Пива (племе)

За друге употребе, погледајте Пива (вишезначна одредница).

Пива (Пивљани), српско племе у Старој Херцеговини на северу данашње Црне Горе које припада групи старохерцеговачких племена, заједно са Бањанима, Дробњацима,Ускоцима, Шаранцима, Никшићима, Рудињанима, Голијанима и Граовљанима. Од средине 15. века до 1877.године Пива је била под Турском управом, а ослобођена је од стране црногорске војске у Црногорско-турском рату (1876-1878) уз садејство околних племена и самих Пивљана. Званично, Црној Гори је припала одлуком Берлинског конгреса 1878. године.

Према Светозару Томићу , границе племена се налази је у сливу река Комарнице, Пиве и Таре, а између планина Дурмитора, Маглића, Власуље, Голије и Војника. На истоку Пиве је Дробњак, на западу Гацко и Голија, а на југу Шипачно. Данас је ова област најсевернија област Црне Горе, која се граничи са Републиком Српском.^[1]

Главни центар Пиве је градић на обали Пивског језера, Плужине.

Порекло становништва

Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку у Дукљаниновој хроници као жупа, а у Свето-Стефанској хрисовуљи Краља Милутина (1313-1318) пише: "дахь моу Гьцко и Пивоу да си бирь бере" У 15. веку се чешће помиње. Тако се јула месеца 1453 год. Владислав, син херцега Стефан Вукчића Косаче, који се бунио против оца, мири с њим у планинама Пиве.

Многи називи и културни трагови из 15. века показују такође да је Пива у то доба имала насеља и имала своје властито становништво. И народно предање вели да је херцег Стефан Вукчић Косача имао свој двор у селу Стабну, где и данас постоје неке зидине, зване Ерцегова Градина, и њиве зване Виногради Ерцега Шћепана. Затим у податке ове врсте спадају: име засеока Горњег Унча Ерцегова Страна и поред ње Сандаљеви Доли, па Соко, изнад састава Пиве и Таре, "град Ерцега Шћепана"; па развалине цркве Раче, које су испод самога града, задужбина Херцега Шћепана, па најзад име малог насеља Шћепан-Поља, на самом саставу Пиве и Таре. Све то показује да је Пива у данашњим својим границама играла извесну улогу у држави Херцега Стефана Вукчића-Косаче

Становништво Пиве, у то доба, бесумње су били Срби (по селима у Жупи), можда измешани са Власима на планинама, по катунима, закључује Светозар Томић у свом делу "Пива и Пивљани".  Павле Ровински пише: "У Пиви никада никаквих житеља не зна се да је било до чистих Срба", Черногорја, књ. II, с. 103, Санктпербургъ. 1897.

Са навалом Турака у 15.веку и са пропашћу Херцегове државе (1482 г.) пивско се становништво проредило и изгубило дотадашњи свој карактер. По сили нагона за самоодржање сточари су у маси, било са стоком, ако им ова није била заплењена, било са голим животом, побегли у слободне млетачке и дубровачке крајеве, где су имали доста познаника; а од земљорадника и занатлија иселило се у слободне хришћанске земље, било на северу било на западу такође оно што је било богатије и истакнутије. Остало је у Пиви сиромашно сеоско становништво и мале занатлије, и они су се сви окупили и груписали ради лакшега одржања у кањону Врбнице, око јаких села Стабна и Плужина и у кањону Комарнице и Сињца, око Рудиница и Крушева. Можда је нешто мало становника остало и у селу Мратињу и на Шћепан-Пољу.

Ово преостало пивско становништво било је крајем 15. и почетком 16. века врло малобројно, те постоји предање међу Пивљанима које каже: да је све данашње пивско становништво постало од два брата, Руђа и Бранила. Предање даље говори, како је неки турски паша дошао у Пиву и довео са собом два, ропчета, два брата, Руђа и Бранила. Свештеник "из Поља" ( можда Шћепан-Поље или Црквичког Поља) откупи од паше та два младића, покрсти их, и Бранилу да име Јован а Руђи Никола. Како су у Пиви две главне славе, Св. Јован и Св. Никола , Пивљани веле: да су од Руђа-Николе сви Никољштаци, а од Бранила-Јована сви Јованштаци. Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи., Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи.

