2020

2020. година (римским цифрама: MMXX) била је преступна година која је почела у среду, а завршила се у четвртак. 2020. је двадесета година 3. миленијума, двадесета година 21. века и прва година 2020-их.

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023
2020 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 2. јануар — У Аустралији, у државама Нови Јужни Велс и Викторија, од последица пожара погинуло је 18 особа, а више од 10.000 је евакуисано.
• 3. јануар — Америчка војска је у близини међународног аеродрома у Багдаду убила иранске војне званичнике, Касема Сулејманија и Абу Мади ал-Мухандиса. Као резултат овог атентата, отпочели су протести широм Ирана.
• 5. јануар — Зоран Милановић је у другом кругу председничких избора, изабран за председника Хрватске, победивши Колинду Грабар Китаровић.
• 7. јануар — 56 људи је убијено, а преко 200 људи је повређено током стампеда на сахрани генерала Касема Сулејманија, у иранском граду Керману.
• 8. јануар — Лет 752 Јукрејн интернешнл ерлајнса је оборен убрзо након полетања са Аеродрома Имам Хомеини у Техерану, усмртивши свих 176 путника и чланова посаде.
• 9. јануар — Компанија „Инкоп” из Ћуприје, на чијем челу су контроверзни привредници, Звонко и Жарко Веселиновић и Милан Радоичић, купила је „Нови Пазар пут”.^[1]
• 10. јануар — Омански султан, Кабус ибн Саид ел Саид, умире у 79. години живота. Хајтам Бин Тарик Ал Суад га наслеђује као султан.
• 15. јануар — Руски премијер, Дмитриј Медведев са својим кабинетом, подноси оставку. На предлог председника Владимира Путина, на место премијера је постављен Михаил Мишустин.
• 18. јануар — Грађански рат у Јемену: 111 јеменских војника и петоро деце је убијено у нападу дронова и ракета на војни камп у близини Мариба.
• 24. јануар — Два случаја коронавируса, који се прво појавио у Кини, забележени у Европи (у Француској).
  • Разоран земљотрес, јачине 6,9 јединица Рихтерове скале, погодио исток Турске притом убивши 41 особу.
• 28. јануар — Амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху објављују Трампов мировни план.
• 30. јануар — Светска здравствена организација објавила је да коронавирус представља ванредну ситуацију на глобалном нивоу, због непрестаног ширења вируса.
• 31. јануар — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.

Фебруар

• 2. фебруар — Новак Ђоковић и Софија Кенин су победници Отвореног првенства Аустралије у тенису у појединачној конкуренцији.
  • Протести у Црној Гори: У Подгорици се окупило рекордан број верника (око 60.000 људи).
    • Број умрлих од коронавируса порастао на 305, а број оболелих на 14.500. Први смртни случај од последица вируса ван Кине су забележени на Филипинима.
• 3. фебруар — Канзас Сити чифси победили су Сан Франциско фортинајнерсe 31 : 20 и тако постали Супербоул шампиони после 50 година.
• 9. фебруар — Епидемија коронавируса 2019/20: Око 37.500 људи заражено је широм света, док је 811 људи умрло од последица коронавируса.
• 10. фебруар — Филм Паразит добио награду Оскар за најбољи филм. За најбољу женску улогу награђена је глумица Рене Зелвегер, а Оскара за најбољу мушку улогу понео Хоакин Финикс.
  • Протести у Црној Гори: Грађани Подгорице су присуствовали молебну у Саборном храму Христовог Васкрсења, после којег су кренули у литију коју је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
• 11. фебруар — Шеф Светске здравствене организације, Тедрос Адханом Гебрејесус, изјавио је да епидемија коронавируса у Кини представља врло озбиљну претњу за остатак света
• 17. фебруар — Влада Србије донирала је Албанији два милиона евра помоћи за отклањање последица прошлогодишњег земљотреса.
• 19. фебруар — У пуцњаву у немачком граду Ханау, убијено је једанаест, а повређено је пет особа.
• 22. фебруар — Београд је први град на свету који је организовао концерт подршке Вухану, главном граду кинеске провинције Хубеј, који се бори са коронавирусом.
  • Тим астронома из шангајске астрономске опсерваторије је утврдио присуство молекула кисеоника анализом светлосних таласа који су стигли до Земље са Маркаријана 231, галаксије удаљене око 581 милион светлосних година.
• 24. фебруар — Према званичним подацима цивилне заштите у Италији, укупно су 153 особе заражене, док су четири умрле од последица коронавируса.
• 26. фебруар — Присуство коронавируса до сада је забележено у скоро 40 земаља света. У Хрватској је потврђено да је оболело троје, први случајеви забележени су у Грчкој и Северној Македонији.
• 28. фебруар — Број заражених коронавирусом наставља да расте широм света. Први случајеви заразе забележени су у Белорусији и Литванији, па је број европских земаља у којима има оболелих премашио десет.
  • Укупно 33 турска војника погинула су у ваздушним нападима у Идлибу, објавио је гувернер пограничне турске провинције Хатај.
• 29. фебруар — Скупштина Србије усвојила је Закон о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији. Закон предвиђа а уколико није могуће утврдити статус детета на захтев предлагача, може се досудити новчана наканда не већа од 10.000 евра.^[2]

Mарт

• 2. март — Председник Србије Александар Вучић и председник Косова Хашим Тачи састали су се у Белој кући у Вашингтону, којем су присуствовали и специјални изасланик председника САД Ричард Гренел и саветник за националну безбедност Роберт О'Брајен. Разговарали су о „неопходности мирног решавања питања између Косова и Србије, могућности постизања коначног споразума, где је показана добра воља да се ствари покрену напред, као што је био случај са споразумима о авио-линији и железничкој прузи, о аутопуту, али и о питањима која би могла бити од заједничког интереса више у економском него у политичком смислу“.
• 3. март — Сијера Леоне повукла је признање Косова као независне државе, изјавио је српски министар спољних послова Ивица Дачић.
  • Министар унутрашњих послова Аустрије, Карл Нехамер, најавио је подршку у заштити границе од миграната за Грчку и земље Западног Балкана слањем аустријске полиције.
• 5. март — У Републици Српској забележени су први случајеви заразе коронавирусом, потврдило је Министарство здравља РС.
  • Аустријски канцелар Себастијан Курц рекао је да постоји трострука безбедносна мрежа у одбрани од мигранaта која предвиђа да ће, ако мигранти пробију грчку границу, бити заустављени на Западном Балкану.
• 6. март — Министар здравља Србије, Златибор Лончар, на ванредној конференцији за новинаре саопштио је да је у Србији потврђен први случај коронавируса.
  • Најмање 27 особа је убијено и још толико је рањено у нападу на скуп у Кабулу, којем је присуствовао и авганистански лидер Абдулах.
• 7. март — Из Клинике за инфективне болести у Загребу потврђена је још један случај заразе коронавирусом, што значи да је до сада у Хрватској потврђено 12 инфицираних. Међу зараженима у Словенији је и један лекар.
  • Више од 10.000 миграната покушава из Турске да пређе у Грчку на путу ка Европи. Након мирног јутра, ситуација на граници Грчке и Турске постаје све напетија.
• 9. март — Број преминулих од вируса корона у Италији је драстично скочио – за 24 сата умрло 97 људи. Заражено је скоро 10.000 људи.
• 11. март — Светска здравствена организација је декларисала епидемију вируса корона као пандемију.
• 13. март — Због забране јавних скупова и манифестација у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска је одлучила да привремено обустави литије, што је касније Влада Црне Горе поздравила ту одлуку.
• 15. март — Због пандемије вируса корона и немогућности заседања Народне скупштине Републике Србије, председник Александар Вучић је прогласио ванредно стање у Србији. По проглашењу ванредног стања, уведен је низ мера које за циљ имају сузбијање заразе и очување здравља становника.
• 17. март — Европски лидери су затворили спољашње и унутрашње границе Европске уније на најмање 30 дана, како би смирили пандемију вируса корона.
  • УЕФА је одложила Европско првенство у фудбалу 2020. за лето 2021. године.
• 18. март — Европска радиодифузна унија је отказала Песму Евровизије 2020, због пандемије вируса корона у Европи, што је прво отказивање овог такмичења за 64 године одржавања.
• 20. март — Број умрлих од корона вируса је прешао 10.000, док је број заражених достигао четврт милиона.
• 24. март — Међународни олимпијски комитет и Јапан су суспендовали Летње олимпијске игре до 2021. године, без одложеног датума.
• 26. март — Број заражених од корона вируса је достигао 500.000, са приближно 23.000 потврђених смртних случајева. Сједињене Државе су престигле Кину и Италију по укупном броју потврђених случајева, са најмање 81.321 случаја и преко 1.000 умрлих.
• 27. март — Северна Македонија је званично постала 30. чланица НАТО пакта.
• 30. март — Број умрлих од корона вируса у Шпанији је надмашио број умрлих у Кини, са укупно 7.340 пријављених смртних случајева.
  • Међународни олимпијски комитет је најавио да ће Летње олимпијске игре бити одржана од 23. јула до 8. августа 2021. године.

