Дор (митологија)

Дор (грч. ) је у грчкој митологији било име више личности.

Митологија

1. Дор је назвао Дорце својим именом и био је њихов епонимни херој. Био је син Хелена и нимфе Орсеиде, Еолов и Ксутов брат. Најпре је живео на Парнасу, потом у Фтији у Тесалији, да би касније свој народ повео у област око планина Олимпа и Осе. Међутим, одатле су их отерали Кадмејци, па су се населили у области Пинда, па прешли у Дриопиду и напокон на Пелопонез.^[1] Његова деца су била Егимије, Тектам и Ифтима.^[2]
2. Био је Аполонов и Фтијин син, Лаодоков и Полипетов брат који је срдачно примио Ендимионовог сина Етола, али их је он све поубијао и преузео власт над земљом.^[1] Други извори кажу да га је убио зет Плеурон, Етолов син, који је био ожењен Доровом кћерком Ксантипом.^[2] Према неким изворима, два наведена Дора су заправо иста личност. Сервије га је сматрао Посејдоновим сином.^[3]
3. Клевов отац и потомак Агамемнона.^[2]

Тумачење

Јонци и Еолци су били прва два таласа патријархалних Хелена који су продрли у Грчку, али су их староседеоци Хеладе приморали да поштују Тројну Богињу, да мењају своје друштвене обичаје према домаћим и да постану Грци (, „поштоваоци Седе богиње или Старице“). Касније су Ахајци и Дорци успели да успоставе патријархално уређење и право наслеђивања по очинској линији и зато су Ахај (Ксутов и Креусин син) и Дор доведени у везу преко заједничког претка, Хелена, чије је име облик мушког рода имена Месечеве Богиње Хеле или Хелене. Ова промена Грка у Хелене догодила се 1521. пре нове ере, што се види из парске хронике.^[4]