Демографија Африке

Популација Африке је брзо расла током 20. века^[1] и сходно томе показује да је више младих људи, додатно појачан ниским животним веком испод 50 година у неким афричким земљама.^[2][3] Укупна популација до 2020. године процењена је на више од 1,3 милијарде^[4], са стопом раста од више од 2,5% годишње. Укупна стопа фертилитета (рођења по жени) за подсахарску Африку је 4,7 до 2018. године, највиша у свету према Светској банци.^{[тражи се извор]} Најмногољуднија афричка држава је Нигерија са преко 206 милиона становника до 2020. године и стопом раста од 2,6% годишње.^[5]

Карта Африке са индексом људског развоја (2021).

0.800–0.849   0.750–0.799   0.700–0.749   0.650–0.699   0.600–0.649   0.550–0.599   0.500–0.549   0.450–0.499   0.400–0.449   ≤ 0.399   No data

Популација

Историја

Алтернативне процене афричке популације, 0–2018 године (у хиљадама)

Извор : Универзитет Гронинген^[6]

Година[6]	0.	1000.	1500.	1600.	1700.	1820.	1870.	1913.	1950.	1973.	1998.	2018.	2100. (процена)
Африка	16 500	33 000	46 000	55 000	61 000	74 208	90 466	124 697	228 342	387 645	759 954	1 321 000[7]	3 924 421[8]
Свет	230 820	268 273	437 818	555 828	603 410	1 041 092	1 270 014	1 791 020	2 524 531	3 913 482	5 907 680	7 500 000[9]	10 349 323[8]

Удео Африке и светског становништва, 0–2020. године (% укупног светског становништва)

Извор : Универзитет Гронинген^[6]

Године[6]	0	1000	1500	1600	1700	1820	1870	1913	1950	1973	1998	2020	2100 (процена)
Африка	7.1	12.3	10.5	9.9	10.1	7.1	7.1	7.0	9.0	9.9	12.9	18.2[7]	37.9[8]

Витална статистика 1950–2021

Регистрација виталних догађаја у већини Африке је непотпуна. Сајт Наш свет у подацима припремио је следеће процене засноване на статистичким подацима Одељења за становништво Уједињених нација.^[10]

