Грахово (племе)

Грахово је област и српско племе у Црној Гори. Према подели племена Црне Горе Грахово припада старохерцеговачким уз Бањане, Дробњаке, Голију, Пивљане, Ускоке, Рудињане и Никшиће.

Најпознатија братства овог племена су Ковачевићи, Вучетићи, Вујачићи, Даковићи, Миловићи, Вујовићи, Булајићи.

Етимологија

Према Гојку Килибарди, може постојати веза са Граховом и старом породицом Граси из Рима.^[1]

Име Грахово је састављено од српскохрватског грах (од прасловенског *горкъ) и -ово (од прасловенског *-овъ), суфикса који се у словенским језицима користи за означавање имена места, чиме је име Грахово, 'место граха'.^[2][3]

Географија

Племе Грахова налази се у корелацији са Граховским крајином. Регија је одређена следећим насељима која су се налазила у саставу општине Грахово која је укинута 1960. године. Балосаве, Баре, Броћанац, Вилуси, Граховац, Грахово, Горње Поље, Долови, Загора, Заслап, Јабуке, Нудо, Подбужур, Ријечани и Спила.^[4][5]

Формација

Племе Грахово настало је око краја 17. века.^[6] Племе су представили Никшићи, Дробњаци, Бањани и Риђани у походу на Грахово 1695. године.^[7][8]

Братства

Некада је у племену Грахово било 69 братстава са 4.000 људи.^[9] Братства племена Грахово обухватају:^[10][11]

• Андријашевић
• Антуновићи
• Вујачићи
• Вујовићи
• Вучковићи
• Булајићи
• Вучетићи
• Глушчевићи
• Дабовићи
• Даковићи
• Делибашићи
• Денда
• Драгојевци
• Јовићичи
• Капор
• Ковачевићи
• Кујачић
• Кешељ
• Лубурићи
• Миловићи
• Мусић
• Хаџићуковић

Вујачићи

Вујачићи су најстарије братство племена Грахова. Родоначелник им је био Драгоје, имао је четири сина који су се раздвојили (Сороје, Бороје, Лука и Мајо) и формирали братства (Вујачићи, Булајићи и Вучетићи).^[12] Пореклом су Кучи и Риђани који су у средњем веку уништили племе Матаруге.^[13][14]

Ковачевићи

Родоначелник братства Ковачевића је Јован Ковачевић, Дошли су из Јајца, Босна 1700-их година, а на Граховом пољу настанили се 1709. године из Невесиња. Усмено, Ковачевићи су се доселили у Херцеговину па у Грахово.^[15]

Даковићи

Даковићи су првобитно били у саставу братства Вујачићи, кнез Дако је родоначелник и предак Пере, Јакова и Анта Даковића, међутим 1700-их година граховски кнез Дако Вујачић је убијен због сарадње са Османлијама.^[6] Даковићи су настали узимањем патронимског имена Дако Вујачић.

Булајићи

Булајићи воде порекло од Родоначелника братства по имену Драгоје. Пореклом је из племена Кучи, Драгоје је убио Турчина, а након што су Османлије заузеле Медун, Кучи је 1457. године побегао на још неосвојено Чево. Драгоје се са породицом оженио Чевљанком. Морао је побјећи и са Чева и отишао у Грахово поље јер је имало бољу економију.^[16] Драгоје је рано погинуо борећи се са Турцима, оставивши жену да подиже децу. Драгојева супруга је добила име Була, а њихова деца су се звала Булина Дјеца или Булићи са наследницом Булајићи као матронимом.^[17]

Вучетићи

Вучетићи су истог порекла као и Вујачићи и Булајићи, пореклом из племена Кучи, а родоначелник им је био Драгоје, Лука се настанио у области Нудо код Грахова и Заслапа, а касније и у Вилусима.^[17]