Април

• 2. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао милион случајева широм света.
• 3./4. април — Руска Федерација упутила је Србији помоћ у виду 15.000 тестова за детекцију вируса Ковид-19. Једанаест авиона руских Ваздушно-космичких снага допремило је у Србију медицинску помоћ из Руске Федерације. Помоћ, између осталог, укључује 16 специјалних моторних возила намењених за дезинфекцију објеката и путева, као и велику количину медицинске опреме, технике и заштитних средстава неопходних Србији у лечењу пацијената заражених коронавирусом и у борби против ширења Ковида-19.
• 4. април — У зони искључења око бивше нуклеарне електране у Чернобиљу избио је шумски пожар, око 90 ватрогасаца гасило је пожар који је захватио отприлике 20 хектара површине.
• 5. април — Први случај заразе животиње Ковидом-19. У питању је била четворогодишња малајска тигрица из зоолошког врта Бронкс у Њујорку.
• 8. април — Турска је послала помоћ Србији у виду различитих медицинских средстава, укључујући 100.000 заштитних маски, 2.000 заштитних одела, као и 1.500 тестова за Ковид-19.
• 10. април — Број умрлих од Ковида-19 достигао је 100 хиљада случајева широм света.
• 14. април — Међународни монетарни фонд (ММФ) је изјавио да очекује да ће светска економија пасти за 3%, што је највећи пад после Велике депресије 1930-их година.
• 15. април — Најдужа животиња на свету, дуга као 10 аутомобила, односно 45 метара,пронађена је у подморском кањону у близини обала Западне Аустралије. Научници са Шмит универзитета кажу да се ради о сифонофори, провидној црволикој животињи, која је, попут корала, састављена од више малих јединки које имају улогу органа једног већег бића, саопштено је са тог универзитета.
  • Број заражених од Ковида-19 је достигао два милиона случајева широм света.
• 17. април — Група француских научника са Универзитета у Прованси је утврдила да вирус корона у потпуности умире при температури од 92 степена током 15 минута.
  • Број умрлих од вируса корона у Европи је достигао 100 хиљада.
• 18. април — У пуцњави у канадској покрајини Нова Шкотска, убијено је двадесет и троје људи.
• 20. април — Цена нафте је пала на рекордни минимум, због пандемије вируса корона и због руско-арапског сукоба око цене нафте.
• 21. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао два и по милиона случајева широм света.
• 25. април — Број умрлих од корона вируса је прешао 200 хиљада случајева широм света.
• 27. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао три милиона случајева широм света, док је број заражених у Сједињеним Државама прешао милион случајева.
• 28. април — Број заражених од Ковида-19 у Русији достиже 87.147 случаја, што престиже број од 84.341 заражених у Кини.

Мај

• 1. мај — Као последицу пуцњаве у Новој Шкотској, Канада је забранила продају и употребу 1.500 врста ватреног оружја.
  • Број излечених од Ковида-19 је достигао милион случајева широм света.
• 6. мај — У Србији је укинуто ванредно стање које је уведено 15. марта због вируса корона.
  • Астрономи су објавили откриће прве црне рупе смештене у звезданом систему, која је видљива голим оком.
• 8. мај — 15 особа је приведено после инцидента испред Скупштине Србије, када су посланици Српског покрета Двери и њихове присталице на челу са Бошком Обрадовићем напали посланика Маријана Ристичевића и поцепали му сако и извређали министра здравља Златибора Лончара, посланика СНС Милована Дрецуна коме су рекли да је насрнуо на посланицу Марију Јањушевић и вређањем су дочекали лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића.
• 12. мај — У Институту „Михајло Пупин” произведен је први респиратор у Србији, а инжењер института Владимир Нешић истиче је да је то најсавременији уређај и оценио да Србија има кадровске могућности за покретање производње медицинске опреме. Министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић је приликом представљања првог домаћег респиратора изјавио да је то „велика победа српске памети и инжењерског знања”.
• 13. мај — Црногорска власт Мила Ђукановића ухапсила је владику будимљанско-никшићког Јоаникија и седморицу свештеника Митрополије црногорско-приморске а поводом литије у Никшићу, а због наводног кршења мера за сузбијање корона вируса.^[3]
• 14. мај — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 300 хиљада случајева.
• 16. мај — Бундеслига је постала прва велика спортска лига која је наставила своју сезону, након 27. јануара.
• 21. мај — Број заражених од вируса корона је прешао 5 милиона случајева, са 106 хиљада заражених током претходног дана, што је највећи број оболелих у току једног дана до тада.
• 22. мај — Први дан без преминулих од последица вируса корона у Србији.
• 26. мај — У преко стотину градова у Сједињеним Државама почели су протести, поводом убиства Џорџа Флојда.
• 27. мај — Поглавар Исламске верске заједнице у Северној Македонији Сулејман Реџепи, смењен је по хитном поступку, јер се оженио 50 година млађом женом.
• 31. мај — Број заражених од Ковида-19 је прешао 6 милиона случајева широм света.

Јун

• 2. јун — Министар безбедности Босне и Херцеговине, Фахрудин Радончић, поднео је оставку на ту функцију.
• 7. јун — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 400 хиљада случајева широм света.
• 8. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 7 милиона случајева широм света.
• 14. јун — У Атланти су почели протести због убиства Афроамериканца, Рејшарда Брукса.
• 16. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 8 милиона случајева широм света.
• 21. јун — Упркос мерама против Ковида-19 и бојкоту опозиције, одржани редовни избори за Скупштину Србије, Скупштину АП Војводине и локалне самоуправе, на којима је коалиција коју је предводио Александар Вучић однела победу.
• 22. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 9 милиона случајева широм света.
• 28. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 10 милиона случајева широм света, док је број заражених у Сједињеним Државама достигао 2,5 милиона случајева.
  • Број умрлих од Ковида-19 је прешао 500 хиљада случајева широм света.

Јул

• 1. јул — На 234 бирачка места широм Србије поновљени су избори, на којима је право гласа имало 203.012 бирача.
  • Црна Гора је легализовала истополне бракове поставши 30. држава која је озаконила овај тип брака.
• 2. јул — Руски бирачи су подржали измену Устава Русије.
• 3. јул — Након оставке Едуара Филипа, за новог премијера Француске именован је Жан Кастекс.
  • Број заражених од Ковида-19 је прешао 11 милиона случајева широм света.
• 4. јул — Поплаве на острву Кјушу у Јапану усмртиле су више од 50 људи.
• 7. јул — У Београду и другим градовима Србије отпочели су протести грађана, због покушаја власти да поново уведе мере против Ковида-19.
• 8. јул — Број заражених од Ковида-19 је прешао 12 милиона случајева широм света.
• 9. јул — Председник Србије Александар Вучић се састао, у Паризу са председником Француске Емануелом Макроном. Макрон је Вучића дочекао у Јелисејској палати, а разговор су наставили и током радне вечере.^[4]
• 10. јул — Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, потписао је декрет којим је поништена одлука да некадашња православна базилика Аја Софија буде музеј.
• 14. јул — Најмање 16 особа је погинуло у сукобима на граници између Арцаха и Азербејџана.
• 15. јул — Хакерски напади на Твитеру, чије су мете били истакнути налози са великим бројем пратилаца, довели су до масовне биткојн преваре.
• 18. јул — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 600 хиљада случајева широм света.
• 22. јул — Број заражених од Ковида-19 је прешао 15 милиона случајева широм света.

Август

• 3. август — Конституисан је дванаести сазив Народне скупштине Републике Србије.
• 4. август — У снажним експлозијама лучких складишта у Бејруту погинуло је најмање 158 особа, а више од 6000 је повређено.
  • Број умрлих од Ковида-19 је прешао 700 хиљада случајева широм света.
• 7. август — Индијски авион је исклизнуо са полетно-слетне стазе приликом слетања у Кожикодеу при чему је погинуло 19 особа.
• 9. август — Александар Лукашенко је победио на председничким изборима у Белорусији, опозициони лидери одбили да признају резултате избора.
• 10. август — Број заражених од Ковида-19 је прешао 20 милиона случајева широм света.
• 11. август — Председник Русије Владимир Путин објавио је да је у Русији регистрована прва вакцина против вируса корона.
• 13. август — Израел и Уједињени Арапски Емирати су успоставили званичне дипломатске односе.
• 18. август — Председник Малија, Ибрахим Бубакар Кејта, поднео оставку након државног удара који је извела Војска Малија.
• 21. август — Севиља је освојила Лигу Европе, победом у финалу против Интера са 3 : 2.
• 22. август — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 800 хиљада случајева широм света.
• 23. август — Бајерн Минхен је освојио Лигу шампиона, победом у финалу против Париз Сен Жермена са 1 : 0.
• 25. август — Светска здравствена организација је објавила да је потпуно заустављено ширење дивљег полиовируса на тлу Африке.
• 28. август — Јапански премијер Шинзо Абе најавио повлачење са функције због лошег здравственог стања.
• 30. август — На Парламентарним изборима у Црној Гори победиле опозиционе странке окупљене око Здравка Кривокапића, Алексе Бечића и Дритана Абазовића.
  • Број заражених од Ковида-19 је прешао 25 милиона случајева широм света.

