Дракчићи

Дракчићи су насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 544 становника.

Дракчићи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2022.	544
Географске карактеристике
Координате	43° 44′ 13″ С; 20° 35′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	213
Дракчићи Дракчићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	036
Регистарска ознака

Демографија

У насељу Дракчићи живи 522 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,3 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Историја

У попису Влаха из 1528. године помиње се село Дракчћи са назнаком да припада Пожеги, што нас уверава да се ради о Дракчићима код Краљева,  јер су и сва остала околна села припадала Пожеги. Те, 1528. године Дракчићи су имали 10 влашких кућа са 42 неожењена мушкарца и једну земљорадничку кућу са два неожењена. Ово се насеље помиње и 1540. и 1572. године, када је имало 17, односно 29 домаћинстава. Основа имена насеља је словенско лично мушко име Драшчић. Дракчићи су деминутив од Дракча, дакле род настао од потомства Дракчиног. Из једног се документа види да су се Дракчићи звали „Дракчићи малићане“,  што значи да су били царско (султаново) лично добро, које је давано под доживотни закуп појединим заслужним поданицима (нешто као спахилук), од чијег су закупа турски цареви убирали приходе. Из тог разлога Дракчићи се не помињу у попису чибука 1822. године са осталим насељима овога краја,  јер су у саставу турског спахилука били све до 1828. године.^[1]

Четничко- партизанска блокада је 4.октобра 1941.године била координирана из заједничког штаба у Дракчићима. Њиховим нападима убијено је 14, а рањено 10 Немаца.^[2]

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 569 1953. 542 1961. 574 1971. 585 1981. 620 1991. 636 632 2002. 638 658

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			632	99,05%
Црногорци			3	0,47%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 6       1 80+ 6       12 75—79 9       17 70—74 17       20 65—69 26       28 60—64 18       23 55—59 20       20 50—54 19       20 45—49 29       28 40—44 25       19 35—39 18       17 30—34 18       17 25—29 19       25 20—24 15       17 15—19 14       17 10—14 16       15 5—9 24       19 0—4 15       9 Просек : 41,3 44,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	118	120	143	163	185	186	217

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	49	54	36	42	18	13	4	0	1	0	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	259	72	166	9	11	1
Женски	281	52	166	55	8	0
УКУПНО	540	124	332	64	19	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	143	39	0	0	44
Женски	64	16	0	0	17
Укупно	207	55	0	0	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	9	13	2	9
Женски	0	0	16	5	0
Укупно	7	9	29	7	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	8	4	3
Женски	0	1	1	4	2
Укупно	0	1	9	8	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	0
Женски	2	0	0	0
Укупно	7	0	0	0