Градашница (Пирот)

За другa значења, погледајте страницу Градашница.

Градашница је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. има 333 становника (према попису из 2002. било је 412 становника).

Градашница
Градашница
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
— 2022.	333
Географске карактеристике
Координате	43° 10′ 35″ С; 22° 35′ 22″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	465
Градашница Градашница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака

Историја

Место Градашница 1688/1689. године помиње се у "номоканону" 15-17. века српске рецензије из манастира Поганово. То место је у 19. веку у Пиротском округу (1884).

Мост у селу Градашница 1962.

Млин у Градашници

У Градашници је 1886. године озидана православна црква посвећена Св. Параскеви.^[1] Школа је радила у оквиру цркве првобитно све док није отворена посебна зграда Школе 1887. године. Исте године је школа затворена због отварања основне школе у селу Добри До. Деца су ишла у школу у Пироту и селима Извор, Добри До или Велики Суводол. После Првог светског рата, отпочиње се са радом 1919. године. Изграђена је нова зграда школе 1926. године.

Поред цркве Свете Параскеве, у селу се налази и изузетно стара црква Светог Влаха.

У минулим временима, основне приходе мештани Градашнице стицали су од пољопривредне производње, виноградарства и нарочито од мноштво воденица којих је било на Градашничкој реци. Те воденице задовољавале су потребе не само Пирота, већ и великог броја околних села.^[2] Најпознатија воденица на Градашничкој реци била је Бегова кула подигнута почетком 19. века, која је потом до урушавања имала статус споменика културе.^[3]

Родови фамилија

• 1. Базовци су фамилија која је пореклом из села Базовик. Најстарији предак је Коста па отуд и презиме Костић.
• 2. Волејини су једна од најстаријих породица у Градашници. Најстарији предак - Цветко.
• 3. Живкови или Потини су фамилија чији је најстарији предак Пота.
• 4. Дуркови или Џонини су фамилија крупних и јаких људи. Џона је имао једног сина - Ћира.
• 5. Лелебабини су добили име по легенди када је неко од деце из ове фамилије, уплашено од Турака викало по кући: "Леле бабо, Крџалије!". Ово је једна од најстаријих породица. Најстарији познати предак је Станко. Презимена: Станковић и Јовановић.
• 6. Височање су се доселили из села Браћевци код Висока. Најстарији предак им је Мина Ранчић.
• 7. Полицајини су фамилија чији је најстарији предак Ћира а његов син се звао Цветко.
• 8. Мазничови су фамилија поп Мазна - Цветка.
• 9. Вурдини или Невљани су староседелачка породица. Најстарији предак је Анта.
• 10. Коркмини су фамилија чији је предак Анта Јовановић Коркма.
• 11. Љутини се претежно презивају Миленковић по претку Миленку. Има и презимена Пешић и Димитријевић.
• 12. Дањини су добили име по надимку најстаријег претка - Мита Дања.
• 13. Џућини и Пешћини носе назив по Џуку и његовом сину Пеши. Ово су богате породице које су имале воденицу и ваљавницу.
• 14. Џиџанови су староседелачка породица. Име су добили по томе што су ситније грађе па су их звали џивџани - врапце. Најстарији предак им је Ћира Антић Џиџанов.
• 15. Панагонови - Студенткови потичу од непознатог претка који је имао два сина: Мину и Ђорђа.
• 16. Височање су досељени из села Висок а најстарији предак им је деда Ранча.
• 17. Шуманови су староседелачка породица а име су добили по претку који је био хајдук и увек је био у шуми. Најстарији предак им је Јован који је пореклом из села Паклештица.
• 18. Шајтини, Ташкови, Мурџини и Сурлини потичу од истог претка - Иге који је имао четворо деце: Манча, Цека, Ђора и Петар.
• 19. Чарлини су фамилија која је најстарија у Градашници. Непознати предак је имао три сина: Крсту, Пешу и Петра. Презиме: Петровић.
• 20. Тодорћинису фамилија чији је предак деда Џуна Гогић. Имао је три сина: Нацу, Ђору и Милана.
• 21. Рашини су породица чије је презиме Рашић од претка Раше. Појављује се и презиме Тричковић у овој фамилији.
• 22. Чулини су фамилија чији је предак Станко.
• 23. Топлодолци су једина породица која се ту доселила после Другог светског рата. Доселио се најпре Бранко Ћирић са женом Спасом.
• 24. Шанини су фамилија чији је најстарији предак Петар Пенчић.
• 25. Векајини су фамилија чији је предак Андреја. Презимена ове фамилије су Манојловић и Манић.
• 26. Пачаризови су стара фамилија а порекло воде од неког претка који се звао Пачариз. Презиме им је Јовановић.
• 27. Ценђини воде порекло од претка Гмитра који је имао два сина и кћер.
• 28. Коленови или Куленови су породица која је изгубила сваки траг у овом селу. Једине особе којих се сећају мештани су баба Марица и њена сестра Јона.
• 29. Шулејини и Марђини су пореклом из села Топли До. Најстарији предак је Пеша. Имао је два сина и кћер: Спаса, Марга и Голуб.

Демографија

У насељу Градашница живи 325 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 126 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 690 1953. 695 1961. 698 1971. 657 1981. 660 1991. 452 450 2002. 412 412

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			380	92,23%
Роми			30	7,28%
Југословени			2	0,48%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 0       0 80+ 4       7 75—79 9       11 70—74 9       11 65—69 7       13 60—64 12       21 55—59 7       5 50—54 21       14 45—49 13       10 40—44 19       14 35—39 12       13 30—34 17       16 25—29 13       13 20—24 12       10 15—19 6       19 10—14 16       15 5—9 11       15 0—4 8       9 Просек : 40,3 40,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	119	131	155	166	172	135	126

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	25	17	30	14	8	4	0	1	1	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	161	37	109	11	4	0
Женски	177	33	109	33	2	0
УКУПНО	338	70	218	44	6	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	84	3	0	0	48
Женски	51	1	0	0	38
Укупно	135	4	0	0	86
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	9	2	2	5
Женски	0	0	3	2	0
Укупно	1	9	5	4	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	0	1
Женски	1	0	0	2	4
Укупно	1	1	3	2	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	4
Женски	0	0	0	0
Укупно	5	0	0	4