Двор (насеље)

Двор (раније Двор на Уни и Подови) је градић и средиште истоимене општине у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска. У односу на положај и већинско српско становништво, у току последњег рата, општина Двор се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Крајем рата, становништво готово у целини напушта тај простор. Данас се један део, углавном старијег становништва, вратио у своје домове. Градић Двор лежи на реци Уни.

Двор
Панорама Двора
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сисачко-мославачка
Општина	Двор
Област	Банија
Становништво
— 2011.	1.406
Географске карактеристике
Координате	45° 04′ 11″ С; 16° 22′ 39″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	130
Двор Двор на карти Хрватске
Двор Двор на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	44440 Двор
Позивни број	+385 44
Регистарска ознака

Историја

Након повлачења Турака 1718. године започиње утврђивање границе на обали реке Уне и изградња насеља које се налазило на тераси (подови) па је зато добило име Подови. Подови постају саставни дио Војне крајине; након што је 1775. године цар Јосип II посјетио границу и преспавао у Подовима, Подови мијењају име у Двор. За време Краљевине Југославије мјесто добија име Двор на Уни, а после Другог светског рата углавном се назива Двор.

Други свјетски рат

Усташе се нису задовољавале само тиме што би Српкиње једноставно убијали, већ су их као и њихове очеве, синове, браћу и мужеве пре убиства страшно злостављали. У срезу Двор на Уни „женама су секли ноге до колена и стављали их тако на коње да јашу. Неке, пак, жене децембра месеца 1941. године натерали су да читаву ноћ ходају по студеном потоку Зрињски, све док нису од студени умрле“.^[1]

Раду Вуњца, служитеља суда из Двора на Уни, усташе су живог ексерима кроз ноге приковале за патос, а руке му разапели и прикуцали за зид. У том ставу умирао је шест сати у страшним мукама.^{[2][3][непоуздан извор?]}

Распад СФРЈ

Главни чланак: Злочин у Двору на Уни

Двор се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 7. августа 1995. године хрватска војска заузела је Двор протерујући већинско српско становништво у граду и околини.

Привреда

Становништво се, највећим делом, бави сточарством, а присутна је и прерађивачка индустрија.

Образовање

• Основна школа Двор
• Дечји вртић „Сунце“
• Библиотека и читаоница Двор

Удружења

• Српско културно друштво „Просвјета“, Двор
• Пчеларско удружење „Кестен“, Двор
• КУД Поуњски плетер

Становништво

Националност[4]	2011.	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	790		1.993	1.452	1.329	831
Хрвати	573		135	138	200	233
Југословени	—	—	149	417	38	6
остали и непознато	43		74	58	62	18
Укупно	1.406	1.313	2.351	2.065	1.629	1.088

Демографија[4]
Година	Становника
1961.	1.088
1971.	1.629
1981.	2.065
1991.	2.351
2001.	1.313
2011.		1.406

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Двор је имало 2.351 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби			1.993	84,77%
Југословени			149	6,33%
Хрвати			135	5,74%
Муслимани			20	0,85%
Црногорци			7	0,29%
Македонци			3	0,12%
Мађари			1	0,04%
Чеси			1	0,04%
неопредељени			24	1,02%
непознато			18	0,76%
укупно: 2.351

Види још

• Општина Двор