Долац (Клина)

За другa значења, погледајте страницу Долац.

Долац (алб. ) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 276 становника.

Долац
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Клина
Становништво
— 2011.	276[1]
Географске карактеристике
Координате	42° 35′ 48″ С; 20° 35′ 44″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	500
Долац Долац на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	ПЕ

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Долац површине 475 .

Историја

Долац се први пут помиње у даровним повељама српског краља Милутина из 1282. и 1289. године, којима је село приложено светогорском манастиру Хиландару. По турском попису из 1455. године у Долцу је било средиште истоимене нахије са преко 15 села и тргом. Тада је имало 45 српских кућа, два сеоска попа и манастир са три монаха.

У селу постоји црква Ваведења Богородице, која се у народу зове Света Пречиста. Због простране порте око ње, (полусрушених) конака, трпезарије и оквирних зидова са великом капијом на северозападној страни, црква Ваведења Богородице сматра се и манастиром. О времену њене градње постоје два предања. Према првом, црква је старија од манастира Дечана, а према другом, подигнута је „четири године пре Косова「, тј. 1385. године. У цркви су очувана два слоја живописа: новији из 1620. године и старији испод њега, који је вероватно рађен средином 14. века. Делимична обнова је извршена у 19. веку. У цркви је била чувана богата збирка старих српских рукописа. Крајем 19. или почетком 20. века они су пренети у Народну библиотеку у Београду, да би се стручно конзервирали и боље сачували. Међутим, приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године ти рукописи су изгорели у пожару. У Долцу се налазе и остаци старог црквишта, са неколико надгробних споменика.

Становништво

До 1999. године у селу је било нешто преко 200 Срба. Према попису из 2011. године, Долац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1]	2011.[а]
Албанци	273 (98,91%)
Срби	3 (1,09%)
Укупно	276

Демографија[1][2]
Година	Становника
1948.	369
1953.	419
1961.	502
1971.	571
1981.	584
1991.	588
2011.	276

Напомене

1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.