Горње Трњане

За друге употребе, погледајте Трњане (вишезначна одредница).

Горње Трњане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 200 становника.

Горње Трњане
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Град	Лесковац
Становништво
— 2022.	200
Географске карактеристике
Координате	42° 57′ 21″ С; 21° 53′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	275
Горње Трњане Горње Трњане на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака

Положај села

Горње Трњане налази се западно од Лесковца испод брда Било које је смештено јужно од насеља а поред Шуманског пута. Због оваквог положаја називају га и „Трњане под рид”.

Воде

Кроз атар села протиче текућица Мала бара која се улива у Голему бару у атару села Д. Трањана. Голема бара састављена је од вода које истичу из Влашке баре или Влашког рита који се налазу у атару Горњег Трњана. На саставу ових потока постојало је сеоско пераљиште (жене на том делу прале рубље) и „топило” где се топила конопља. У неким извроима оно се наводи и као „горњотрњанско топило”.

У атару села постоји неколико извора или кладенаца. Њих мештани користе као изворе пијаће воде. Налазе се на локалитетима Цер, Чукар, Голема страна и Јасика. У селу постоји мали број бунара.

Демографија

У насељу Горње Трњане живи 192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1] Година Становника 1948. 245 1953. 256 1961. 244 1971. 241 1981. 256 1991. 228 228 2002. 250 256 2011. 215 2022. 200

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			247	98,8%
непознато			3	1,2%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 0       0 80+ 1       1 75—79 4       4 70—74 10       11 65—69 6       8 60—64 7       6 55—59 5       7 50—54 6       7 45—49 10       5 40—44 4       10 35—39 12       3 30—34 7       12 25—29 9       10 20—24 11       11 15—19 5       9 10—14 9       3 5—9 12       9 0—4 9       7 Просек : 36,8 39,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	41	43	47	53	56	55	60

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	6	8	6	10	13	15	1	1	0	0	4,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	97	15	69	11	2	0
Женски	104	15	69	18	2	0
УКУПНО	201	30	138	29	4	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	69	48	0	0	8
Женски	64	51	0	0	10
Укупно	133	99	0	0	18
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	7	1	3
Женски	0	0	1	1	0
Укупно	0	1	8	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	1	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0
Укупно	1	0	0	0

Привреда

Највећи број мештана бави се земљорадњом. Гаје се пшеница, кукуруз, кромпир, паприка и бостан. Поред овога постоје и површине под воћем.

Стока се углавном гаји како би подмирила потребе становништва. Вишак сточарских и земљорадничких производа носи се и продаје пазарним даном у Лесковцу. Мештани су се раније бавили рабаџилуком и препродајом стоке. Раније, када је било више стоке било је и појата ван села.

Раније је у селу радило неколико занатлија: кројача, зидара, ковача и ужара.

Становници су се некада бавили и приватним пословима шпедитера, вуновлачара, зидара, најамних радника итд.^[4]