Доње Крњино

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2022. било је 138 становника.

Доње Крњино
Доње Крњино поглед са брда
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Бабушница
Становништво
— 2022.	138
Географске карактеристике
Координате	43° 06′ 16″ С; 22° 24′ 29″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	583
Доње Крњино Доње Крњино на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака

Демографија

У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 619 1953. 636 1961. 522 1971. 474 1981. 377 1991. 338 338 2002. 271 271 2011. 222 2022. 138

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			262	96,67%
Роми			9	3,32%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 4       2 80+ 2       3 75—79 11       19 70—74 16       13 65—69 12       8 60—64 10       12 55—59 5       6 50—54 11       7 45—49 16       6 40—44 5       8 35—39 9       6 30—34 5       6 25—29 10       3 20—24 7       5 15—19 5       9 10—14 7       7 5—9 4       7 0—4 3       2 Просек : 47,8 48,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	83	88	98	114	108	109	90

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	13	35	11	10	13	7	0	1	0	0	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	128	31	76	16	4	1
Женски	113	17	73	22	1	0
УКУПНО	241	48	149	38	5	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	58	11	0	0	18
Женски	22	2	0	0	19
Укупно	80	13	0	0	37
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	9	3	0	2
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	1	9	3	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	3	3	0
Женски	0	0	0	0	1
Укупно	0	3	3	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	5
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	5

Галерија

• 
  Мостић преко реке Лужнице
• 
  Поглед са брда према Шљивовичком вису
• 
  Пут према Пироту (главна улица)
• 
  Уличица и мостић
• 
  Доње Крњино, центар села
• 
  Доње Крњино, заселак Рид
• 
  Улаз у село
• 
  Центар села и Задружни дом
• 
  Поглед из Горњег Крњина
• 
  Доње Крњино центар села
• 
  Етно мотив из села Доње Крњино
• 
  Двоколица етно
• 
  Бунар етно

Занимљивости

• Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум「 тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
• Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора「 тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8. априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
• Педесетих година 20. века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом「 тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу「 у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
• У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије「 које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку「, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија「 су: „Милћарци「, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци「, „Бобовелинци「, „Џоринци「, „Папуџије「, „Грданови「, „Панајотовци「, „Ђермановци「, „Ребинци「, „Џуклинови「 и „Ћириџије「. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима「.
• Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...