Горњачка клисура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Горњачка клисура је клисура у области Хомоља, источна Србија. Дуга је 16 km, а чине је четири велика меандра. На платоу једног од њих, на левој обали Млаве, налази се манастир Горњак, који је име добио по ветру који дува у клисури.
Горњачка клисура почиње епигенијом нешто ниже од ушћа Крупајске реке у Млаву, а завршава се у Ладним водама код Ждрела општина Петровац на Млави.
Млава је Горњачку клисуру усекла у јурским кречњацима, а на дужини од 16 km кроз исту усекла је четири укљештена меандра. У проширењу једног од меандара подигнут је манастир Горњак, на левој срани реке Млаве. Како је и кроз ову клисуру пролазио Цариградски друм, бројни су остаци римских утврђења. У Горњачкој клисури се срећу бројне мање неистражене пећине, стални крашки извори и добро очуване шуме. У непосредној близини "Ладних вода" налазе се добро очувани остаци манастира Благовештење, као и испоснице у сазиданој пећини. Горњачка клисура обилује прелепим пејзажима и живописном природом.
Прерасти представљају природне камене мостове који настају као остаци обрушавања пећинских таваница. Већина њих наткривљује речне токове у облику лучних кречњачких сводова и представљају ретке облике крашког рељефа.
У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Виа милитарис) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.
По једном предању, у клисури је постојала шума јоргована коју је засадила царица Милица.[1]
Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. Нижи делови планина обрасли су храстовим шумама, на средњим деловима су углавном храстове и букове шуме, док се на највишим деловима налазе углавном пашњаци и ливаде. Овде се могу видети многобројни катуни и бачије, старинска сточарска станишта која су и дан данас у употреби. Током лета, између Ђурђевдана и Митровдана, овде се може срести мноштво сточара, који напасају стада оваца од чијег се млека прави чувени хомољски сир.
Remove ads
Напуштени објекти (тунели) Горњачке клисуре
Београдски омладинци са радном обавезом су у пролеће 1943. крчили путеве и трасирали пругу у клисури.[2]
Након Другог светског рата започети су велики војни радови у Горњачким планинама на изградњи фабрика оружја и других војних ефектива. Иако не постоји званична документација и докази, „прича се」 да је у политичким превирањима година „информбироа「, главни пројектант и инжењер који је изводио радове на тим објектима пребегао у СССР па су због откривања локације потенцијалних војних циљева радови обустављени и како се касније испоставило све пресељено у Нови Травник (Босна).
Данас још увек стоје напуштени објекти у масиву планина и хиљаде квадратних метара ходника, хала и простора, „заборављени「 случајно. Као другде по бившој Југославији и Србији довитљиви предузетници повремено користе (улазне) делове ових простора за гајење шампињона.
Галерија слика
- Објекат 1
- Објекат 1 (улазни део)
- Објекат 2 (улаз 1)
- Објекат 2 (улаз 2)
- Објекат 2 (улазни део)
- Део клисуре фотографисан из дворишта манастира Горњак
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads