Дуван (род)

Дуван или духан (лат. ) је назив рода углавном зељастих биљака из фамилије Solanaceae, као и најпознатије врсте овог рода — (обични дуван), која се сади по читавом свету ради сакупљања листова. Листови се најчешће користе за пушење.

Дуван
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Solanales
Породица:	Solanaceae
Племе:	Nicotianeae
Род:	Nicotiana 1754.
врсте

Име роду је дато по презимену Жана Никоа (фр. ), француског посланика у Лисабону, који је 1560/61. послао дуван у Француску ради коришћења у медицини^[1]. Ареал рода обухвата Северну и Јужну Америку, јужнопацифичка острва, као и делове Аустралије и Африке. У роду постоји око 60 врста. Највећи значај имају узгајане врсте обични дуван (), крџа () и дуваника ().

Опис[1]

Биљке из рода дувана су најчешће једногодишње или (ређе) вишегодишње зељасте биљке, полужбунови или жбунови, усправног стабла, са простим и целим листовима. На листовима се често налазе жлездасте длаке. Цветови су сакупљени у вршне цимозне цвасти, које подсећају на грозд или штит. Помало зигоморфну круницу чини 5 круничних листића, сраслих у облику левкасте цеви. Плод је двоока или четвороока чахура, отвара се по капцима. Семе је ситно, семењача је мрежасто наборана по површини.

Екологија дувана

Иако се у биљкама дувана налазе разни репеленти (попут гемакрена и анабазина) и отровни пиперидински алкалоиди, који заједно чине биљке нејестивим, постоје биљоједи који се могу без опасности хранити дуваном. Међу њима су гусенице појединих ноћних лептира, бувачи и , као и поједини ваљкасти црви.

Најчешћи паразити дувана су вируси и гљиве. Најпознатији је вирус мозаичне болести дувана (), јер је уједно и први описани вирус.

Употреба дувана

Поред пушења дуван се и жваће, ушмркава. Дуван се користи и у фармацеутској индустрији јер је богат никотином.^[2]

Цигаретни дим се састоји од капљица смоле, никотина, угљен моноксида и других гасова. Основни активни фармаколошки састојак дувана је никотин и он узрокује навику и зависност. Једна цигарета садржи око 2 никотина, а смртоносна доза за човека износи 0,05 . Никотин продире у крвоток и ресорбује се док пушач увлачи дим у плућа, а количина ресорбованог никотина варира од 20-90%. Под утицајем никотина нестаје осећај умора, смањује се потреба за храном, стежу се вене, убрзава рад срца, повишава крвни и срчани притисак, а истовремено се повишавају масноће и шећер у крви. Пола сата након пушења функције се враћају на нормалу. Пушење смањује осећај мириса и укуса.

Галерија

• 
  Поља дувана.
• 
  Сушење дувана у Македонији.