Доброта (Котор)

За друге употребе, погледајте Доброта (вишезначна одредница).

Доброта је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 8.065 становника.

Доброта
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Котор
Становништво
— 2011.	8.056
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 42″ С; 18° 45′ 55″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	763
Доброта Доброта на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85331
Позивни број	032
Регистарска ознака

Географија

Смештена у непосредној близини древног града Котора са погледом према Врмцу и Прчњу. Шеталиште у Доброти води неколико километара уз обалу.

Најмногољудније је насеље у општини Котор. Протеже се од Котора, са којим је срасла на југу, и до насеља Љута и истоимене реке на северу, где се налази и северна граница градског подручја Котора, у дужини од 7 километара. Насеље се први пут спомиње у списима которског архива 1260. године, као , затим , из чега се изводи данашњи назив. Насеље Доброта формирало се од традиционалних целина насталих спуштањем појединих братстава са првобитно виших делова на обалу, око ранијих и садашњих цркава.

Историја

Доброта је доживела свој препород у XVII и XIX вијеку када је имала највише бродова у Боки. Статус поморског насеља добила је 1717. године. У то време подигнуте су и познате палате добротских породица као што су: Дабиновић-Кокот, Трипковић, Ивановић, Радоничић, Милошевић и др. Његош је католичке Доброћане сматрао Србима. Написао им је пјесму Србин Србима на части захвљаује. ^[1][2][3] Павле Ровински је записао да је Доброта насељена од Црногораца, који су прешли на католичку веру. Од свих места у Боки, од Црногораца је највише нападана, па је свака палата имала пушкарницу. У његово време, многе палате су већ биле пусте, а стил живота им се доста разликовао од осталих Бокеља.^[4]

Споменици културе

Међу споменицима културе, осим сачуваних топонима илирског порекла и материјалних остатака из доба Римљана, треба споменути цркву Св. Илије из XII века, у непосредној близини зграде Завода за биологију мора и Госпе од Милосрђа из XIV века. Својом монументалношћу посебно се овде истиче црква св. Еустахија из XVIII века. Црква Св. Еустахија подигнута је 1773. године у непосредној близини раније цркве, са звоником из прве половине XIX века, знатно оштећен у земљотресу 1979, а потпуно рестаурисан тек 2010. Унутрашњост цркве је рађена у барокном стилу, са олтарима појединих добротских породица. У овој цркви се чувају дела Паола Веровеза, Франа Потенце, Карла Далција и др. познатих мајстора. Посебно је занимљива и збирка са 52 комада чувене добротске чипке из XVII и XVIII века. Олтар ове цркве од пре десетак година краси и импозантан мозаик површине стотинак квадрата, а рад је истакнутог хрватског уметника Еде Муртића. Жупник ове цркве је до своје смрти 2006. године био Дон Бранко Сбутега. У Доброти се налази и црква Св. Матеја, саграђена 1670. године на темељима раније средњовековне цркве. Изграђена је у барокном стилу. У цркви се чувају барокни мермерни олтари, као и чувена слика Ђовани Белинија „Богородица са дететом“.

Демографија

У насељу Доброта живи 6.256 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,4 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 2.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 906 1953. 1.223 1961. 1.630 1971. 3.192 1981. 5.435 1991. 7.283 7.203 2003. 8.450 8.169 2011. 8.189

Етнички састав према попису из 2003.[6]‍
Црногорци			4.428	54,20%
Срби			2.067	25,30%
Хрвати			535	6,54%
Југословени			51	0,62%
Муслимани			35	0,42%
Албанци			32	0,39%
Руси			14	0,17%
Мађари			14	0,17%
Македонци			14	0,17%
Роми			11	0,13%
Италијани			9	0,11%
Словенци			7	0,08%
Немци			7	0,08%
Египћани			5	0,06%
Бошњаци			3	0,03%
непознато			37	0,45%

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 15       21 80+ 49       74 75—79 60       93 70—74 108       144 65—69 158       169 60—64 190       212 55—59 222       234 50—54 297       361 45—49 298       326 40—44 273       335 35—39 261       326 30—34 266       295 25—29 251       317 20—24 290       350 15—19 335       301 10—14 286       253 5—9 262       248 0—4 264       225 Просек : 295 27

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	243	315	376	847	1.684	2.255	2.661

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.649	481	546	562	677	273	78	27	3	1	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.073	1.117	1.764	96	83	13
Женски	3.558	997	1.897	465	186	13
УКУПНО	6.631	2.114	3.661	561	269	26

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.130	1	1	1	79
Женски	1.133	3	1	0	51
Укупно	2.263	4	2	1	130
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	55	34	234	61	211
Женски	14	5	290	51	51
Укупно	69	39	524	112	262
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	16	45	96	73	69
Женски	44	44	94	151	239
Укупно	60	89	190	224	308
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	88	4	0	62
Женски	64	2	0	29
Укупно	152	6	0	91