Септембар

• 4. септембар — У Вашингтону је потписан Споразуми у Вашингтону (2020) између председника Србије Александра Вучића и председника Владе привремених институција у Приштини Авдулаха Хотија, у присуствову делегације председника Доналда Трампа.
  • У складу са потписаним споразумом Израел је признао Косово.^[5]
• 11. септембар — У поплавама које су захватиле Судан погинуло је више од стотину људи, а поплављено је више од 100.000 кућа.
• 12. септембар — Бахреин и Израел успоставили су званичне дипломатске односе.
• 13. септембар — Демонстранти су запалили зграду Владе у либијском граду Бенгазију протестујући због тешких услова живота и корупције.
  • Доминик Тим и Наоми Осака су победници Отвореног првенства САД у тенису у појединачној конкуренцији.
• 14. септембар — Краљевско астрономско друштво је најавило откривање фосфина у атмосфери Венере, за који је познато да је снажан предиктор за присуство микроорганизама.
• 23. септембар — Алекса Бечић из партије Демократска Црна Гора изабран је одлуком нове већине за председника Скупштине Црне Горе.
• 24. септембар — Амерички истражни органи су поднели захтев за изручење српском правосуђу за 11 програмера из Ниша, осумњичених да су преварили америчке грађане за 70 милиона долара путем лажних интернет платформи. Према америчком закону, за овакву врсту дела предвиђена је казна до 20 година затвора.^[6]
• 25. септембар — Два пилота Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије погинула су приликом пада авиона МиГ-21 у рејону села Брасина код Малог Зворника обављајући своје летачке задатке.
  • Војни авион АН-26 срушио се недалеко од града Чугујева у Харковској области на истоку Украјине, а том приликом је погинуло 20 људи и двоје теже повређено.
• 27. септембар — Влада Јерменије прогласила је ратно стање и општу мобилизацију због ескалације ситуације у Нагорно-Карабаху.
• 29. септембар — Број умрлих од Ковида-19 је прешао милион случајева широм света.

Октобар

• 4. октобар — Одржан је референдум о независности Нове Каледоније, на коме је већина грађана гласала против независности од Француске.
• 5. октобар — Харви Алтер, Мајкл Хотон и Чарлс Рајс примили су Нобелову награду за медицину захваљујући открићу вируса који изазива хепатитис Ц.
• 6. октобар — Најмање једна особа је преминула, а 590 људи је повређено током нереда на протестима у Бишкеку, престоници Киргистана.
• 7. октобар — Суд у Атини прогласио је политичку партију крајње деснице Златну зору за криминалну организацију, након чега су уследили протести на атинским улицама.
• 10. октобар — Најмање 27 особа је погинуло, а више од 100.000 је остало без струје када је ураган Делта погодио обалу америчке државе Луизијана.
• 11. октобар — Рафаел Надал и Ига Швјонтек су победници Отвореног првенства Француске у тенису у појединачној конкуренцији.
• 12. октобар — Лос Анђелес лејкерси су победом против Мајами хита постали шампиони НБА лиге.
• 16. октобар — У департману Ивлин, надомак Париза, ученик средње школе убио је професора обезглављивањем испред просветне установе.
• 22. октобар — Земљотрес јачине 5,2 јединице Рихтерове скале погодио је подручје удаљено 52 километра од острва Закинтос.
• 23. октобар — Луис Арсе је победио на председничким изборима у Боливији пошто је освојио 55,10 одсто гласова.
• 24. октобар — Два пилота су погинула након што се срушио авион америчке морнарице у Алабами.
  • Најмање 18 особа је убијено, а 57 рањено, у самоубилачком бомбашком нападу на образовни центар у Кабулу.
• 25. октобар — Најмање 22 особе су погинуле када се срушила црква на истоку Гане.
• 26. октобар — НАСА је мерењем таласних дужина сунчеве светлости објавила да на Месецу има воде.
• 27. октобар — Луис Хамилтон је постао возач са највише победа у формули 1 пошто је тријумфовао у трци за Велику награду Португала.
• 28. октобар — Формирана је нова Влада избором Ане Брнабић за председницу Владе.
• 29. октобар — Француска полиција је ухапсила нападача за кога се сумња да је у Ници ножем убио три особе.
• 30. октобар — Снажан земљотрес јачине 6,6 степени Рихтерове скале погодио је грчко острво Самос и турски обалски град Измир.

Новембар

• 2. новембар:
  • У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет док је рањено више од 17 особа.
  • Убијен је руски бизнисмен Владимир Маругов, познат као "Краљ кобасица", у Москви. Приликом покушаја изнуде, нападачи су провалили у кућу убили га самострелом.^[7]
• 3. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Џо Бајден, изабран је за председника САД победивши актуелног председника Доналда Трампа.
• 8. новембар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 50 милиона случајева широм света.
• 9. новембар — Оружани сукоби у Нагорно-Карабаху завршени су потписивањем споразума о прекиду ватре у Москви између лидера Јерменије, Азербејџана и Русије.
• 14. новембар — Најмање 10 људи је погинуло у пожару који је на северу Румуније захватио болницу у којој се лече и пацијенти оболели од коронавируса.
• 15. новембар — Кандидат опозиције Маја Санду победила је на председничким изборима у Молдавији.
  • Одржани локални избори у Босни и Херцеговини.
• 20. новембар — У Србији је проглашена тродневна жалост због смрти патријарха Иринеја.
• 29. новембар — Француска победила на избору за Дечју песму Евровизије 2020. године.

Децембар

• 1. децембар — Опсерваторијска платформа телескопа Аресибо, тешка 900 тона која је слала и примала радио таласе из свемира, срушила се са висине од 140 метара и тешко оштетила тањир телескопа пречника 300 метара.
• 4. децембар — Скупштина Црне Горе изабрала је нову Владу на челу са премијером Здравком Кривокапићем.
  • У Београду у Абердаревој улици код зграде РТС-а дошло је до велике експлозије боце са плином у којој је једна особа погинула, а две тешко повређене.
• 10. децембар — На подручју планине Козаре у Републици Српској се срушио спортски авион, погинула су оба члана посаде.
• 16. децембар — Кинеска свемирска сонда Чанге-5, која је са собом носила око два килограма узорака Месечевих стена и тла, успешно се вратила на Земљу.
• 18. децембар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 75 милиона случајева широм света.
• 26. децембар — Национална авио-компанија Црне Горе Монтенегро ерлајнс у потпуности је обуставила саобраћај због нерешених финансијских проблема са Владом Црне Горе.
• 29. децембар — Скупштина Црне Горе је усвојила измене Закона о слободи вероисповести.
  • Земљотрес јачине 6,3 степени по Рихтеру погодио је околину Петриње 46 километара југоисточно од Загреба.
• 30. децембар — Најмање 16 особа је погинуло и око 60 их је повређено у експлозијама на аеродрому у Адену, док је слетао авион у којем је била нова Влада националног јединства Јемена.

Смрти

Главна категорија: Умрли 2020.

