Гробље Орловача

За другa значења, погледајте страницу Орловача.

Орловача је једно од београдских гробља, а налази се у београдској општини Чукарица. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је са радом почело 1991. године.

Гробље Орловача
Главни улаз на гробље
Опште информације
Место	Београд
Општина	Чукарица
Држава	Србија
Време настанка	1988.

Локација

Гробље се налази у источном делу поља Орловача, на јужном ободу Београда, поред Ибарске магистрале, на граници општина Чукарица и Раковица. На југу се граничи са потоком Крушик, на северу са Крушичким потоком, док је долина Кијевског потока са источне стране гробља. Налази се између насеља Железник на северозападу и Петловог брда на североистоку.^[1]

Поље се протеже до Железника и на југу је омеђено потоком Рњаковац. Ограничено је пољима Мастирин на северу, Логориштем на југозападу, Дрењаку на југу и Прекопландишту на југоистоку. Северно од гробља налазе се железнички пут и раскрсница Ибарске магистрале, кружни и полукружни пут који повезује јужни руб Београда. Паралелно са кружним путем гради се јужни део нове београдске обилазнице.^[1]

Историјат

Део гробља

У међуратном периоду за време Краљевине Југославије, земљиште је раздвојено и додељено од стране краљевске династије Карађорђевић носиоцима Краљевског ордена Белог орла. Подручје је било познато као Орловат, а после 1945. године комунистичке власти су национализовале земљу и назвали ово подручје Орловача.^[2]

Детаљни урбанистички план за изградњу гробља завршен је 1985. године. Тим архитеката водила је Мирјана Лукић, а дизајн је урадио Институ за урбанизам, који је укључио идеје за све делова гробља, осим за будућу цркву. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је почело са радом 1991. године. Последњи архитектонски радови изведени су 2008. године, када је изнад главне зграде изграђена купола. Главна зграда дизајнирана је у облику цвета. Купола пречника 10 m направљена је од стакла.^[2]

Оригиналне капеле биле су смештене на привременом прилагођеном објекту, који није био погодан за то. Године 1998. Српска православна црква затражила је дозволу за изградњу цркве на гробљу, а Патријарх Павле освештао је простор на коме се она градила, 2. јуна 1998. године. Изградња цркве Светог Великомученика Прокопија почела је у јануару 1999. године, а завршена је и посвећена 2001. године. Цркву је дизајнирала архитекта Љубица Бошњак, фреске је радио Мића Белоћевић, а иконостас је насликала група уметника из Херцеговине.^[2]

Градски саобраћај

До гробља се дневним линијама ГСП Београд може стићи :

• Линија 502 Миљаковац 1 — Орловача /Гробље/^[3]
• Линија 533 Баново брдо — Орловача /Гробље/^[4]

Галерија

• 
  Спомен-чесма
• 
  Мапа гробља
• 
  Пријемни део гробља
• 
  Спомен-плоча на тргу за испраћај
• 
  Гробље и петља из ваздуха
• 
  Црква Светог Великомученика Прокопија на Орловачи
• 
  Гроб генерала Пере Чолића