1803
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1803. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Ступио на снагу дански закон из 1792. којим је забрањена трговина робовима - ропство у Данској Западној Индији траје до 1848.
- јануар — Састанак кнезова у ваљевском крају, вероватно у манастиру Боговађи: одлучено да се устанак дигне после осам месеци, упућена тужба султану против дахија, коју су допуниле и спахије.
- 23. јануар — Наполеон I Бонапарта обнавља старе академије у виду дивизија Института Француске.
- 30. јануар — Ле Монитеур Универсел објављује чланак Хораца Себастианија о томе како би Француска могла лако поново освојити Египат - Британци и Руси алармирани.
Фебруар
- 19. фебруар — Акт Медијације: Бонапарта обнавља Швајцарску Конфедерацију уместо Хелветске Републике. Поред 13 старих кантона, ту је и шест нових: раније придружени Граубинден и Сент Гален и бивши делови других кантона, Аргау, Тургау, Тичино и Вауд.
- 20. фебруар — Цапе колонија је поново под влашћу Холанђана, тј. Батавијске Републике (до 1806).
- 21. фебруар — У Лондону погубљен Eдвард Деспард са сарадницима, који је планирао убити краља и освојити кључне тачке у граду, као почетак народне побуне.
- 20. фебруар — Британци улазе у главни град Краљевине Kaнди на Цејлону али су збрисани у контранападу следећег месеца.
- 24. фебруар — Одлука Врховног суда САД успоставља праксу судске ревизије - судови имају могућност оборити неуставне законе и прописе.
Март
- 1. март — Охајо постаје 17. држава САД - престаје постојати Северозападна териториа, чији је преостали дио припао Територији Индијана.
- 4. март — Декрет о слободним орачима омогућује ослобађање кметова у Русији под неким условима - у време Александра I ослобођено их је око 0,5%.
- 11. март — Британске трупе напустиле Египат.
- 13. март — Наполеон се извикао пред целим двором и дипломатским кором на британског посланика Витворта јер Британија никако да напусти Малту.
- 24. март — "Главни закључак депутације Рајха", је последњи значајан закон донет у Светом Римском Царству (потписан 27. априла). Секуларизација скоро 70 црквених држава, укидање 45 царских градова ради надокнаде немачким кнезовима за земљу западно од Рајне .
- 28. март — Пароброд Шарлот Дунд Вилијама Симингтона, који је први пут запловио прошлог јануара, вуче две барже на каналу у Шкотској, што га чини првим корисним паробродом.
- март, друга половина — Хасан-ага, нови везир, коначно стигао у Београд, али служи само као фигура, дахије имају сву власт.
Април
- април — Вахабитска војска диријског емира Сауда ушла у Меку - уништавају маузолеје и џамије са куполама у овом граду опуштеног морала.
- 1. март — Охајо је признат као 17. држава чланица САД
- 18. април — У Француској донесен закон којим је деци дозвољено давање имена само светаца и ликова из древне историје (на снази до 1993, уз измене 1966. и 1981).
- 26. април — Пљусак од 3.000 метеорских фрагмената пада на нормандијско село Л'Аигле - Жан Батист Био пише извештај за академију наука и истиче небеско порекло метеорита.
- 30. април — Куповина Луизијане: потписан уговор по којем САД купују од Француске 2,1 милион кв. км. земље у срцу континента - "САД је удвостручио териториј ". Наполеон Бонапарта продао је за 60 милиона франака САД-у Луизијануе јер му је требао новац како би могао финанцирати освајачке походе у Европи. САД су Луизијану прогласиле својом територијом, као и сву колонизирану земљу западно од Мисисипија до Роки Маунта. Луизијана, је постала 18. америчка држава.
- април — Хаџи Рувим је морао бежати у манастир Студеницу па на Свету гору, након једног договора о устанку против Турске окупације.
Мај
- 6. мај — Тахир-паша, командант башибозука, постаје в.д. гувернер Египта, након што је поразио османског гувернера Коџа Хусреф Мехмед-пашу, али убрзо је убијен од јаничара који су тражили плату - његово место заузима Мухамед Али.
- 13. мај — Британци захтевају да задрже Малту на десет година, захтевају да Французи напусте Холандију.
- 18. мај — Уједињено Краљевство, користећи као повод одбијање ултиматума којим се тражило да Британија добије десетогодишњи најам над Малтом, објављује рат Француској, чиме почиње Рат Треће коалиције, односно период Наполеонских ратова.
- 22. мај — Хапшење неколико стотина британских држављана који су се нашли у Француској, користећи одредбе претходне године склопљеног Амиенског мира - одговор на сличну британску акцију од 17. маја..
- 26. мај — Французи улазе у Електорат Хановер, немачку кнежевину у персоналној унији са Британијом.
Јун
- 4. јун — Французи заузели град Хановер.
- 9. јун — Вративши се у Сиднеј, Mетју Флиндерс је довршио прву циркумнавигацију Аустралије.
- 13. јун — Прописано да се у анектираним подручјима Француске (Рајнска област, Белгија, Пијемонт) од јуна 1804. користи француски језик у званичним документима.
- 17. јун — Ричард Тревитик представља Лондонску парну кочију, која може превести осам путника.
- 21. јун — 1. јул — Британци заузимају Свету Луцију и Тобаго.
- 22. јун — Први берберски рат, Акција од 22. јуна 1803: америчка поморска победа над Триполитанцима.
- 26. јун — Шведска враћа град Визмар Војводству Мекленбург-Западна Померанија на 99 година (од 1903. и формално део Немачке).
