Гомирје

Гомирје је насељено место у саставу града Врбовског, у Горском котару, Приморско-горанска жупанија, Република Хрватска.

Гомирје
Манастир Гомирје с црквом св. Јована Претече
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Приморско-горанска
Град	Врбовско
Област	Горски котар
Становништво
— 2011.	343
Географске карактеристике
Координате	45° 20′ 10″ С; 15° 07′ 13″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	410
Гомирје Гомирје на карти Хрватске
Гомирје Гомирје на карти Приморско-горанске жупаније
Остали подаци
Поштански број	51327 Гомирје
Позивни број	+385 51

Географија

Гомирје се налази у Горском котару, у близини града Врбовско (7,4 км југоисточно) којем административно и припада. Изнад Гомирја се налази брдо Стражник до кога води шумска стаза. У близини је река Добра (богата рибом: пастрмка, клен и сула) и Камачник. Од привредних грана развијено је шумарство и прерада дрвета (пилана Ђурићи). Становништво се претежно бави пољопривредом и шумарством. Познато је ловно подручје: медведа, дивљих свиња, тетреба, вука, лисице. Шуме које га окружују богате су шумским малинама, јагодама и печуркама (вргањ, смрчак). У месту постоји Шумарија, Дом културе, Основна школа и Кафана Армица. Кроз Гомирје пролази пут Врбовско-Огулин, а кроз доњи део Гомирја (Станица) и железничка пруга Загреб-Ријека. Део места се назива Кула по утврђењу које је некад постојало на граници (тадашња Војна крајина) између Отоманског царства и Аустроугарске монархије.

Манастир Гомирје

Главни чланак: Манастир Гомирје

У месту Гомирју се налази најзападнији манастир Српске православне цркве у бившој Југославији који је основан 1600. године. У оквиру манастирског комплекса налази се храм Рожденија светог Јована Претече из 1719. године. Манастир је основан од стране братства манастира Крка. Године 1827. ту је манастирска православна парохија са администратором из реда калуђера Гомирја.^[1] О манастиру је 2009. године опширан прилог објавила Национална Географија.^[2]

Становништво

Према попису из 2001. године место има 435 становника који су по националној припадности већински Срби. Према попису становништва из 2011. године, насеље Гомирје је имало 343 становника.^[3]

Националност[4]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	447	409	469	469
Хрвати	11	6	9	11
Југословени	14	66	33
остали и непознато	22	5	5	2
Укупно	494	486	516	482

Демографија[4]
Година	Становника
1961.	482
1971.	516
1981.	486
1991.	494
2001.	435
2011.		343

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Гомирје је имало 494 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби			447	90,48%
Југословени			14	2,83%
Хрвати			11	2,22%
Италијани			1	0,20%
Мађари			1	0,20%
неопредељени			9	1,82%
непознато			11	2,22%
укупно: 494

Знамените личности

• Лазар Мамула, барон и гувернер Далмације
• Иринеј Вујановић, архимандрит
• Богдан Мамула, генерал Југословенске народне армије и народни херој Југославије
• Десанка Ђорђевић, играч и кореограф народних игара

Види још

• Манастир Гомирје