Димитрије Сабов

Димитрије Анастасијевић Сабов (Негуш 1724. или 1726. - Сремски Карловци 1803) био је српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије, најстарије гимназије у српству.

Димитрије Анастасијевић Сабов
Датум рођења	(1726{{month}}{{{day}}})1726.
Место рођења	Негуш, Османско царство
Датум смрти	1803.(1803-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (78/79 год.)
Место смрти	Сремски Карловци, Хабзбуршко царство
Потпис

Биографија

Грб Димитрија Анастасијевића Сабова

Димитрије (Дмитар) Сабов је рођен 1726. године у Негушу^[1] у словенској (српској) породици из Македоније.^[2] По историчару Душану Поповићу (али и другима, попут Прибислава Маринковића и Борислава Михајловића Михиза) Димитрије је био цинцарског рода.^[3]. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око 1732-1733. године као дете од шест година^[4] је дошао са трговцима у Земун. Убрзо је прешао у Нови Сад, где је изучавао занат сабовски (простог кројача). За време док је био абаџијски калфа Сабов је прошао много места тадашње Угарске, обилазећи вашаре. Он је и капамаџија и арендатор (на пример "батаљонских бара"),^[5] али најбоље је профитирао са циглама.

Сабов се у Сремским Карловцима настанио 1748-1750. као занатлија. У то време дошло је до процвата Сремских Карловаца као насеља као новог средишта панонских Срба. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан занатлија и трговац стекао велико богатство. Био је стасит, одмерен, доброг укуса и срца, одевао лепо. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. Посинио је у старости Матију, младића који је живео у Пешти.

Због тога не чуди што је Димитрије Сабов значајно суделовао у унапређењу прилика Карловачке Митрополије, пре свега помажући успостављање и битисање њених установа и изградњу зграда за те потребе. Добио је од цара Леополда II 1791. године због заслуга за просвету тј. за овако учињено бгагодејаније обшћему Славено-Сербском народу нашем, угарско племство.^[6]

Димитрије Сабов умро је 1803. године у Сремским Карловцима, и сахрањен на доњем гробљу. У Карловцима је 1. новембра 1903. године поменом од стране гимназије, свечаним програмом обележена годишњица века од смрти.^[7]

Заслуге

Личност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ Карловачкој Митрополији, има немерљив значај за српску културу и просвету. За потребу отварања српске гимназије у Сремским Карловцима, он је на молбу митрополита Стратимировића^[8] приложио тада огромну своту од 20 хиљада форинти. Аустријски цар Леополд II је 30. септембра 1791. године потврдио основно писмо своје задужбине.^[9] Пола износа за градњу гимназије (10.000 ф.) дао је Димитрије за живота, а остатак, другу половину његов посинак Матија, по жељи поочима, након смрти.^[10]

Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању Аустријског царства; Цару Јосифу II позајмио је крајем 18. века 30 хиљада форинти, што у то време била огромна свота новца.^[11]

Види још

• Кућа Сабов-Дејановић