Јануар

• 1. јануар — Дамир Михановић, хрватски комичар, глумац и музичар (*1961)^[8]
• 3. јануар:
  • Касем Сулејмани, ирански генерал-мајор Корпуса Чувара Исламске револуције (*1957)
  • Волфганг Брецинка, немачко-аустријски научник (*1928)
• 5. јануар — Ханс Тилковски, немачки фудбалски голман (*1935)^[9]
• 6. јануар — Јован Никитовић, православни архимандрит и игуман Манастира Вујна (*1946)
• 7. јануар — Зијад Арсланагић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1936)^[10]
• 10. јануар:
  • Неда Арнерић, југословенска и српска глумица (*1953)^[11]
  • Кабус ибн Саид ел Саид, султан Омана и његових зависних територија (*1940)
• 13. јануар — Жан Делимо, француски историчар (*1923)
• 15. јануар — Милован Степандић, српски кошаркашки тренер (*1954)^[12]
• 19. јануар — Благовест Сендов, бугарски дипломата, математичар и политичар (*1932)
• 21. јануар — Тери Џоунс, велшки комичар, сценариста, глумац, режисер и писац (*1942)^[13]
• 23. јануар — Роберт Арчибалд, шкотски кошаркаш (*1980)
• 24. јануар:
  • Дује Боначић, југословенски репрезентативац у веслању и заслужни спортиста Југославије (*1929)^[14]
  • Миодраг Дамњановић, српски архитекта (*1939)
  • Роб Ренсенбринк, холандски фудбалер (*1947)^[15]
• 26. јануар:
  • Коби Брајант, амерички кошаркаш (*1978)^[16]
  • Роналд Ли, ромски канадски писац, лингвиста и активиста (*1934)
• 29. јануар — Благоја Георгијевски, југословенски кошаркаш (*1950)^[17]
• 31. јануар:
  • Јанез Становник, правник, економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније (*1922)
  • Мери Хигинс Кларк, америчка списатељица (*1927)
  • Мирза Казар, азербејџански писац, политички аналитичар, водитељ, издавач (*1947)

Фебруар

• 1. фебруар — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе (*1956)^[18]
• 3. фебруар — Џорџ Штајнер, амерички књижевни критичар, есејиста, филозоф, романописац и педагог (*1929)^[19]
• 4. фебруар:
  • Данијел арап Мои, кенијски политичар, други председник Кеније од 1978. до 2002. године (*1924)
  • Љиљана Петровић, југословенска и српска певачица (*1939)
• 5. фебруар — Кирк Даглас, амерички глумац, редитељ и продуцент (*1916)^[20]
• 7. фебруар — Неџмије Пагаруша, југословенска и албанска певачица и глумица (*1933)^[21]
• 9. фебруар — Владимир Крањчевић, хрватски диригент, пијаниста и педагог (*1936)
• 10. фебруар — Ранко Јововић, српски пјесник (*1941)
• 15. фебруар — Ватрослав Мимица, југословенски и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1923)^[22]
• 16. фебруар:
  • Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер (*1932)
  • Перл Кар, енглеска певачица и учесница Евровизије (*1921)^[23]
• 17. фебруар — Марио Машунго, мозамбички политичар и економиста, премијер Мозамбика од 1986. до 1994. године (*1940)
• 18. фебруар — Веселин Ђуретић, српски историчар и члан Сената Републике Српске (*1933)
• 23. фебруар:
  • Зоран Модли, српски новинар, радијски диск-џокеј, пилот и инструктор летења (*1948)
  • Читетсу Ватанабе, јапански суперстогодишњак, који је у тренутку смрти био најстарији живи мушкарац на свету (*1907)
• 24. фебруар:
  • Ђорђе Желчески, југословенски и македонски певач народне музике (*1938)
  • Јан Тајген, норвешки музичар, глумац и комичар (*1949)
• 25. фебруар:
  • Хосни Мубарак, египатски политичар, бивши председник Републике Египат (*1928)^[24]
  • Мирољуб Трошић, српски телевизијски и филмски аматерски глумац (*1948)^[25]
  • Миодраг Караџић, српски сценариста, аутор више ТВ серија (*1950)^[26]
• 26. фебруар:
  • Мухамед Филиповић, југословенски и босанскохерцеговачки филозофски писац (*1929)
  • Неџмије Хоџа, удовица некадашњег албанског вође Енвера Хоџе и бивша политичарка (*1921)
• 28. фебруар — Фриман Дајсон, британско-амерички физичар и математичар (*1923)^[27]
• 29. фебруар — Ева Секељ, мађарска пливачица (*1927)

Март

• 4. март — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар, генерални секретар Уједињених нација (1982-1991) и премијер Перуа (2000-2001) (*1920)^[28]
• 5. март — Љубомир Радичевић, југословенски и српски редитељ и сценариста (*1927)^[29]
• 6. март — Мица Трофртаљка, српска фолк певачица (*1943)^[30]
• 7. март — Зденка Вучковић, југословенска и хрватска певачица (*1942)
• 8. март:
  • Макс фон Сидоу, шведски и амерички глумац (*1929)^[31]
  • Новица Гушић, пуковник Војске Републике Српске (*1941)
• 9. март — Ричард Кенет Гај, британски математичар (*1916)
• 10. март:
  • Беба Селимовић, интерпретаторка севдалинки (*1939)
  • Десимир Станојевић, српски глумац (*1950)^[32]
• 11. март — Ружа Балог, српска и југословенска певачица народне музике, староградских песама и севдалинки (*1943)
• 13. март — Дана Затопкова, чехословачка атлетичарка (*1922)
• 14. март:
  • Ева Пиларова, чешка певачица и глумица (*1939)
  • Офер Бар Јосеф, израелски археолог, професор праисторијске археологије на Харвард универзитету (*1937)
• 15. март — Бранислав Видић, професор на Џорџтаун универзитету у Вашингтону, академик САНУ, светски стручњак за микробиологију (*1934)
• 16. март — Мирко Бојић, југословенски и српски новинар, репортер, спољнополитички коментатор, уредник и публициста (*1932)
• 17. март:
  • Мануел Серифо Њамаџо, политичар из Гвинеје Бисао (*1958)
  • Едуард Лимонов, руски писац, политичар и дисидент (*1943)
  • Ранко Малетић, православни свештеник протојереј ставрофор и старешина Цркве Свете Тројице код Приједора (*1951)
  • Бети Вилијамс, мировна активисткиња из Северне Ирске и добитница Нобелове награде за мир (1976) (*1943)^[33]
• 18. март:
  • Алфред Ворден, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут (*1932)^[34]
  • Љиљана Алексић Пејковић, српска историчарка (*1926)
• 19. март — Миљенко Жуборски, српски књижевник (*1938)
• 20. март:
  • Владимир Забродски, чехословачки хокејаш на леду (*1923)
  • Борислав Станковић, српски кошаркаш и тренер, као и дугогодишњи генерални секретар Међународне кошаркашке организације (*1925)
  • Кени Роџерс, амерички певач, текстописац, глумац и музички продуцент (*1938)
• 23. март — Нора Или, швајцарска преобраћеница у ислам и исламска проповедница (*1984)^[35]
• 24. март:
  • Албер Удерзо, француски стрип цртач и сценариста (*1927)
  • Тања Поповић, српска професорка (*1963)
  • Ману Дибанго, камерунски музичар и текстописац (*1933)
• 26. март:
  • Раде Михаљчић, српски историчар и члан Академије наука и умјетности Републике Српске (*1937)
  • Мајкл Соркин, амерички архитекта, урбаниста, писац и аутор (*1948)
  • Милан Даљевић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и друштвено-политички радник СФР Југославије (*1925)
• 28. март:
  • Игор Спасов, српски телевизијски новинар и филмски и ТВ монтажер (*1960)
  • Лазар Ранковић, православни архимандрит и игуман Манастира Витовнице (*1937)
  • Лин Кристи, аустралијски џез басиста (*1928)
• 29. март:
  • Кшиштоф Пендерецки, пољски композитор и диригент (*1933)
  • Филип Ворен Андерсон, амерички теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1977. године (*1923)^[36]
• 30. март:
  • Милутин Кнежевић, епископ ваљевски (*1949)
  • Сава Тутунџић, археолог, египтолог и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду (*1928)

Април

• 2. април — Ранко Борозан, југословенски и српски фудбалер (*1933)
• 4. април — Миша Тумбас, навијач Партизана (*1954)
• 5. април — Махмуд Џибрил, либијски политичар (*1952)
• 6. април:
  • Радомир Антић, фудбалски тренер (*1948)^[37]
  • Душан Грујић, председник тениског клуба Партизан (*1949)
• 8. април:
  • Бошко Бурсаћ, југословенски и српски фудбалер (*1945)
  • Магдалина Савковић, православна монахиња (*1945)
  • Донато Сабија, италијански атлетичар (*1964)
  • Ларс Ерик Лундвал, шведски хокејаш на леду и хокејашки тренер (*1934)
• 11. април:
  • Радомир Мићуновић, српски песник, критичар, есејиста, новинар, публициста и енигмата (*1940)
  • Рафаила Марковић, игуманија Манастира Мале Ремете (*1935)
  • Џон Хортон Конвеј, енглески математичар (*1937)
• 14. април — Миодраг Лазић, српски примаријус, хирург и књижевник (*1955)
• 15. април — Брајан Денехи, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, продуцент и редитељ (*1938)^[38]
• 16. април:
  • Милија Вуковић, српски глумац (*1947)
  • Луис Сепулведа, чилеански писац и новинар (*1949)
  • Бојана Милошевић Брнад, југословенска и српска кошаркашица (*1965)
• 19. април — Наталија Лазић, српска певачица и учесница шоу програма Ја имам таленат (*1991)
• 20. април — Ебов Грахам, британски певач и члан састава Foreign Beggars (*1979)
• 21. април:
  • Терујуки Оказаки, јапански мајстор шотокан каратеа 10. дан (*1931)
  • Шон Арнолд, британски глумац (*1941)
  • Доналд Кенеди, амерички научник, јавни администратор и академик (*1931)
  • Флоријан Шнајдер, њемачки музичар (*1947)
• 22. април:
  • Ширли Најт, америчка глумица (*1937)^[39]
  • Димитри Диатченко, амерички глумац украјинског порекла (*1968)
• 24. април:
  • Фред Годсон, амерички репер (*1985)
  • Лин Фолдс Вуд, британска ТВ водитељка и новинарка (*1948)
  • Роб Гибс, амерички аниматор и режисер (*1964)^[40]
• 25. април:
  • Џин Динарски, амерички глумац (*1933)
  • Драган Војводић, српски нефролог, доктор медицинских наука и функционер Савеза независних социјалдемократа (*1959)
  • Јован Мирковић, српски историчар специјализован за проучавање геноцида и холокауста (*1943)
• 26. април — Јован Гламочанин, српски политичар и правник (*1940)
• 27. април:
  • Драгутин Зеленовић, председник Владе Републике Србије и редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду (*1928)^[41]
  • Робер Ербен, француски фудбалер и тренер (*1939)^[42]
• 28. април — Фредрик Ларсон, шведски рукометаш (*1984)
• 29. април:
  • Јахија Хасан, дански песник палестинског порекла (*1995)
  • Ирфан Хан, индијски глумац (*1967)^[43]
• 30. април:
  • Сем Лојд, амерички глумац, певач и музичар (*1963)^[44]
  • Стефан Лукић, српски боксер (*1993)

Мај

• 1. мај:
  • Лајош Енглер, југословенски кошаркаш (*1928)
  • Радослав Ћебић, српски новинар (*1972)^[45]
• 2. мај:
  • Снежана Вељковић, лекар и професор Медицинског факултета у Београду (*1946)
  • Олга Куликовска-Романова, почасни академик Руске академије уметности, аутор бројних публикација у руској и страној штампи, члан Савеза књижевника Русије (*1926)
• 3. мај:
  • Дејв Гринфилд, eнглески музичар, певач и аутор песама (*1949)
  • Мирослава Мирковић, српска историчарка и универзитетска професорка (*1933)
• 4. мај:
  • Драган Вучић, македонски ТВ водитељ, музичар и шоумен (*1955)
  • Нада Лер-Софронић, феминисткиња, борац за слободу, равноправност и друштвену правду (*1941)
• 5. мај:
  • Спасоје Крунић, архитекта, пројектант и политичар (*1939)
  • Сергеј Адијан, совјетски и руски математичар (*1931)
• 6. мај — Синиша Кисић, бивши градоначелник Брчког и потпредседник Олимпијског комитета Босне и Херцеговине (*1954)
• 8. мај — Рој Хорн, немачко-амерички забављач и мађионичар (*1944)
• 9. мај — Литл Ричард, амерички певач и кантаутор (*1932)^[46]
• 10. мај:
  • Бранко Бојовић, српски архитекта и урбаниста (*1940)
  • Момчило Животић, српски филмски и позоришни глумац (*1931)^[47]
• 11. мај:
  • Џери Стилер, амерички комичар и глумац (*1927)^[48]
  • Андреа Риналди, италијански фудбалер Аталанте (*2000)
  • Торкилд Гробсел, дански протестантски свештеник (*1947)
  • Богдан Јакуш, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1938)^[49]
• 12. мај — Един Спречо, југословенски и босански фудбалер (*1947)
• 13. мај — Кијотака Суетаке, јапански сумо рвач (*1992)
• 15. мај — Фред Вилард, амерички глумац, комичар и писац (*1933)^[50]
• 16. мај — Јерина Јовић, српска певачица народних песама (*1949)
• 18. мај — Марко Елснер, југословенски и словеначки фудбалер и тренер (*1960)^[51]
• 21. мај:
  • Мирослав Радовановић, српски певач народне музике (*1947)
  • Беким Сејрановић, босанскохерцеговачки књижевник и књижевни преводилац (*1972)
  • Оливер Вилијамсон, амерички економиста (*1932)^[52]
• 22. мај:
  • Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1942)
  • Миљан Мрдаковић, српски фудбалер (*1982)^[53]
• 23. мај — Бранислав Мијатовић Мија, српски музичар, шоумен и један од оснивача популарне групе Слатки грех (*1952)^[54]
• 25. мај — Џорџ Флојд, Афроамериканац који је умро током лишавања слободе од стране полицијских службеника у Минеаполису (*1973)^[55]
• 26. мај:
  • Прахлад Џани, индијски саду (*1929)
  • Клиф Пенингтон, канадски хокејаш на леду (*1940)
• 29. мај — Боб Вејтон, најстарији човек на свету (*1908)
• 30. мај — Боби Мороу, амерички спринтер (*1935)
• 31. мај — Христо Јавашев, бугарски сликар (*1935)

Јун

• 2. јун — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1946)^[56]
• 3. јун — Џон Лук Џок, министар правде у Влади Јужног Судана (*1951)
• 5. јун — Борис Гаганелов, бугарски фудбалер (*1941)
• 7. јун — Марина Благојевић, српска социолошкиња, национална експерткиња за родну равноправност и феминисткиња (*1958)
• 8. јун — Пјер Нкурунзиза, бурундијски политичар и председник Бурундија од 2005. па до смрти 2020. године (*1964)
• 13. јун:
  • Антонина Јањић, монахиња Манастира Ћелије (*1931)
  • Драгослав Кочовић, српски доктор политичких наука и универзитетски професор (*1954)
• 14. јун — Сушант Синг Раџпут, индијски боливудски глумац, плесач, предузетник и филантроп (*1986)^[57]
• 16. јун — Добривоје Топаловић, српски певач народне музике (*1944)
• 17. јун:
  • Вили Торн, енглески играч снукера (*1954)^[58]
  • Игор Вук Торбица, српски позоришни редитељ (*1987)
• 18. јун — Тибор Бенедек, мађарски ватерполиста (*1972)
• 19. јун:
  • Карлос Руиз Зафон, шпански писац, аутор многих бестселера (*1964)
  • Ијан Холм, енглески глумац (*1931)^[59]
• 20. јун — Ема Дероси Бјелајац, учесница Народноослободилачке борбе и председница Председништва СР Хрватске од 1985. до 1986. године (*1926)
• 21. јун:
  • Бобана Величковић, репрезентативка Србије у спортском стрељаштву (*1990)
  • Миле Неделкоски, македонски писац (*1935)
• 22. јун:
  • Џоел Шумахер, амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1939)^[60]
  • Пјерино Прати, италијански фудбалер (*1946)
• 26. јун:
  • Никола Стојановић, председник Централног комитета СК Босне и Херцеговине од 1978. до 1982. године (*1933)
  • Јарослав Полак, чехословачки и словачки фудбалер (*1947)^[61]
• 27. јун — Илија Петковић, српски фудбалер, фудбалски тренер и селектор фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе (*1945)^[62]
• 29. јун:
  • Карл Рајнер, амерички глумац, забављач, редитељ, сценариста, писац и ТВ продуцент (*1922)^[63]
  • Миодраг Богић, српски је филмски, телевизијски и радио редитељ, сценариста, продуцент и директор „Магма филма“ из Београда (*1940)^[64]
• 30. јун — Елена Флерова, совјетска и руска уметница (*1943)

Јул

• 3. јул:
  • Лидија Пилипенко, примабалерина Народног позоришта у Београду и кореограф (*1938)
  • Живојин Жика Новков, српски балетски играч и кореограф (*1938)
• 6. јул:
  • Енио Мориконе, италијански композитор и диригент (*1928)^[65]
  • Зоран Стојковић, српски правник, политичар и министар правде Србије 2004—2007 (*1946)
  • Роналд Грејам, амерички математичар (*1935)
• 7. јул — Миодраг Матицки, српски књижевник и научни радник (*1940)
• 8. јул — Наја Ривера, америчка глумица, певачица и модел (*1987)^[66]
• 9. јул — Љубиша М. Јовановић, српски музичар (*1965)
• 10. јул — Џек Чарлтон, енглески фудбалер (*1935)^[67]
• 11. јул — Манојле Гавриловић, српски књижевник и песник (*1945)
• 12. јул — Кели Престон, америчка глумица и манекенка (*1962)^[68]
• 13. јул:
  • Грант Имахара, амерички стручњак за електронику и радио контролу и глумац (*1970)^[69]
  • Милутин Мића Стојановић, српски хармоникаш, композитор и певач (*1935)
• 15. јул:
  • Даринка Матић-Маровић, српска диригенткиња, ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности (*1937)
  • Петар Алаџић, југословенски и српски стрип сценариста (*1954)
• 18. јул — Бошко Маринко, српски рвач (*1939)^[70]
• 19. јул:
  • Николај Танајев, киргиски политичар који је обављао функцију премијера Киргистана од 2002. до 2005. године (*1945)
  • Драган Колунџија, српски и југословенски књижевник и песник. (*1938)
• 21. јул — Снежана Спасић, извођач српске и балканске традиционалне музике, као и поп, рок и џез музике (*1969)
• 23. јул — Жаклин Нунан, америчка педијатрица и дечији кардиолог (*1928)
• 24. јул — Бенџамин Мкапа, танзанијски политичар и председник Танзаније од 1995. до 2005. године (*1938)
• 25. јул:
  • Џон Саксон, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
  • Божидар Миленковић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1954)
• 26. јул:
  • Миодраг Сибиновић, српски филолог, лингвиста, преводилац, теоретичар превођења и књижевник (*1937)
  • Оливија де Хевиленд, британско-америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1916)^[71]
• 27. јул — Овен Артур, премијер Барбадоса од 1994. до 2008. године (*1949)
• 28. јул — Урош Гловацки, српски филмски и позоришни глумац (*1933)^[72]
• 31. јул:
  • Алан Паркер, енглески филмски стваралац (*1944)^[73]
  • Миодраг Живковић, српски вајар и редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду (*1928)^[74]

Август

• 1. август:
  • Димитрије Стефановић, српски музиколог и диригент, академик и генерални секретар САНУ (*1929)^[75]
  • Вилфорд Бримли, амерички глумац и певач (*1934)^[76]
• 3. август — Џон Хјум, ирски политичар и добитник Нобелове награде за мир 1998. године (*1937)^[77]
• 4. август:
  • Рајко Дујмић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Нови фосили (*1954)^[78]
  • Зоран Миленковић, српски и југословенски фудбалер (*1946)^[79]
  • Френсис Е. Ален, америчка информатичарка и пионирка у пољу оптимизујућих компајлера (*1932)
• 5. август:
  • Агатонас Јаковидис, грчки певач народне музике ребетико стила (*1955)
  • Исидора Бјелица, српска књижевница и ТВ водитељка (*1967)
  • Нада Млађеновић, српска филмска и позоришна глумица (*1928)^[80]
• 7. август — Мајкл Оџо, нигеријско-амерички кошаркаш (*1993)^[81]
• 10. август — Владица Поповић, српски и југословенски фудбалер и тренер (*1935)^[82]
• 12. август:
  • Слободан Јарчевић, српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине (*1942)
  • Павол Бирош, словачки фудбалер и чехословачки репрезентативац (*1953)^[83]
• 14. август — Светозар Обрадовић, српски и југословенски сценариста стрипова, новинар, педагог и спортски радник (*1950)
• 15. август — Антоније Ђурић, српски новинар, књижевник, историчар и публициста (*1929)
• 17. август — Новак Вукоје, српски оториноларинголог, познат као "доктор за хркање" (*1947)
• 18. август — Бен Крос, енглески глумац (*1947)^[84]
• 20. август:
  • Бранко Костић, југословенски економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе (*1939)
  • Зоран Миљковић, српски и југословенски глумац (*1947)^[85]
• 21. август:
  • Дарко Мацура, српски извођач народне музике, градитељ инструмената, композитор и музички педагог (*1952)
  • Марко Поповић, српски археолог и универзитетски професор (*1944)
• 23. август — Милан Шевић, српски организатор културно-уметничких делатности (*1939)
• 26. август — Џералд П. Кар, амерички пилот и астронаут (*1932)^[86]
• 28. август — Чедвик Боузман, амерички глумац (*1976)^[87]
• 31. август — Пранаб Мукерџи, индијски председник од јула 2012. до јула 2017. године (*1935)^[88]

Септембар

• 5. септембар:
  • Јиржи Менцл, чешки редитељ (*1938)^[89]
  • Жарко Домљан, хрватски историчар и политичар (*1932)
• 6. септембар — Драгољуб Ојданић, начелник Генералштаба ВЈ (1998—2000) и министар одбране СРЈ (2000) (*1941)
• 10. септембар:
  • Арије Ливне, савјетник предсједника Владе Републике Српске (*1921)
  • Дајана Риг, енглеска глумица (*1938)^[90]
• 12. септембар — Навид Афкари, ирански рвач који је осуђен на смрт, а потом и погубљен (*1993)
• 15. септембар:
  • Момчило Крајишник, привредник, српски политичар из Републике Српске и члан предсједништва БиХ (1996—1998) (*1945)
  • Муса Траоре, војни официр и председник Малија од 1968. до 1991. године (*1936)
• 18. септембар — Рут Бејдер Гинсберг, придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава (*1933)
• 19. септембар — Ли Керслејк, енглески музичар (*1947)
• 21. септембар:
  • Мајкл Лонсдејл, британско-француски глумац (*1931)^[91]
  • Артур Ешкин, амерички научник и добитник Нобелове награде за физику 2018. године (*1922)^[92]
• 22. септембар:
  • Агне Симонсон, шведски фудбалер (*1935)
  • Миша Марковић, српски уметник, певач и композитор (*1949)
• 23. септембар — Златко Портнер, српски и југословенски рукометаш (*1962)^[93]
• 25. септембар — Горан Паскаљевић, српски филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1947)^[94]
• 27. септембар — Јуко Такеучи, јапанска глумица (*1980)^[95]
• 29. септембар:
  • Исидора Жебељан, српска композиторка и редовна чланица САНУ (*1967)
  • Сабах IV ел Ахмед ел Џабир ел Сабах, премијер Кувајта (2003—2006) и емир Кувајта (2006—2020) (*1929)

Октобар

• 4. октобар — Кензо Такада, јапански модни креатор (*1939)
• 6. октобар:
  • Еди ван Хејлен, холандско-амерички музичар, текстописац и продуцент (*1955)^[96]
  • Џони Неш, амерички реге певач (*1940)^[97]
  • Милош Герић, српски кларинетиста и професор (*1935)
  • Ђорђије Вуковић, српски универзитетски професор, писац, критичар, историчар и теоретичар књижевности (*1943)
• 8. октобар — Мићо Ловрић, учесник Народноослободилачког рата и председник ФК Партизан (1967-1971) (*1926)
• 10. октобар — Милоје Поповић Каваја, српски дипломата, публициста и књижевник, члан Удружења књижевника Србије и Удружења Адлигат (*1936)
• 11. октобар — Бора Дрљача, српски фолк певач (*1941)
• 13. октобар — Васкрсија Јањић, српски стручњак из области фитофармације (*1944)
• 20. октобар — Џејмс Ранди, канадско-амерички мађионичар и скептик (*1928)^[98]
• 24. октобар:
  • Ђуро Стипановић, српски књижевник (*1937)
  • Изет Ибрахим ел Дури, ирачки војни и политички лидер Баас партије (*1942)
• 26. октобар — Сретен Давидовић, југословенски и српски фудбалер (*1931)
• 28. октобар:
  • Душко Шњегота, српски универзитетски професор и доктор економских наука (*1967)
  • Миомир Дашић, црногорски историчар и редовни члан ЦАНУ (*1930)^[99]
• 29. октобар:
  • Славен Замбата, југословенски фудбалер (*1940)^[100]
  • Јорданчо Чевревски, југословенски и македонски филмски и позоришни глумац (*1951)^[101]
• 30. октобар:
  • Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски (1990—2020) и епископ банатски (1985—1990) (*1938)
  • Жарко Кнежевић, југословенски и српски кошаркаш (*1947)^[102]
  • Роберт Фиск, британски писац и новинар (*1946)
  • Павле Николић, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду (*1928)
  • Миљенко Викић, хрватски балетни плесач, кореограф и филмски глумац (*1931)^[103]
• 31. октобар:
  • Шон Конери, шкотски филмски и позоришни глумац (*1930)^[104]
  • Данијел Думилеј, британско - амерички репер, текстописац и музички продуцент (*1971)^[105]