Има и друга верзија овога предања, по којој су се преци Руђа и Бранила, одмах после Косовске битке, преселили однекле са Косова или Метохије у Бањане. Пошто су Турци освојили све српске земље, одметне се од султана један Турчин, познат као велики напасник и зликовац. Овај Турчин затражи од Бранила да му пошље у логор сестру и још неке ствари. То Бранило не учини, него позове Турчина на мегдан и нешто преваром (био му је сасуо пуну торбу "луга" у очи) а нешто окретношћу погуби Турчина. То јунаштво Бранилово дочује султан и из захвалности што је погубио царског одметника да му доста земље да на њу не плаћа данак и да бира земљу где он хоће. Руђо и Бранило пођу из Мостара да траже подесну земљу за себе. Дођу на Поље Невесињско и затим Гатачко, земља им се допадне али ту не остану , јер помислише "Један је Турчин дао, али ће други узети поље", него продуже преко Равнога и дођу у долину Врбнице и ту се населе у Магудама, близу данашњих Плужина. "Овде су брда и планине, ван пута је, а заклоњено од свакога; може нам доћи вруће брашно из млина (близу су млинови на Врбници), само дрво пред кућу и жива риба из воде", говорише они међусобно.

Како су браћа славила исту, славу Св. Јована, њихови се потомци, да би могли долазити о слави једни код других, поделе и Руђини потомци узму за славу Св. Николу, а Бранилови остану при Св. Јовану. Отуда се сматра да сви прави Пивљани, па ма где они били, славе или Никољдан или Јовањдан .

Каснија досељавања

У току 16. века пивско се становништво подмладило и умножило прираштајем и досељавањем. Пива је остала у залеђу Турака, који су је прошли и отишли ка границама Дубровника, Млечана и Угарске. Била је мирна, те је становништво несметано радило своје послове и напредовало како у земљорадњи тако и у сточарству, јер је све унаоколо било пусто. Обновили су се стари занати, пошто је све што је народ раније имао било пропало и уништено у ратовима и немирима.

После ратова и буна и нових турских притисака, велики број Рашана и људи са Косова и Метохије напуштали су и своје домове. Једни се кретали, у мањем броју, ка северу, Београду и Смедереву, а други у већини ка западу. Од ових који су се кретали ка западу неки су после етапнога задржавања у Зети и Далмацији (Аџићи, Љешевићи, Гаговићи) доспели у Пиву и ту се настанили. Староседеоци су били бројнији, богатији и јачи од досељеника, те су им наметнули своје обичаје и славу (Аџићи нпр. напуштају своју славу Велику Госпојину и узимају општу, Св. Јована), али и досељеници уносе у домаће становништво своју физичку снагу, покретљивост и искуство.

Изгледа да се мешавином староседелаца са досељеницима нагло почело увећавати пивско становништво, те већ крајем 16 века, сто година након пропасти Херцеговине, имамо у Пиви становништво које подиже велику цркву и даје богате прилоге цркви. "1573 год. подиже манастир на врелу Синцу Саватије, митрополит херцеговачки, а доцније патријарх пећски, отчаством од Пиве, подријеклом Руђић" 14 година доцније завршен је манастир Пива, а године 1626. завршена је и припрата у манастиру, трудом игумана кир-Аврамије, војводе Павла Драшковића и Дуке Вуковића.^[1]

Поименични преглед порекла родова у Пиви

Светозар Томић, истакнути историчар, професор и етногеограф, на основу грађе сакупљене током 1912 . и 1924. доноси детаљан преглед порекла становништва у Пиви .^[1]

Име породице	Слава	Место становања у Пиви и са колико кућа	Укупно кућа	Ко су по пореклу; староседеоци или досељеници
Авдићи	муслимани	Божуров До у кањону Таре	3	досељеници из Златнога Бора иза Таре
Апрцовићи	св. Илија	Осојни Орах 13, Миљковац 3	16	досељеници с Чева од Гардашевића
Араповићи	муслимани	Божуров До	1	досељеници из Азије пре 45 година
Аџићи	св. Јован	Лисина 20, Плужине 6, Милошевићи 4, Брљево 5, Седлари 10, Горанско 5, Војиновићи 3	54	досељеници из Метохије или са Косова; дошли преко Бањана матица у Пиви: Лисина
Бабићи	св. Стефан	Д. Црквица 3	3	старосед. из Бабића
Бајагићи	св. Јован	Зуква 21, Стубице 2, Г. Црквице 1	24	старосед. мат. Зукве
Бајовићи Чепури)	св. Никола	Рудинице 2, Безује 6	8	старосед. у Рудиницама и непосредни потомци Баја Пивљанина
Бакрачи	св. Јован	Горанско са Сињцем 26	26	стар. матица Сињац
Баланџићи	св. Јован	Плужине 6, Херцегове Стране 7	13	матица Плужине
Батурани	св. Трипун	Црна Гора 6, Недајно 1, Бабићи 1	8	из Дробњака од Бадњара из Тепаца
Бауцале	св. Ђорђије	Г. Црквице-Никовићи 4	4	старинци из Пивске Жупе
Бјелаковићи	св. Јован	Херцегове Стране 4	4	из Гацка од Слијепчевића
Благојевићи	св. Ђорђије	Буковац 56, Г. Брезна 6, Д. Рудинице 2	64	из Гацка
Блечићи	св. Јован	Сељани 24	24	староседеоци
Богдановићи	св. Јован	Пишче 14	14	стар. матица Плужине
Бојати	св. Ђорђије	Г. Црквице-зас. Бојати 13, Д. Цркв. Оџића Главица 2	15	из Дробњака од Јауковића
Бошњаци	св. Лука	Безује 10	10	са Заграда из Жупе Никшићке
Бучалине	св. Никола	Миљковац 1	1	старинац
Варези	св. Никола	Смријечно 5	5	доселили се на мираз, по свој прилици из Дробњака
Васовићи	св. Аранђео	Будањ 7, Брљево 13	20	из Бањана из с. Петровић
Верговићи	св. Јован	Лијећевина-Бријег 1	1	од Делића из Борковића
Веруси	св. Лука	Мратиње 1	1	од Пријепоља
Војводићи	св. Лука	Г. Црквице 4	4	Требјешани
Војиновићи	св. Јован	Војиновићи 12	12	стар. матица Плужине
Вранићи	св. Јован	Жеично (Д. Цркв.) 3, Поље (Д. Цркв.) 4	7	из Дробњака
Врачари	св. Никола	Безује 9, Г. Брезна 2 Г. Црквица-Шарићи 4	15	од Гаговића
Вуковићи	св. Аранђео	Мратиње 15, Пишче 9, Заграђе 3, Папратиште 7, Шћепан Поље 6	40	с Чева из Црне Горе матица Мратиње
Вукосављевићи	св. Јован	Сељани 8	8	староседеоци
Гаговићи	св. Никола	Безује 21	21	од Призрена, матица Крушево
Гашићи Гашовићи	св. Ђорђије	Д. Црквице-Поље 4 Д. Црквице-Поље 11	15	из Дробњака из Тушине од Церовића
Гвоздени	св. Никола	Заграђе (Д. Цркв.) 2	2	из Дробњака
Гломазићи	св. Никола	Д. Руднице 12	12	староседеоци
Говедарице	св. Никола	Смријечно 1, Јасен (зас. Стабна) 1	2	из Гацка
Гогићи	св. Ђорђије	Г. Руднице 7	7	Дробњаци из Ибарског Колашина
