Доња Топоница (Ниш)

За другa значења, погледајте страницу Доња Топоница.

Доња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 315 становника).

Доња Топоница
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2022.	271
Географске карактеристике
Координате	43° 24′ 28″ С; 21° 47′ 05″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	178
Доња Топоница Доња Топоница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака

Историја

Доња (као и Горња) Топоница је старо село које датира још из средњег века. Истина, турски попис из средине 15. века пружа податке само о једној Топоници, Горњој, али већ у попису из 1516. године уписана су оба села. Доња Топоница је тада била једно од 111 села нахије и носила је исти назив као данас, а имала је 44 домаћинства, 16 самачких, 5 удовичких домаћинстава, 6 рајинских воденица и дажбине у износу 8842 акче.^[1] У то време и касније, све до средине 19. века, овде и у суседном селу Тешици гајио се пиринач о чему сведочи и месна топонимија: Оризишта. Следећи пописни и путописни подаци показују опадање броја становништва, које је нарочито дошло до изражаја у време аустро-турских ратова, а затим за време куге, „чуме「, 1838. године, па у време нишке буне 1841. и у Српско-турском рату 1876. године када је Доња Топоница с осталим селима у овом крају паљена, тако да је село дочекало ослобођење од Турака с око 25 домаћинстава.

После ослобођења од Турака, поред откупа и заузимања земље од стране сиромашних сељака, многих турских имања су се докопали поједини имућни сељаци и градски зеленаши. Међу овим другим је и Таско Узуновић из Ниша који је у атарима Доње Трнаве, Дражевца и Доње Топонице поред Јужне Мораве присвојио преко 120 ha земље, претежно ливада. Доња Топоница се пред крај 19. и у првој половини 20. века почела да обнавља и јача, напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и повртарство. Године 1895. имала је 32 домаћинства и 238 становника, а 1921. године у њему је живело 51 домаћинство и 329 становника. После Другог светског рата, без обзира на пораст броја домаћинстава, дошло је до лаганог исељавања (пре свега у Ниш) и пада укупног броја становника. Године 1971. у Доњој Топоници је живело 46 пољопривредних, 42 мешовита и 8 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај

До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија

У насељу Доња Топоница живи 279 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (47,5 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 369 1953. 365 1961. 387 1971. 348 1981. 323 1991. 315 312 2002. 290 295 2011. 324 2022. 271

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			288	99,31%
непознато			2	0,68%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 1       0 80+ 4       5 75—79 7       13 70—74 8       12 65—69 8       8 60—64 12       12 55—59 9       10 50—54 10       8 45—49 16       11 40—44 12       8 35—39 6       11 30—34 4       7 25—29 9       7 20—24 7       10 15—19 8       10 10—14 10       3 5—9 4       5 0—4 10       5 Просек : 42,8 46,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	71	73	90	96	92	121	97

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	17	29	16	22	6	4	0	2	1	0	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	121	29	79	9	4	0
Женски	132	24	80	25	3	0
УКУПНО	253	53	159	34	7	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	55	5	0	0	17
Женски	23	4	0	0	5
Укупно	78	9	0	0	22
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	0	7	1	6
Женски	0	0	6	1	0
Укупно	2	0	13	2	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	3	9
Женски	1	0	0	2	3
Укупно	1	1	3	5	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	1	0	0	0
Укупно	1	0	0	1

Споменици културе

• Споменик НОБ - у самом центру села, уз регионални пут, смештен је споменик посвећен борцима Народноослободилачке бробе у Другом светском рату (1941 - 1945 године). Саму композицију споменика на централном делу налазила се мермерна или бронзана плоча која је са споменика скинута. Нису позната имена и презимена особа којима је споменик посвећен. Потребно је исти рестаурирати, како би се сачувао за будуће генерације. У новијем периоду, на самом споменику додата је и спомен плоча Игору Станојевићу (1978 - 1999 година) настрадалом војнику у НАТО агресији у Урошевцу.
• Биста Светолику Стојановићу Браци - у самом спомен парку поред споменика НОБ-у налази се спомен биста Светолику Стојановићу Браци (1920 - 1942 године) који је оставио битан траг у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату.

Галерија

• Споменик палим борцима у Другом светском рату
• 
  Поглед са стране на споменик НОБ-а
• 
  Централни поглед на споменик
• 
  Биста Стојановић Светолику Браци