Новембар

• 2. новембар — Рајко Ђурић, ромски писац и политичар (*1947)
• 3. новембар — Иво Тартаља, теоретичар, историчар књижевности и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду (*1930)
• 4. новембар — Кен Хенсли, британски рок певач, композитор, мулти-инструменталиста и продуцент (*1945)
• 6. новембар:
  • Драган Јовичић, југословенски, српски и босанскохерцеговачки филмски и позоришни глумац (*1953)^[106]
  • Фернандо Соланас, аргентински филмски режисер, текстописац и политичар (*1936)^[107]
• 7. новембар — Вера Зима, југословенска и хрватска позоришна, филмска и телевизијска глумица (*1953)^[108]
• 9. новембар — Драгомир Антонић, српски етнолог (*1948)
• 10. новембар — Амаду Тумани Туре, малијски политичар и председник у два наврата (1991—1992; 2002—2012) (*1948)
• 11. новембар:
  • Калифа ибн Салман ел Калифа, премијер Бахреина (1970—2020) (*1935)
  • Милета Лисица, српски кошаркаш (*1966)
  • Елмедин Ровчанин, политичар и секретар Министарства рада и социјалног старања у Влади Црне Горе (*1974)
• 12. новембар:
  • Краснодар Рора, југословенски и хрватски фудбалер (*1945)^[109]
  • Мирко Бабић, српски глумац (*1948)^[110]
  • Џери Ролингс, председник Гане у два наврата (1979; 1981—2001) (*1947)
  • Масатоши Кошиба, јапански физичар и добитник Нобелове награде за физику 2002. године (*1926)^[111]
• 13. новембар — Крунослав Кићо Слабинац, југословенски и хрватски певач, гитариста, композитор и аранжер (*1944)
• 14. новембар — Армен Џигархањан, совјетски, јерменски и руски глумац (*1935)^[112]
• 15. новембар — Реј Клеменс, енглески фудбалски голман (*1948)
• 16. новембар:
  • Мића Милошевић, српски редитељ и сценариста документарних и играних филмова (*1930)^[113]
  • Иван Бекјарев, југословенски и српски глумац (*1946)^[114]
  • Томислав Мерчеп, хрватски политичар и ратни злочинац (*1952)
• 17. новембар:
  • Пим Дусбург, холандски фудбалски голман (*1943)^[115]
  • Коља Мићевић, српски преводилац, песник, есејиста и публициста (*1941)
• 18. новембар — Бранко Деспот, српски хирург, универзитетски професор и хроничар (*1954)
• 20. новембар:
  • Иринеј, патријарх Српске православне цркве (2010—2020) (*1930)
  • Џудит Џарвис Томсон, амерички филозоф (*1929)
• 21. новембар — Артемије Радосављевић, рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски (*1935)
• 22. новембар:
  • Мустафа Надаревић, југословенски, босанскохерцеговачки и хрватски позоришни и филмски глумац и режисер (*1943)^[116]
  • Анђелија Веснић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1929)^[117]
• 23. новембар — Анеле Нконка, јужноафрички фудбалер (*1987)
• 24. новембар:
  • Кристоф Доминиси, француски рагбиста (*1972)
  • Мамаду Танџа, нигерски потпуковник, политичар и председник Нигера од 1999. до 2010. године (*1938)
  • Перо Гудељ, босанскохерцеговачки бизнисмен и оснивач компаније "Фис" (*1955)
  • Бојан Златановић Токан, српски музичар и бубњар Амадеус бенда (*1975)
• 25. новембар — Дијего Марадона, аргентински фудбалер (*1960)^[118]
• 26. новембар — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња (*1950)^[119]
• 27. новембар — Шпиро Губерина, југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1933)^[120]
• 28. новембар — Дејвид Прауз, енглески карактерни глумац, бодибилдер и дизач тегова (*1935)^[121]
• 29. новембар:
  • Мирослав Миша Алексић, српски музичар, бас гитариста рок бенда „Рибља Чорба” (*1953)
  • Папа Буба Диоп, сенегалски фудбалер (*1978)^[122]
• 30. новембар:
  • Бранимир Шћепановић, српски књижевник и сценариста (*1937)^[123]
  • Рената Лаксова, америчка педијатријска генетичарка (*1931)

Децембар

• 1. децембар — Божидар Бошко Авлијаш, доктор економских наука и први предсједник "Српског интелектуалног форума" Српско Сарајево (*1927)
• 2. децембар:
  • Рафер Џонсон, амерички десетобојац и филмски глумац (*1934)
  • Валери Жискар д’Естен, француски политичар и председник државе од 1974. до 1981. године (*1926)
  • Владислав Вељковић, православни протосинђел и игуман Манастира Свете Тројице (*1960)
  • Хју Киз Берн, аустралијско−енглески глумац (*1947)
• 5. децембар — Виктор Понедељник, совјетски фудбалер (*1937)
• 6. децембар:
  • Џеј Рамадановски, југословенски и ромски певач фолк, ромске, турбо-фолк и поп-фолк музике (*1964)
  • Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста (*1944)^[124]
  • Табаре Васкез, уругвајски политичар и председника Уругваја у два наврата (2005—2010; 2015—2020) (*1940)^[125]
• 7. децембар:
  • Тихомир Арсић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент (*1957)^[126]
  • Чак Јејгер, амерички пилот (*1923)
  • Боривоје Кандић, југословенски и српски глумац (*1961)^[127]
  • Винко Брнада, босанскохерцеговачки певач и извођач севдалинки (*1946)
• 8. децембар — Алехандро Сабеља, аргентински фудбалер и фудбалски тренер (*1954)^[128]
• 9. децембар — Паоло Роси, италијански фудбалер (*1956)^[129]
• 11. децембар — Ким Ки Дук, јужнокорејски филмски режисер (*1960)^[130]
• 12. децембар:
  • Џон ле Каре, енглески је романописац, сценариста, продуцент и повремени глумац (*1931)^[131]
  • Џек Стајнбергер, амерички физичар и добитник Нобелове награде за физику 1988. године (*1921)^[132]
• 14. децембар:
  • Жерар Улије, француски фудбалер и фудбалски тренер (*1947)
  • Миломир Одовић, српски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (*1955)^[133]
• 15. децембар:
  • Золтан Сабо, српски фудбалер и фудбалски тренер (*1972)^[134]
  • Георгије Добросављевић, православни архимандрит и игуман Манастира Благовештења (*1934)
• 16. децембар:
  • Јанко Вујиновић, српски књижевник (*1945)
  • Ева Марија Карађорђевић, трећа супруга и удовица принца Андреја Карађорђевић (*1926)
  • Летиција Ли Сијан, про - пекиншка активисткиња у Хонг Конгу (*1964)
• 17. децембар:
  • Весна Денчић, српска књижевница и афористичарка (*1963)
  • Пјер Бујоја, председник Бурундија у два наврата (1987—1993; 1996—2003) (*1949)
• 18. децембар — Драгиша Пандуровић Гиле, српски сатиричар и текстописац (*1953)
• 19. децембар — Хермина Пипинић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1928)^[135]
• 22. децембар:
  • Серафим Миљковић, православни архимандрит духовник Манастира Благовештења Рудничкога (*1935)
  • Едмунд Кларк, амерички научник из области рачунарства (*1945)^[136]
• 23. децембар:
  • Перо Квргић, југословенски, српски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1927)^[137]
  • Мићо Мићић, српски политичар и градоначелник Бијељине (2005—2020) (*1956)
• 24. децембар:
  • Милорад Јанковић, југословенски и српски фудбалер (*1940)^[138]
  • Александар Ивош, југословенски и српски фудбалер (*1931)^[139]
  • Светислав Вранић, капетан Ер Србије који је довезао медицинску помоћ из Кине (*1964)^[140]
• 25. децембар — Максим Цигалко, белоруски фудбалер (*1983)^[141]
• 26. децембар:
  • Милка Бабовић, југословенска репрезентативка у атлетици, новинар и спортски коментатор (*1928)
  • Златко Николић, српски криминолог (*1946)
• 27. децембар:
  • Александар Ивић, српски математичар, професор емеритус Универзитета у Београду и академик САНУ (*1949)
  • Ева Сјатковска, пољски лингвиста и слависта (*1930)
• 28. децембар:
  • Спасоје Влајић, српски научник, инжењер кристалографије и проналазач светлосне формуле (*1946)
  • Милутин Петровић, српски песник и један од оснивача Српског књижевног друштва (*1941)
• 29. децембар:
  • Пјер Карден, италијански и француски модни дизајнер (*1922)
  • Бисерка Илијашев, инжењерка архитектуре (*1942)
  • Шаба Ду, амерички глумац, плесач и кореограф (*1955)^[142]
• 30. децембар — Александар Јовановић, српски математичар и универзитетски професор (*1949)
• 31. децембар — Душан Јовановић, југословенски, српски и словеначки глумац, позоришни редитељ, драматург, есејиста и сценариста (*1939)^[143]