Гојковићи	св. Јован	Плужине 4	4	староседеоци
Голубовићи	св. Никола	Присојни Орах 22, Лисина 1	23	староседеоци
Гргуревићи	Шћепан дан	Равно	4	од Гацкога
Греда	св. Арханђео	Кулићи 1	1	усташ из Мостара (1875)
Грубачи	св. Ђорђије	Д. Црквице 7, Лијећевина	11	из Дробњака
Гутовићи	св. Никола	Г. Рудинице 7	7	староседеоци
Давидовићи	Срђев-дан	Недајно 3, Ђендове Луке (Бријег) 1	4	дошли на мираз пре 70 год. из преко-Таре
Дакићи	св. Јован	Црна Гора 31	31	староседеоци од Тијанића из Стабана
Дамљановићи	св. Никола	Д. Рудинице 5	5	староседеоци
Делићи	св. Јован	Борковићи 17	17	староседеоци, матица Крушево или Плужине
Добриловићи	св. Лука	Пишче 8, Горанско 1	9	староседеоци, матица Плужине
Додери	св. Ђорђије	Равно	15	из Попова, други из Хлога (Херцеговина)
Дондићи	св. Ђорђије	Војиновићи 7	7	из Попова, матица Плужине
Дубљевићи	св. Ђурђиц	Дубљевићи 28, Пирни До 2	30	из Дуба-Бјелице у Црној Гори
Дурутовићи	св Арханђео	Д. Брезна 15	15	из Шипачна, старином с Чева
Ђајићи	св. Никола	Стабна 1	1	усташ из Херцеговине
Ђаковићи	св. Јован	Плужине 1	1	староседелац
Ђапићи	св. Јован	Милошевићи 6	6	из Никшића дошли пре 70 година
Ђачићи	св. Никола	Рудинице 4	4	род (с Николићима из Г. Рудиница
Ђикановићи	св. Никола	Г. Рудинице 12, Г. Брезна 3	15	староседеоци у Рудницама
Ђођићи	св. Јован	Милошевићи 8, Будан, 6	14	из Јасена из Гацка
Ђукићи	св. Ђорђије	Д. Црквице 3	3	досељени по причању њих самих из Пошћења из Дробњака
Ђурковићи	св. Никола	Г. Брезна 16	16	из Кула од Прекића
Жарковићи	св. Јован	Недајно 17	17	староседеоци, по некима преци из Гацка
Живковићи	св. Ђорђије	Г. Црквице 11, Д Црк. 4, Заграђе 3	18	из Дробњака из Тушине
Жудовићи	св. Јован	Стубица	6	староседеоци
Зукановићи	муслимани	Божурев До (Д. Црк.) 7	7	иза Таре
Ивановићи	Миољдан	Доње Црквице 3, Ликића До 1	4	из Ограђенице иза Таре
Јанковићи	св. Никола	Црна Гора 5	5	из Дробњака (из Тепаца)
Јаредићи (Мирићи)	св. Никола	Г. Рудинице 2	2	староседеоци
Јовићевићи	св. Јован	Бајово Поље 1	1	из Ораха-Пив. Жупа
Јововићи	св. Јован	Бајово Поље 23, Забрђе 25	48	од Тадића са Смријеч.
Јојићи	св. Јован	Пишче 6, Заграђе 1	7	стар. матица Плужине
Јокановићи	св. Ђорђије	Трса 22, Г. Црквица 1	23	из Бањана звали се Којовићи
Јоковићи	св. Јован	Заграђе 1, Војиновићи 4, Пирни До 2, Г. Брезна 2	9	старином из Бањана
Кандићи (Шужићи)	св. Никола	Стабна 14	14	староседеоци род Којовића и Пејовића
Карабасили	св. Никола	Г. Црквице 7	7	од Николића из Рудин.
Кецојевићи	св. Јован	Пирни До (Боричје) 17	17	старином из Бањана
Кнежевићи	св. Ђорђије	Г. Црквице 14, Ђендове Луке 1	15	из Дробњака
Кокановићи	св. Арханђео	Мратиње 1, Г. Цркв. 1	2	старосед.-Мратиње
Копривице	св. Никола	Недајно 14	14	из Бањана од Коприв.
Костићи	св. Трипун	Жеично 1	1	староседелац
Костићи	св. Илија	Смријечно 4	4	досељеници не зна се одакле
Краљачићи	св. Ђорђије	Трса 2	2	од Јокановића
Крунићи	св. Никола	Д. Унач 23, Г. Унач 3, Лисина 1	27	староседеоци род са Пејовићима
Кужићи	св. Јован	Брљево 3	3	старином из Бањана
Кулићи	св. Јован	Кулићи 9, Д. Цркв. 5 Присојни Орах 4	18	староседеоци матица Присојни Орах
Лечићи	св. Арханђео	Борковићи 1	1	усташ од Мостара
Ликићи	св. Ђорђије	Црквице-Ликића До 3	3	из Дробњака од Церовића
Лондровићи	св. Јован	Борковићи 5	5	старосед. од Радовића матица Крушево
Лубурићи	св. Никола	Плужине 2, Горанско 1	3	из Рудина у Голији, старином од Вујачића са Грахова
Лучићи	св. Јован	Горанско са Сињцем 16	16	староседеоци-Сињац
Љешевићи	св. Јован	Будањ 1, Брљево 10, Горанско 4	15	из Метохије матица Гусић у Жупи
Мазићи	св. Јован	Недајно 9	9	од Аџића из Лисине
Маловићи	св. Јован	Плужине 5	5	староседеоци
Мандићи	св. Ђорђије	Г. Црквице-Никовићи 1	1	старином од Требиња од Ђурића
Маџари	св. Јован	Плужине 5	5	Досељеници из Босне
Миличићи	св. Никола	Г. Унач 4	4	од Крунића
Милићи	св. Ђорђије	Плужине 1	1	из Фоче (1882)
Марковићи	св. Јован	Горњи Унач 3	3	стар. мат. Плужине
Митрићи	св. Ђорђије	Мратиње 8, Д. Цркв. 8, Г. Црквице 4		од Огњеновића из Мратиња
Мићановићи	св. Јован	Пирни До 7, Горанско 10	17	стар. мат. Горанско
Мостићи	св. Ђорђије	Д. Црквице-Поље 1	1	из Требиња
Мумини	св. Ђорђије	Црна Гора 11	11	из Дробњака
Недићи	св. Јован	Брезна 3, Борковићи 23	26	Досељени око 1710. из Бањана од Копривица
Никовићи	св. Лука	Г. Цркв. 8, Д. Цркв. 1	9	Требјешани
Николићи	св. Никола	Г. Рудинице 8	8	староседеоци
Ниношевићи	св. Јован	Плужине 1	1	староседеоци
Нишићи	св. Ђорђије	Д. Црквице 2	2	не зна се одакле су; по некима из Дробњака
Огњеновићи	св. Ђорђије	Мратиње 13, Г. Цркв. 3	16	старосед; по некима старином из Бањана
Огризовићи	св. Никола	Г. Црквице-Никовићи 1	1	из Невесиња
Оџићи	муслимани	Д. Црквице-Оџића Главица 3	3	испреко Таре
Пантовићи	св. Арханђео	Мратиње 1, Д. Цркв. 5	6	старосед. из Мратиња, од Вуковића
Пантовићи	св. Никола	Безује 6	6	од Врачара из Безуја
Патићи	Срђев дан	Г. Црквице 2	2	иза Таре (1882)
Пејовићи	св. Никола	Миљковац 24, Осојни Орах (под презименом Ђукова) 9	33	староседеоци
Пјешчићи	Шћепандан	Равно 22	22	из Херцеговине
Плошчићи	св. Ђорђије	Г. Црквине (Кнежевићи) 1	1	од Додера из Гацка
Полексићи	св. Јован	Дубљевићи 5	5	старином из Бањана
Поповићи	св. Ђорђије	Д Црквице 20	20	од Скадра
Поповићи	св. Никола	Г. Црквице 3	3	од Плеваља
Продани	св. Јован	Стабна 2, Ковачи (зас.) 1	3	досељеници