	Средовечно становништво	Живорођени (хиљаде)	Смрти (хиљаде)	Природне промене (хиљаде)	Груба стопа наталитета (по 1000)	Груба стопа смртности (по 1000)	Природне промене (по 1000)	Стопа укупног фертилитета	Смртност одојчади (по 1000 живорођених)	Животни век (по годинама)
1950	227 549	10 949	6 063	4 886	48.1	26.6	21.5	6.59	186.6	37.62
1951	232 484	11 200	6 132	5 068	48.2	26.4	21.8	6.59	184.5	37.93
1952	237 586	11 448	6 155	5 293	48.2	25.9	22.3	6.60	181.3	38.44
1953	242 837	11 708	6 188	5 520	48.2	25.5	22.7	6.61	178.0	38.92
1954	248 245	11 941	6 234	5 708	48.1	25.1	23.0	6.61	174.7	39.30
1955	253 848	12 190	6 258	5 933	48.0	24.6	23.4	6.62	171.5	39.80
1956	259 631	12 453	6 312	6 141	47.9	24.3	23.6	6.63	168.9	40.17
1957	265 515	12 717	6 490	6 227	47.9	24.4	23.4	6.64	169.1	40.01
1958	271 430	12 982	6 556	6 427	47.8	24.1	23.7	6.65	166.5	40.30
1959	277 648	13 244	6 459	6 785	47.7	23.2	24.4	6.66	161.0	41.28
1960	284 288	13 538	6 553	6 985	47.6	23.0	24.6	6.67	158.6	41.48
1961	291 178	13 864	6 612	7 251	47.6	22.7	24.9	6.69	156.2	41.87
1962	298 334	14 205	6 670	7 535	47.6	22.3	25.2	6.71	153.9	42.32
1963	305 755	14 531	6 724	7 808	47.5	22.0	25.5	6.71	151.6	42.78
1964	313 466	14 864	6 773	8 090	47.4	21.6	25.8	6.72	149.3	43.25
1965	321 447	15 202	6 887	8 315	47.3	21.4	25.9	6.71	147.6	43.44
1966	329 658	15 559	7 054	8 505	47.2	21.4	25.8	6.72	146.8	43.43
1967	338 160	15 920	7 156	8 764	47.1	21.2	25.9	6.72	144.4	43.65
1968	346 980	16 292	7 210	9 082	46.9	20.8	26.2	6.72	142.6	44.10
1969	356 070	16 689	7 328	9 361	46.9	20.6	26.3	6.71	141.0	44.32
1970	365 450	17 086	7 384	9 702	46.7	20.2	26.5	6.71	139.2	44.78
1971	375 086	17 528	7 423	10 105	46.7	19.8	26.9	6.71	137.1	45.32
1972	384 930	17 939	7 572	10 367	46.6	19.7	26.9	6.71	135.6	45.41
1973	395 212	18 341	7 547	10 794	46.4	19.1	27.3	6.70	133.1	46.15
1974	406 069	18 817	7 658	11 160	46.3	18.9	27.5	6.70	132.0	46.46
1975	417 557	19 324	7 724	11 600	46.3	18.5	27.8	6.69	129.6	46.90
1976	429 573	19 818	7 710	12 109	46.1	17.9	28.2	6.68	126.1	47.64
1977	441 701	20 340	7 764	12 576	46.0	17.6	28.5	6.67	123.6	48.16
1978	454 463	20 861	7 841	13 019	45.9	17.3	28.7	6.66	121.3	48.57
1979	467 976	21 448	7 901	13 546	45.8	16.9	28.9	6.64	118.7	49.10
1980	481 543	21 984	7 986	13 998	45.6	16.6	29.0	6.60	116.4	49.51
1981	495 655	22 490	8 055	14 435	45.4	16.3	29.1	6.56	114.2	49.91
1982	510 540	23 060	8 146	14 914	45.2	16.0	29.2	6.51	111.7	50.28
1983	525 335	23 656	8 633	15 023	45.0	16.4	28.6	6.47	114.1	49.55
1984	540 183	24 153	8 774	15 379	44.7	16.2	28.5	6.41	112.0	49.71
1985	555 653	24 673	8 850	15 823	44.4	15.9	28.5	6.34	109.8	50.09
1986	571 646	25 161	8 891	16 270	44.0	15.6	28.5	6.26	107.0	50.55
1987	588 080	25 632	8 944	16 689	43.6	15.2	28.4	6.20	103.0	50.90
1988	604 511	26 013	9 360	16 653	43.0	15.5	27.5	6.11	105.1	50.43
1989	621 168	26 405	9 072	17 333	42.5	14.6	27.9	6.02	100.5	51.68
1990	638 157	26 758	9 278	17 480	41.9	14.5	27.4	5.91	99.8	51.65
1991	655 040	27 202	9 556	17 646	41.5	14.6	26.9	5.83	100.4	51.49
1992	671 932	27 649	9 850	17 798	41.1	14.6	26.5	5.76	99.7	51.24
1993	689 140	28 063	9 907	18 156	40.7	14.4	26.3	5.67	97.4	51.55
1994	706 488	28 449	10 476	17 973	40.2	14.8	25.4	5.59	96.5	50.52
1995	724 332	28 953	10 080	18 873	40.0	13.9	26.0	5.51	95.0	52.12
1996	742 765	29 395	10 282	19 113	39.6	13.8	25.7	5.42	94.0	52.13
1997	761 224	29 764	10 413	19 351	39.1	13.7	25.4	5.34	92.4	52.31
1998	779 908	30 212	10 806	19 406	38.7	13.8	24.9	5.27	91.7	51.90
1999	799 099	30 849	10 633	20 216	38.6	13.3	25.3	5.22	88.3	52.78
2000	818 952	31 448	10 614	20 833	38.4	13.0	25.4	5.18	85.9	53.35
2001	839 464	32 119	10 728	21 392	38.2	12.8	25.5	5.14	83.4	53.62
2002	860 611	32 750	10 799	21 951	38.0	12.5	25.5	5.10	80.9	54.00
2003	882 349	33 422	10 849	22 574	37.9	12.3	25.6	5.06	78.2	54.42
2004	904 781	34 130	10 876	23 254	37.7	12.0	25.7	5.02	75.5	54.90
2005	927 898	34 950	10 866	24 084	37.6	11.7	25.9	5.00	72.8	55.47
2006	951 740	35 735	10 807	24 928	37.5	11.3	26.2	4.97	70.2	56.14
2007	976 461	36 540	10 784	25 756	37.4	11.0	26.4	4.95	67.7	56.73
2008	1 001 981	37 411	10 769	26 642	37.3	10.7	26.6	4.93	65.3	57.31
2009	1 028 200	38 122	10 679	27 443	37.1	10.4	26.7	4.89	62.9	58.02
2010	1 055 233	38 920	10 652	28 268	36.9	10.1	26.8	4.86	60.9	58.61
2011	1 082 676	39 651	10 594	29 057	36.6	9.8	26.8	4.82	58.9	59.25
2012	1 110 797	40 262	10 562	29 700	36.2	9.5	26.7	4.77	57.0	59.81
2013	1 140 181	40 882	10 569	30 313	35.8	9.3	26.6	4.72	55.4	60.29
2014	1 170 299	41 517	10 590	30 927	35.5	9.0	26.4	4.67	53.9	60.75
2015	1 201 108	42 128	10 647	31 481	35.1	8.9	26.2	4.63	52.5	61.13
2016	1 232 112	42 515	10 652	31 863	34.5	8.6	25.8	4.56	51.3	61.59
2017	1 263 334	43 102	10 695	32 408	34.1	8.5	25.6	4.52	50.0	61.99
2018	1 295 265	43 713	10 763	32 950	33.7	8.3	25.4	4.47	48.8	62.34
2019	1 327 701	44 295	10 841	33 454	33.3	8.2	25.2	4.42	47.7	62.69
2020	1 360 677	44 807	11 390	33 417	32.9	8.4	24.6	4.36	46.4	62.23
2021	1 393 676	45 369	12 038	33 331	32.5	8.6	23.9	4.31	45.4	61.66

Раст популације

Већина афричких земаља има расто популације око 2%.

Популација Африке је 1950. године износила 177 милиона, а порасла је 7,6 пута на више од 1,341 милијарде до 2020. године.^[3]

Пораст становништва је експлозиван, са популацијом испод 14 година у фази експоненцијалног раста, што је разлика од скоро остатка света, који је већ у равнотежи (САД 1966, Европа 1969, Мексико 1990, Латинска Америка 2000, Индија 2009, Азија 1977).

Од 2019. године, укупна популација Африке се процењује на 1,3 милијарде, што представља 16 одсто светске популације.^{[тражи се извор]} Према проценама УН, популација Африке би могла да достигне 2,49 милијарди до 2050. године (око 26% од укупног светског броја) и 4,28 милијарди до 2100. године (око 39% од укупног светског становништва).^[11] Очекује се да ће број беба рођених у Африци у поређењу са остатком света достићи приближно 37% у 2050. години.^[11][12]

Број становника Африке је први пут премашио милијарду 2009. године, са временом удвостручења од 27 година (стопа раста 2,6% годишње).^[13]

Раст становништва је настављен скоро истим темпом, а очекује се да ће укупна популација премашити 2 милијарде до 2038. (време удвостручавања 29 година, 2,4% годишње).^[5]

Разлог неконтролисаног пораста становништва од средине 20. века је смањење морталитета новорођенчади и опште повећање животног века без одговарајућег смањења стопе фертилитета, због веома ограничене употребе контрацептивних средстава. Даљи фактори који су генерално повезани са смањеном плодношћу укључују богатство, образовање и учешће жена у раду.^{[тражи се извор]} Неконтролисани раст становништва прети да преплави развој инфраструктуре и да осакати економски развој..^[14][15] Кенија и Замбија спроводе програме за промовисање планирања породице у покушају да обуздају стопе раста.^[16]