Нобелове награде

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Agencija (2020-01-09). „Firma Veselinovića i Radoičića kupila “Novi Pazar put””. Sandžak PRESS (на језику: бошњачки). Приступљено 2025-08-29.
2. „Усвојен Закон о несталим бебама”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-09-15.
3. „Ухапшен владика Јоаникије и седморица свештеника”. Глас Подриња (на језику: српски). Приступљено 2025-09-12.
4. „Vučić: Makron me odveo u odaje koje samo on koristi, razgovarali smo o Kosovu”. www.standard.co.me (на језику: енглески). 2020-07-10. Приступљено 2025-09-02.
5. „Netanjahu: Izrael će uspostaviti diplomatske odnose s Kosovom - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-09-04. Приступљено 2025-10-03.
6. „NIŠKIM HAKERIMA PRETI 20 GODINA ROBIJE: Amerika ih hoće zbog prevare teške 70 miliona dolara - Srbija danas”. www.sd.rs (на језику: српски). 2020-09-24. Приступљено 2025-09-12.
7. „Самострелом убијен руски "краљ кобасица"”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-12-17.
8. „Damir Mihanovic Cubi”. IMDb.
9. „Hans Tilkowski”. worldfootball.net (на језику: енглески). 6. 1. 2020.
10. „Arslanagić Zijad”. reprezentacija.rs. 6. 1. 2020.
11. „Neda Arneric”. IMDb.
12. „Преминуо Милован Степандић”. РТС (на језику: српски).
13. „Terry Jones”. IMDb.
14. „Olympedia – Duje Bonačić”. www.olympedia.org.
15. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Rob Rensenbrink (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
16. „Kobe Bryant”. IMDb.
17. „Olympedia – Blagoja Georgievski”. www.olympedia.org.
18. „Andy Gill - Biography”. IMDb.
19. „George Steiner”. IMDb.
20. „Kirk Douglas”. IMDb.
21. „Nexhmije Pagarusha”. IMDb.
22. „Vatroslav Mimica”. IMDb.
23. „Pearl Carr”. IMDb.
24. „Hosni Mubarak”. www.britannica.com (на језику: енглески). 31. 1. 2025.
25. „Miroljub Trosic”. IMDb.
26. „Miodrag Karadzic”. IMDb.
27. „Freeman Dyson”. IMDb.
28. „Javier Perez de Cuellar”. www.britannica.com (на језику: енглески). 15. 1. 2025.
29. „Ljubomir Radicevic”. IMDb.
30. „Milica Ostojic”. IMDb.
31. „Max von Sydow”. IMDb.
32. „Desimir Stanojevic”. IMDb.
33. „Betty Williams”. IMDb.
34. „Al Worden”. IMDb.
35. „Kenny Rogers”. IMDb.
36. „Philip W. Anderson”. www.britannica.com (на језику: енглески). 9. 12. 2024.
37. „Antić Radomir”. reprezentacija.rs. 6. 4. 2020.
38. „Brian Dennehy”. IMDb.
39. „Shirley Knight”. IMDb.
40. „Rob Gibbs”. IMDb.
41. Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminuo akademik Dragutin Zelenović”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски).
42. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Robert Herbin (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
43. „Irrfan Khan”. IMDb.
44. „Sam Lloyd”. IMDb.
45. „Погинуо новинар Радослав Ћебић”. РТС (на језику: српски).
46. „Little Richard”. AllMusic (на језику: енглески).
47. „Momcilo Zivotic”. IMDb.
48. „Jerry Stiller”. www.britannica.com (на језику: енглески). 3. 1. 2025.
49. „Bogdan Jakus”. IMDb.
50. „Fred Willard”. IMDb.
51. „Olympedia – Marko Elsner”. www.olympedia.org.
52. „Oliver E. Williamson”. www.britannica.com (на језику: енглески).
53. „Milan Mrdaković”. worldfootball.net (на језику: енглески).
54. Đorđević, Vladimir (23. 5. 2020). „Preminuo Branislav Mijatović Mija”. Telegraf.rs (на језику: српски).
55. „George Floyd”. www.britannica.com (на језику: енглески). 1. 2. 2025.
56. „Wes Unseld”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
57. „Sushant Singh Rajput”. IMDb.
58. „Willie Thorne”. IMDb.
59. „Ian Holm”. IMDb.
60. „Joel Schumacher”. IMDb.
61. „Jaroslav Pollák”. worldfootball.net (на језику: енглески).
62. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ilija Petković (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
63. „Carl Reiner”. IMDb.
64. „Miodrag Bogic”. IMDb.
65. „Ennio Morricone”. IMDb.
66. „Naya Rivera”. IMDb.
67. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jack Charlton (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
68. „Kelly Preston”. IMDb.
69. „Grant Imahara”. IMDb.
70. „Olympedia – Boško Marinko”. www.olympedia.org.
71. „Olivia de Havilland”. IMDb.
72. „Uroš GLOVACKI”. teatroslov.mpus.org.rs.
73. „Alan Parker”. IMDb.
74. „Miodrag Živković”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 12. 11. 2021.
75. „Stefanovic Dimitrije”. www.sanu.ac.rs.
76. „Wilford Brimley”. IMDb.
77. „John Hume”. www.britannica.com (на језику: енглески). 14. 1. 2025.
78. „Rajko Dujmic”. IMDb.
79. „Milenković Zoran”. reprezentacija.rs. 31. 12. 2009.
80. „Nada Mlađenović”. teatroslov.mpus.org.rs.
81. Klub, Sport (7. 8. 2020). „Preminuo Majkl Odžo”. Sportklub (на језику: српски).
82. „Olympedia – Vladica Popović”. www.olympedia.org.
83. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Pavol Biroš (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
84. „Ben Cross”. IMDb.
85. „Zoran Miljkovic”. IMDb.
86. „Gerald P. Carr”. IMDb.
87. „Chadwick Boseman”. IMDb.
88. „Pranab Mukherjee”. www.britannica.com (на језику: енглески). 17. 1. 2025.
89. „Jirí Menzel”. IMDb.
90. „Diana Rigg”. IMDb.
91. „Michael Lonsdale”. IMDb.
92. „Arthur Ashkin”. www.britannica.com (на језику: енглески).
93. „Olympedia – Zlatko Portner”. www.olympedia.org.
94. „Goran Paskaljevic”. IMDb.
95. „Yûko Takeuchi”. IMDb.
96. „Edward Van Halen”. IMDb.
97. „Johnny Nash”. AllMusic (на језику: енглески).
98. „James Randi”. IMDb.
99. „Miomir Dašić - CANU”. canu.me.
100. „Olympedia – Slaven Zambata”. www.olympedia.org.
101. „Jordanco Cevrevski”. IMDb.
102. „Olympedia – Žarko Knežević”. www.olympedia.org.
103. „Miljenko Vikic”. IMDb.
104. „Sean Connery”. IMDb.
105. „MF Doom”. AllMusic (на језику: енглески).
106. „Dragan Jovicic”. IMDb.
107. „Fernando E. Solanas”. IMDb.
108. „Vera Zima”. IMDb.
109. „Krasnodar Rora”. worldfootball.net (на језику: енглески).
110. „Mirko Babic”. IMDb.
111. „Koshiba Masatoshi”. www.britannica.com (на језику: енглески).
112. „Armen Dzhigarkhanyan”. IMDb.
113. „Milivoje 'Mica' Milosevic”. IMDb.
114. „Ivan Bekjarev”. IMDb.
115. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Pim Doesburg (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
116. „Mustafa Nadarevic”. IMDb.
117. „Andjelija Vesnic”. IMDb.
118. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Diego Maradona (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
119. „Daria Nicolodi”. IMDb.
120. „Spiro Guberina”. IMDb.
121. „David Prowse”. IMDb.
122. „Papa Bouba DIOP”. www.sitercl.com.
123. „Branimir Scepanovic”. IMDb.
124. „Olympedia – Dejan Dabović”. www.olympedia.org.
125. „Tabare Vazquez”. www.britannica.com (на језику: енглески). 13. 1. 2025.
126. „Tihomir Arsic”. IMDb.
127. „Borivoje Kandic”. IMDb.
128. „Alejandro Sabella”. www.footballdatabase.eu.
129. „Paolo Rossi”. IMDb.
130. „Kim Ki-duk”. IMDb.
131. „John le Carré”. IMDb.
132. „Jack Steinberger”. www.britannica.com (на језику: енглески). 8. 12. 2024.
133. „Milomir Odović”. worldfootball.net (на језику: енглески).
134. „Zoltán Szabó”. www.footballdatabase.eu.
135. „Hermina Pipinic”. IMDb.
136. „Edmund M. Clarke”. www.britannica.com (на језику: енглески). 18. 12. 2024.
137. enciklopedija, Hrvatska. „Kvrgić, Pero”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
138. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Milorad Janković (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
139. „Ivoš Aleksandar”. reprezentacija.rs. 23. 12. 2020.
140. „UMRO PILOT SVETISLAV VRANIĆ”. Blic.rs (на језику: српски). 24. 12. 2020.
141. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Maksim Tsyhalka (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
142. „Adolfo Quinones”. IMDb.
143. „Dusan Jovanovic”. IMDb.