Радовићи	св. Јован	Борковићи 20, Бабићи 3	23	стар. род с Делићима
Радовићи	св. Јован	Мратиње 5, Д. Црквице 15 Милошевићи 1	21	род с Чавићима с Пишча
Радојевићи	св. Арханђео	Г"Брезна 14	14	с Чева из Црне Горе
Радојичићи	св. Јован	Стабна 5, Ковачи зас. Стабна 8	13	староседеоци
Ранчевићи	М. Госпођа	Д. Црквице-Бабићи 2	2	из Озринића-жупа Никшићска
Ристићи	св. Никола	Миљковац 2	2	из жупе Никшићске
Ровићи	св. Ђорђије	Д. Црквице-Поље 4	4	од Кнежевића из Г. Црквица
Ружићи	св. Ђорђије	Милошевићи 6	6	из Гацка, дошли пре 110 год.
Секуловићи	св. Јован	Сељани 14	14	староседеоци
Симуновићи	св. Јован	Стубица 21	21	староседеоци
Смајићи (Осмајић)	св. Јован	Милошевићи 20	20	староседеоци
Сочице	св. Јован	Плужине 2, Горанско 1	3	стар. мат. Плужине
Сукновићи	св. Никола	Стабна-засел. Јасен 12	12	староседеоци
Тадићи	св. Јован	Смријечно 41, Стабна 1	42	староседеоци
Таловићи	св. Никола	Борковићи 1	1	од Радовића с Борковића
Таушани	св. Јован	Безује 4	4	од Врачара
Тијанићи	св. Јован	Стабна 7, Ковачи (зас. Стабна) 10. Стубица 1	18	староседеоци
Тодоровићи	св. Арханђео	Д. Брезна 9	9	из Шипачна од Никшића
Томчићи	св. Јован	Црна Гора 15	15	од Аџића из Лисине
Топаловићи	св. Јован	Плужине 3	3	староседеоци
Трипковићи	св. Јован	Пишче 9, Орах Присојни 1	10	стар. мат. Плужине
Туфегџићи	св. Јован	Стабна 10	10	староседеоци
Ћаласани	св. Ђорђије	Мратиње 20, Г. и Д. Цркв. 5, Брљево 10	35	старином из Сарајева матица Лузатина
Ћоровићи	Шћепандан	Равно (досељени из Херцеговине)	4	дос. не зва се откуда
Ћурчићи	св. Ђорђије	Жеично 5	5	по некима су од Продана иа Стабна
Ушћумлићи	св. Јован	Г. Унач 4, Недајно 2, Д. Цркв.-Бријег 3	9	од Аџића
Чавићи	св. Јован	Пишче 6	6	старосед. из Плужина
Цицмили	св. Ђорђије	Столац 25, Пишче 5, Пирни До 2, Г. Цркв. Шарићи 10, Плуж. 2	44	старин. из Б. Котор.
Шабановићи	муслимани	Д. Цркв.-БожуревДо 1	1	испреко Таре
Шаиновићи	муслимани	Д. Цркв.-БожуревДо 3	3	од Невесиња
Шарци	св. Јован	Недајно 10, Стабна заселак Орах Осојни 1	11	од Радојичина из Стабана
Шашовићи	св. Јован	Војиновићи 6	6	од Војиновића
Шимуни	св. Арханђео	Мратиње 5, Брљево 3	8	од Вуковића из Мрат.
Шипчићи	св. Игњатије	Црна Гора 21, Пирни До 3	24	старином из Кнеж. Дола у Рудинама
Шкиљевићи	св. Јован	Пирни До 2	2	из Бањана од Пејовића
Шумићи	св, Никола	Стабна-засел., Јасен 5	5	староседеоци
Шућури	св. Никола	Г. Рудинице 3	3	досељени (*)

(*) У неколико села има по један човек или породица досељени као радници или занатлије. Ови су нестални, често мењају место пребивања и због тога нису унети у овај преглед породица. Таквих има у целој Пиви свега 16 породица са самцима.