Екстремни раст становништва у Африци потакнут је Источном Африком, средњом Африком и Западном Африком, за које се предвиђа да ће се током 21. века своје становништво више него петоструко повећати. Најекстремнија од њих је Средња Африка, са процењеним порастом становништва за 681%, са мање од 100 милиона у 2000. на више од 750 милиона у 2100. (скоро половину ове бројке води Демократска Република Конго, за коју се предвиђа да повећање са 47 милиона у 2000. на 362 милиона у 2100). Предвиђени раст становништва је мање екстреман у Јужној Африци и Северној Африци, за које се очекује да неће сасвим удвостручити или утростручити своју популацију у истом периоду.^[11]

84.00–85.99   82.00–83.99   80.00–81.99   78.00–79.99   76.00–77.99   74.00–75.99

72.00–73.99   70.00–71.99   68.00–69.99   66.00–67.99   64.00–65.99   62.00–63.99

60.00–61.99   58.00–59.99   56.00–57.99   54.00–55.99   52.00–53.99   no data

Life expectancy by region in 2021^[17]

Population estimates by region (in billions):

	2000	2050	2100
Источна Африка	0.26	0.85 (+227%, +1.8% p.a.)	1.45 (+458%, +0.6% p.a.)
Централна Африка	0.096	0.38 (+296%, +2.1% p.a.)	0.75 (+681%, +0.8% p.a.)
Северна Африка	0.17	0.37 (+118%, +1.1% p.a.)	0.50 (+194%, +0.3% p.a.)
Јужна Африка	0.051	0.087 (+70%, +0.6% p.a.)	0.094 (+82%, -0.1% p.a.)
Западна Африка	0.23	0.80 (+248%, +2.0% p.a.)	1.48 (+543%, +0.7% p.a.)
Африка	0.81	2.49 (+207%, +1.7% p.a.)	4.28 (+428%, +0.6% p.a.)
Свет	6.14	9.73 (+58%, +0.5% p.a.)	10.88 (+77%, +0.0% p.a.)

Језици Африке

Групе афричких језика

Мапа афричких језика

Афрички језици се деле у пет великих група:

• афро-азијски језици користи се још и назив семитско-хамитски језици - у Африци међу њима су најраспрострањенији Арапски, Амхара, група берберских језика, група кушитских језика (Оромо, Сомалијски), Хауса.
• нило-сахарски језици - у Кенији (Луо, Масаи), у Уганди (Ланго, Ачоли), у Малију и Нигеру (Сонгај група, нпр. Ђерма), у Нигеру и Нигерији (Канури), Судан, Чад итд.
• нигер-конгоански језици - дели се на две подгрупе: група језика западне Африке (најраспрострањенији су Јоруба, Игбо, Фулани, Волофски, Манде група међу којима су Мандинка, Бамбара) и Банту група (најраспрострањенији су Свахили, Кирунди, Лингала, Киконго, Зулу, Шона, Чичева)
• којсански језици - говоре се у југоисточној Африци (Боцвана, Намибија, Ангола) и типично је присуство кликтања језиком при изговарању речи, становништво које говори ове језике су Бушмани и Хотентоти
• малгашки језик који припада групи аустронезијских језика

Поред ових пет аутохтоних група у Африци се говоре и индоевропски језици као резултат колонизације — африканерски је језик који се говори у Јужноафричкој Републици. У бившим британским, француским и португалским колонијама су присутни језици ових земаља у њиховом уобичајеном облику или модификовани у виду Креолских језика.

Према проценама у Африци се говори око 2.000 језика.^[18] Велика лингвистичка разноликост афричких држава (само у Нигерији се говори око 250 језика, што уједно представља и једну од највећих концентрација лингвистичке разноликости у свету) је довела до тога да је језичка политика једна од важних тема у пост-колонијалном периоду. У 21. веку су афричке државе постале у потпоуности свесне вредности коју представља њихова језичка баштина. Језичка политика се данас усмерава највише у смеру мултилингвизма. Афричка унија је 2006. годину прогласила годином афричких језика.^[19] Иако се све чешће афрички језици користе у медијима или у образовању, а неки језици су добили статус државних језика као што је на пример случај у Демократској Републици Конго где су поред француског државни језици и Лингала, Киконго, Чилуба и Свахили.