- јун — август — Карађорђе контактира са земунским трговцима ради набавке ратног материјала, такође и са кнезовима у Шумадији ради припрема устанка и окупљања људи.
Јул
- 1. јул — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство.
- 5. јул — Артленбуршка конвенција: Електорат Хановер се предаје француским снагама на челу с Мортиером - предаја без испаљеног метка. Французи заузимају и Сaкс-Лаунербург, војводство у персоналној унији са Хановером и Британијом.
- 23. јул — Роберт Емет покреће побуну у Даблину, која је одмах угушена (погубљен је у септембру).
- јул — Прота Матија Ненадовић преговара у Сарајеву о устанку против дахија. Прича се да Карађорђе у ово време преговара са земунским трговцима ради набавке праха и олова.
Август
- 1. август — Конзул Наполеон је у посети Лиегеу, током обиласка нових департмана на северу - грађанима је обећао портрет, који је догодине урадио Жан-Аугуст-Домионик Ингрес.
- 7. август — Иван Крузенштерн кренуо на прву руску циркумнавигацију (до 1806).
- 9. август — Роберт Фултон испробава пароброд на Сени у Паризу - потонуо је.
- 19. август — Енглеска одбија руски предлог посредовања у рату са Француском.
- 23. август — Лидер шуана Џорџ Кадоудал превезен енглеским бродом у Француску - требало би да организује заверу са бившим генералом Пикегруем, ухапшени су следећег фебруара.
- 29. август — У Црној Гори довршен Законик са Стегом (Законик Петра Цетињског).
Септембар
- 14. септембар — Британске трупе ушле у Делхи након битке.
- 23. септембар — Битка код Асуеа: први војни успех генерала Велислиа, поразио је многобројније маратске снаге на западу Индије.
Октобар
- 9. октобар — Велика поплава на Мадеири, најмање 600 мртвих.
- 14. октобар — Саудијски владар Абдул-Азиз бин Мухамед убијен од стране једног шиита, из освете за масакр у Карбали, наслеђује га син Сауд.
- 18. октобар — Британци заузели Агру.
- 20. октобар — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане.
- 23. октобар — Госпођа де Стал одлази у Немачку, пошто ју је Наполеон протерао - био је незадовољан њеним романом Делфине, подозревао је да би се око ње могла формирати завера.
- октобар — Доситеј Обрадовић борави у Венецији до априла, где објављује "Етику".
- октобар — Хаићани опсели Порт-ау-Принце, Французи ће га напустити.
Новембар
- новембар (Аранђеловдан) — Састанак Карађорђа и угледнијих људи Шумадије у Орашцу, договорено да се следећег пролећа дигне устанак против дахија. Међу дахијама је дошло до озбиљног сукоба, између Аганлије и Кучук Алије има и мртвих глава.
- 18. новембар — Битка код Вертиèреса: одлучујућа хаићанска победа над Французима, који до 4. децембра одлазе из земље. Jean-Jacques Dessalines проглашава независност почетком следеће године.
- 21. новембар — Вођа разбојника Johann Bückler и његових 19 пратилаца гиљотинирани су у Маинзу: Bückler је уживао велику популарност код сиромашних сељака јер је његова банда пљачкала богате трговце и приређивала веселице за обични пук.
- 30. новембар — Из Шпаније креће Балмисова експедиција, тј. Краљевска филантропска експедиција вакцинације с циљем заштите од богиња у данашњој Латинској Америци и Филипинима.
- 30. новембар — Формална предаја власти у Лујзијани: из шпанског у француски посед, према уговорима из 1800. и 1801.
- новембар/децембар - Пивски архимандрит Арсеније Гаговић стигао до руске царске канцеларија, има план о стварању "Славено-сербског царства" уз помоћ Русије, на челу са руским принцем.
Децембар/Просинац
- децембар — Кнез Алекса Ненадовић упутио писмо капетану Митесеру у Земун у коме се говори о плановима против дахија - пресретнуто у Остружници и достављено Мехмед-аги Фочићу касније током године - писмо које "сече главу кнезу Алекси" у Сечи кнезова у јануару.
- 1. децембар — Ступиле су у Француској на снагу нове одредба о праву на рад по којима су радници морали имати радну књижицу потврђену од полиције или градских чиновника. С таквим документом, без које више нитко није могао добити посао, омогућена је државна контрола радништва. Радник без књижице се сматра скитницом и тако се поступа према њему.
- 10. децембар — Састанак тројице српских просветитеља у Падови: Павле Соларић, Доситеј Обрадовић, Атанасије Стојковић.
- 12. децембар — Сулиоти признају пораз у борби са Али-пашом Јањинским - напуштају Епир под оружјем.
- 16. децембар — Плес Залонга: група сулиотских жена са децом извршила самоубиство да не би пале у руке Албанцима.
- 17. децембар — Уговор из Деогаона: Британци узимају део Орис.
- 20. децембар — Предаја Лујзијане у из француског у посед САД.
- 23. децембар — Република Седам Острва у Јонији добија нови устав: грчки језик постаје званичан, уз италијански.
- 25. децембар — Према једном поверљивом извештају, цетињски владика Петар I "од некога времена [се стара] да узнемири и побуни своје суседе" - ово је, са Гаговићевим предлогом, наговештај планова за стварање српске државе.
Remove ads
Рођења
Април
- 7. април — Флора Тристан, француска феминисткиња
Мај
- 12. мај — Јустус фон Либиг, немачки хемичар.
Јун
- 24. јул — Адолф Адам, француски композитор. (†1856)
Децембар
- 11. децембар — Хектор Берлиоз, француски композитор
Смрти
Дани сећања
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads