Позориште Добрица Милутиновић
позориште које се налази у Сремској Митровици From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Позориште „Добрица Милутиновић“ је културна установа регионалног значаја у Сремској Митровици. Смештено је у здању Српског дома[1] у самом срцу старог дела града. Представља једино професионално позориште у Срему и члан је Заједнице професионалних позоришта Војводине.[2] Носи име по чувеном српском глумцу Добрици Милутиновићу. Иако је званично установљено после Другог светског рата, оно наставља традицију позоришног живота Сремске Митровице дугу више векова.[3]
Remove ads
Историјат
Почеци позоришног живота (19. век)
Иако постоје претпоставке о позоришном животу још у римско доба, први забележени траг аматерског позоришта у Сремској Митровици датира из 1842. године, када је приказан комад „Кнез Лазар“. Обнова позоришног живота била је подстакнута и револуционарним догађајима 1848/49. године у Аустрији и потребом за скупљањем помоћи за Србе из пострадалих крајева.[4][5]
Значајан утицај на развој позоришта имало је Српско народно позориште из Новог Сада, које је у Митровици први пут гостовало 1864. године, само три године након свог оснивања. Утицај су имала и друга позоришта, попут оног из Осјека.[4]
Оснивањем Српске грађанске читаонице 1866. године (данашња Библиотека „Глигорије Возаровић“), настају и друга културна, спортска и уметничка удружења. У оквиру читаонице формирано је и аматерско позориште, које је карактерисало јединство српских и хрватских аматера. Први равнатељ позоришног друштва био је Коста Трумић. Аматерско позориште наставило је са радом, уз повремене прекиде, и током прве половине 20. века, укључујући и периоде светских ратова.[4]
Прво професионално позориште (1944—1955)

Прво професионално позориште у граду основано је непосредно након ослобођења у Другом светском рату. Крајем 1944. године, Уметничка екипа Народноослободилачког одбора за Срем прешла је из Босутских шума у Сремску Митровицу и почела да изводи представе, чиме је основано прво позориште на тлу ослобођене Војводине. Представе су игране у сали „Српског дома“.
У лето 1946. године, ова Уметничка екипа званично је преименована у Окружно народно позориште у Сремској Митровици. Међу најистакнутијим члановима глумачког ансамбла тих првих година били су Мира Миладиновић, Вилма Михаљевић и Иво Микулић, који је и режирао већину представа. Почетком 1948. године, позориште мења назив у Градско народно позориште у Сремској Митровици. У овом периоду ансамблу се придружује и млада Мирјана Јовановић-Бањац, касније једна од најпознатијих југословенских и српских глумица.
Тешкоће у финансирању доводе до привременог престанка рада крајем 1951. године. Обновљени ансамбл почиње са радом 4. октобра 1952. под називом Сремско народно позориште. У њему играју млади школовани глумци попут Небојше Комадине, Младена Брандолице, Живомира Јоковића и Илије Слијепчевића. Овај период карактерише зрела репертоарска политика и високо оцењене представе, које добијају признања тадашње позоришне критике.
Међутим, 1955. године, услед недостатка финансијских средстава и немогућности покрајинских органа да преузму дотирање, професионална позоришна активност у Сремској Митровици поново је прекинута.
Аматерски период и име „Добрица Милутиновић“ (1955—1989)
Након гашења професионалног ансамбла, исте јесени 1955. године почиње са радом Аматерско позориште у Сремској Митровици. Глумце-аматере окупља и обучава искусни глумац Жарко Вујков. Ово позориште наставља континуитет позоришног живота у граду.
Године 1974, у част великог српског глумца Добрице Милутиновића, рођеног у Сремској Митровици, аматерско позориште добија његово име и постаје Позориште „Добрица Милутиновић“. У знак сећања и поштовања према свом имењаку, позориште се традиционално прикључује додели Добричиног прстена, додељујући плакету са ликом Добрице Милутиновића, рад вајара Воје Солдатовића.
Поновна професионализација и новија историја (1989—данас)
Године 1989, Позориште „Добрица Милутиновић“ поново добија професионални статус, чиме се стварају услови за уметнички развој. Иако у почетку без сталног професионалног глумачког ансамбла, позориште реализује низ запажених представа, често ангажујући познате глумце:
- „Сеобно платно српско“ са Раском Тадићем и Анђелком Миливојевић.
- „Крај викенда“ са Горданом Лукић и Мишом Јанкетићем.
- „Крваву тету“ са Ружицом Сокић и Драганом Максимовићем.
- „Сава Шумановић“, у режији Саше Латиновића.
- „Столице“ Ежена Јонеска са Евом Рас и Властимиром Ђузом Стојиљковићем, у режији Радослава Миленковића.
Позориште је два пута било домаћин Сусрета професионалних позоришта Војводине (1993. и 1998. године).
Дана 27. марта 2015. године, позориште је свечаном академијом обележило 70 година постојања. Редитељ академије био је Филип Гајић, а отворила ју је Мира Бањац. У програму су учествовали бројни митровачки глумци свих генерација (Душанка Анојчић, Владимир Балашћак, Гордана Лукић, Александар Крстајић, Звонко Беднар, Стефан Тајбл и др.), као и други уметници и културна друштва из града.
Септембра 2024. за вршиоца дужности директорке Позоришта именована је Светлана Миловановић, професорка српскохрватског језика и југословенских књижевности, која је била градоначелница Сремске Митровице од 2020. до 2024. године.
Remove ads
Зграда позоришта

Позориште „Добрица Милутиновић“ смештено је у здању Српског дома, изграђеном 1895. године. Налази се у левом крилу ове велелепне грађевине у центру града. Сала позоришта је првобитно имала 418 места за седење и 300 за стајање.
Зграда је свечано обновљена 1984. године захваљујући залагању запослених и помоћи друштвених установа и појединаца.
Велика и најопсежнија реконструкција зграде трајала је од новембра 2023. до новембра 2024. године, чиме су значајно унапређени услови за рад и пријем публике.
Remove ads
Позориште данас
Позориште „Добрица Милутиновић“ данас ради континуирано, самостално или у сарадњи са другим културним установама из Сремске Митровице, региона, Србије и иностранства. У оквиру позоришта делује и Омладински студио, где се деца и млади едукују и припремају за сценске наступе.
Поред сарадње са другим позориштима, позориште сарађује и са установама које се баве различитим друштвеним темама, од екологије до заштите људских права.
Међународна гостовања
Позориште је остварило и неколико запажених међународних гостовања:
- Крајем 1980-их година, улична представа "Commedia dell'arte" гостовала је широм Европе.
- Године 2001, представа "Столице" гостовала је у Шведској.
- Године 2013, представа "Раскол Родиона Романовича" у режији Драгана Јовичића-Јовића, са Јеленом Јанковић и Владимиром Балашћаком, изведена је на међународном фестивалу "Човек - театар" у Чељабинску, Руска Федерација.
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads