Добрица Милутиновић

Добрица Милутиновић (Ниш, 11. септембар 1880 — Београд, 18. новембар 1956) био је српски глумац.

Добрица Милутиновић
Датум рођења	(1880-09-11)11. септембар 1880.
Место рођења	Ниш, Кнежевина Србија
Датум смрти	18. новембар 1956.(1956-11-18) (76 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија
Веза до -а

Биографија

Рођен је у Нишу 11. септембра (30. августа по јулијанском календару) 1880. Детињство и рану младост је провео у Крагујевцу.

Први позоришни ангажман је имао у нишком позоришту "Синђелић" јануара 1898. Покушавао је да пређе у Нови Сад, али је одбијен као туберкулозан. У децембру 1898. је ангажован у Београду.^[1] Био је један од најталентованијих и најомиљенијих глумаца, члан Народног позоришта у Београду од 1899. до смрти. У пуној стваралачкој снази био је између два светска рата. Поводом 40-годишњице глумачког рада,^[2] у октобру 1937, одликован је Орденом Светог Саве III степена.^[3] Наследни прстен му је предат 24. фебруара 1939.^[4] (→ Добричин прстен) Још за живота, децембра 1939, откривена је његова биста у вестибилу Нишког народног позоришта.^[5]

Био је ожењен глумицом Јеленом Милутиновић, рођеном Петковић (1877-1935),^[6] затим од 1938. својом домаћицом Меланијом Остојић.^[7][8]

Добрица Милутиновић као Краљ Лир 1924. у Народном позоришту у Београду

Глумачке особине

Захваљујући ретком уметничком темпераменту, свом изгледу и гласу играо је херојске и романтичне улоге у позоришту, које су му донеле велико поштовање и популарност. Глумио је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, Уријела, Хајдук Вељка, Максима Црнојевића, Цара Душана, Миткета у Коштани. Спада у глумце који су текст изговарали громким гласом, са великим патосом, а то је тада био обичај. Његов глас је снимљен и сачуван и налази се у фонотеци Музеју позоришне уметности Србије. Такође, у савремено доба издата је и лонгплеј плоча са преснимцима његових архивских звучних записа на плочама од 78 окретаја.

Награда Добричин прстен

Године 1937, поводом 40-годишњице рада, додељен му је прстен који се, у истоветној копији, од 1980. додељује као престижна награда за животно дело српским глумцима и носи име Добричин прстен.

Позориште у Сремској Митровици 1974. године добило је назив „Добрица Милутиновић" и редовно уз "Добричин прстен" додељује плакету са његовим ликом и именом лауреату ове награде.

Филмографија

	Назив	Улога	Напомена
1911	Карађорђе	Јанко Катић
1911	Улрих Цељски и Владислав Хуњади	Владислав Хуњади	кратки филм
1947	Живјеће овај народ	Ђед Вук
2015	Радиовизија	Добрица Милутиновић (глас)	Телевизијска серија, епизода Говори Добрица Милутиновић

Поштанска марка издата 2003. године.

Види још

• Добрица Милутиновић, међу нама