Демографија

1961.	1967.	1974.	1982.	1990.	1999.	2006.
276.545	305.312	315.848	317.269	353.431	386.566	400.736

Галерија

• 
  Плажа на Гваделупу
• 
  Плантажа шећерне трске
• 
  Водопад Карбе
• 
  Сателитска слика острва Гваделуп и острва Мари Галант