Дубница (Врање)

За другa значења, погледајте страницу Дубница.

Дубница је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 654 становника (према попису из 1991. било је 860 становника). Налази се пет километара југозападно од Врања и највеће је село у Врањској котлини. По усменој традицији, Дубница је добила име по дубовима-дубицама (храст). У турским пописним књигама из 16. века, је позната као Домница. Ово село је збијеног типа, на левој и десној обали Дубничке реке, која је настала спајањем Свето-илијског потока (извире под врхом Св. Илија) и Манастирског старог сеоског потока, познатог као „Рекиче「.

Дубница
Манастир Светих апостола Петра и Павла у Дубници
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врање
Становништво
— 2022.	654
Географске карактеристике
Координате	42° 31′ 33″ С; 21° 50′ 30″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	458
Дубница Дубница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака

Овде се налази основна школа.

Положај села

Село Дубница налази се са обеју страна Дубничке Реке, која постаје од два потока; Старо-селског са извориштем у Карпини испод цркве Св.Петра и Свето-илијског са извориштем под врхом Св. Илија честелински, на коме је црква Св. Илија. Одмах испод става та два потока настају куће села Дубница. Куће су на странама речне долине и у равници поред реке, а има их и у риду изван долине. Највише је кућа у равници поред реке, јер им је ту већи део земље за обрађивање а ту су се населили у њихови преци, кад су дошли из старог села Дубнице на данашње место.

Тип села

И поред тога што су куће у овом селу збијене, ипак се оно дели на мале, које се зову: Ђокинска, Шорејска, Дромсанска, Ољачанска, Лисичарска, Митровска, Јовинска, Коларска, Живковска, Крпејска, Веђанска, Овчарска или Ус и Глобинска Мала. Осим Овчарске Мале, која је на пола сата хода од села удаљена и Глобинске, која је у другој долини, одмах до села, све остале мале су једна до друге; раздваја их плот, река или сеоски пут.^[1]

Демографија

У насељу Дубница живи 640 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 210 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Историја

Нема тачних сазнања када је Дубница основана. Археолошким истраживањима пронађени су материјални остаци из римског периода и српског средњовековља. Први писани подаци потичу из доба кнеза Лазара. У својој повељи, из 1381. године, кнез Лазар Дубницу поклања манастиру Раваници. У књигама Дубровчанина Михаила Лукаревића из 1436-1441. године се, такође помиње Дубница, као и браћа Мартин и Брајко Хиндић из Дубнице.

На основу писаних и сакралних доказа, Дубница се може сматрати једним од најстаријих насеља на овом простору. У почетку насеље је било смештено у вишим деловима са манастиром Светог Петра и црквама Богородице и Светог Илије у централном делу. По старости манастира Св. Петра се може приближно одредити старост села. Наиме, Св. Петар се спомиње у Ћустендилском дефтеру из 1576-1577. године. Ово првобитно насеље је данас познато као Стара Дубница. Први помен Старе Дубнице потиче из катастарских пописа током 1519. године.

Као и сва насеља тог доба, ни Дубница није одолела тешким епидемијама болести куге (чуме), колере. Била је захваћена и двема сеобама Срба под Чарнојевићима (1690. и 1740. године). Упркос томе она је опстала и дан-данас живи.

Крајем 18. и 19. века Дубницу насељава српско становништво из Пчиње, Пољанице, Македоније и са Косова. Тада је, највероватније дошло до асимилације староседелаца, јер постоји континуитет у насељавању али нема старих родова. Родови који се сматрају оснивачима Дубнице су: Коларци, Јовинци, Спасинци, Ђокинци, Живковци, Митровци и Веђанци, а доселили су се на овом простору крајем 18. и почетком 19. века. Током овог периода земљиште данашње Дубнице је припадало Османлијама. По њиховом одласку настаје продаја овог земљишта које откупљују родови оснивачи. Због удаљености овог земљишта, али и социјалних потреба, становништво се спушта километар ниже од старе и формира нову, данашњу Дубницу.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.162 1953. 1.168 1961. 1.162 1971. 1.075 1981. 903 1991. 860 852 2002. 819 827

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			812	99,14%
Роми			4	0,48%
непознато			2	0,24%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 12       19 80+ 5       6 75—79 10       19 70—74 32       30 65—69 24       31 60—64 18       22 55—59 15       13 50—54 21       18 45—49 32       15 40—44 35       32 35—39 33       31 30—34 36       24 25—29 20       27 20—24 23       18 15—19 24       22 10—14 31       37 5—9 25       23 0—4 22       14 Просек : 38,8 40,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	179	190	197	192	199	226	210

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	43	26	40	35	28	11	3	1	2	3,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	340	84	223	28	5	0
Женски	327	49	226	50	2	0
УКУПНО	667	133	449	78	7	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	206	75	0	2	78
Женски	170	67	0	0	79
Укупно	376	142	0	2	157
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	11	1	8
Женски	0	0	9	0	1
Укупно	1	1	20	1	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	6	7	8
Женски	0	1	0	5	4
Укупно	0	1	6	12	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	5
Женски	0	0	0	4
Укупно	3	0	0	9