Горња Сабанта

За другa значења, погледајте страницу Сабанта.

Горња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 629 становника (према попису из 2011. било је 748 становника).^[1] Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 , воћњацима 129,16 , виноградима 10,36 , ливадама 58,49 , пашњацима 42,39 док остало земљиште заузима 2,55 .

Горња Сабанта
Црква Свете великомученице Марине
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Град	Крагујевац
Становништво
— 2022.	629
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 30″ С; 21° 00′ 17″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	335
Горња Сабанта Горња Сабанта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34206
Позивни број	034
Регистарска ознака

Историја

До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Црква Свете Марине у Горњој Сабанти.

Делови насеља

Орашје, Прњавор, Равнишка Мала, Ровине и Средња Мала.

Демографија

У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.203 1953. 1.254 1961. 1.221 1971. 1.113 1981. 1.045 1991. 918 909 2002. 839 869 2011. 748 2022. 629

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			823	98,09%
Црногорци			1	0,11%
Хрвати			1	0,11%
Румуни			1	0,11%
Југословени			1	0,11%
непознато			6	0,71%

Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2]
Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Куће	31	37	38	42	42	42	44	44	43	42	43	43
Пореске главе*	-	45	47	45	45	45	49	48	45	45	48	46
Арачке главе**	80	102	106	105	107	111	116	118	119	122	121	120
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 3       4 80+ 7       21 75—79 18       20 70—74 27       43 65—69 44       43 60—64 28       28 55—59 26       24 50—54 27       30 45—49 38       40 40—44 28       26 35—39 15       15 30—34 20       17 25—29 26       19 20—24 37       25 15—19 24       16 10—14 12       17 5—9 21       16 0—4 18       16 Просек : 43,5 47,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	218	237	278	281	274	265	274

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	61	73	42	40	22	22	9	4	1	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	368	99	244	16	8	1
Женски	371	43	240	78	7	3
УКУПНО	739	142	484	94	15	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	165	49	0	0	54
Женски	104	44	0	0	22
Укупно	269	93	0	0	76
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	8	20	0	5
Женски	0	1	19	0	1
Укупно	10	9	39	0	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	4	5
Женски	1	1	1	6	5
Укупно	1	1	5	10	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	3
Женски	1	0	0	2
Укупно	4	0	0	5