Дунафелдвар

Дунафелдвар (мађ. ) град је у средишњој Мађарској. Дунафелдвар је један од важнијих градова у оквиру жупаније Толна.

Дунафелдвар мађ.
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Јужна прекодунавска регија
Жупанија	Толна (жупанија)
Срез	Пакс
Становништво
Становништво	‍
—	8.915
— густина	111,42 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 48′ 32″ С; 18° 55′ 05″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	80,01 km2
Дунафелдвар Дунафелдвар на карти Мађарске
Поштански број	7020
Позивни број	75
Веб-сајт

Дунафелдвар је имао 8.915 становника према подацима из 2009. године.

Географија

Град Дунафелдвар се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 100 km јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава, на литици изнад реке. Надморска висина града је око 110 m.

Историја

Дана 15. априла 1862. тај градић је "опет буктио и силне су куће изгореле".^[1] По подацима из 1905. године у Дунафелдвару живи 12117 становника у 2200 кућа. Насеље се налази на жељезничкој прузи и има жељезничку станицу. Ту ради пет вероисповедних школа.

Срби у Дунафелдвару

Населили су га Срби 1690. године, кад је већ био седиште трговине и мануфактуре Толнанске жупаније. Православно парохијско звање је основано 1787. године а црквене матрикуле заведене 1789. године. Српску православну цркву посвећену празнику Силаску Св. Духа, градили су тамошњи Срби у 17. веку. Садашњи храм је подигнут 1787. године у барокном маниру, са елементима неокласицизма. Ктитори иконостаса су били Цинцари, па су натписи на иконама исписани на грчком језику. Нови иконостас је осликао бечки ђак иконописац Павел Ђурковић 1801. године, и то је био његов први већи рад.^[2]

Поп Јеротеј Рачанин се након Велике сеобе Срба под Чарнојевићем, идући преко Сентандреје нашао у Дунафелдвару. Био је преписивач црквених књига, минеја и то је наставио да ради док је био парох у том месту.

У Дунафелдвару су 1817. године два читаоца наручили популарну Видаковићеву књигу. Били су то: учитељ Георгије Христић и купец Теодор Теодоровић.^[3] Правничку вредну књигу наручили су 1823. године и Срби у Дунафелдвару. Били су то образовани појединци: поп Григорије Бошњак администратор парохије (ту и 1826), Симеон Пачић месни школски директор, Лазар Кирић учитељ, Михаил Јанковић купец и Лазар Поповић Пеци тамошњи трговачки калфа.^[4]Официр Јован Пачић је био сензибилна душа, склона поезији и писању. Његову књигу поезије купила је 1827. године у Дунафелдвару, једино синовица Јудита Пачић.^[5] Стеријину историјску драму набавио је претплатом 1828. године, Јован Пачић ц и к први коњички капетан и "списатељ Србски".^[6] Купци српске књиге су 1829. године, били - поред попе и учитеља, Михаил Јанковић црквени епитроп, Михаил от Боити купац, Антоније Хаџић купац.^[7] Једини пренумерант историјске књижице у Дунафелдвару 1829. године био је трговац Георгије Раденковић.^[8] Постојао је 1831. године претплатнички пункт за куповину српских биографски књига. Тако су записани те године грађани: Михаил от Бојти трговац и епитроп црквени, Хаџи Атанаси Теодоровић трговац, Атанаси Чучоловић звонар, Јован Мојсиловић "дјетонаставник" (учитељ) и Софија Бех "сапунџиница".^[9] Читалачка публика у Фелдвару редовно узима књиге и доприноси њиховој мисији у народу. Тако и Магарашевићева књига о свемиру налази пријем у месту. Пријавили су се 1831. године као претплатници следећи житељи: поп Георгије Христић парох, Јован Мојсиловић учитељ, Хаџиј Атанасије Теодоров купец и Михаил от Бојти купец.^[10]

Поучну књигу о значају оца, узео је 1832. године месни учитељ Јован Мојсиловић. Претплатници једне српске књиге 1834. године, били су "први" Срби тог места: Георгије Христић парох (1829-1836), Атанасије Чучуловић звонар, Јован Мојсиловић учитељ (ту и 1829) и Јован Деметровић купац (трговац).^[11] Књигу о образовању деце купио је 1834. године у Дунафелдвару, Јован Пачић пензионисани коњички капетан.^[12] За једну књигу страног наслова формирао се 1846. године мали претплатнички пункт у месту. Чинили су га писмени грађани, сеоска интелигенција: поп Георгије Христић парох и Младен Миливојевић учитељ.^[13]

По државном шематизму православног клира у Угарској, у Дунафелдвару је 1846. године била православна парохија са 126 православаца. Месно православно парохијско звање је основано 1787. године, а црквене матрикуле се воде од 1789. године. Постојала је православна црква, парох био поп Георгије Христић са ђаконом Јованом Миликшићем. Припадале су тој парохији и и оближње парохијске филијале: Бучка, Мадочка, Солт и Пакс. Школа је постојала тада, директор је поменути парох а учитељ девет ученика је поменути ђакон.^[14]

По митрополијском извештају из 1865. године види се да ту живи мало Срба. Заједно се наводе Дунафелдвар, Белчке, Мазора и Шољт где укупно има 70 Срба православаца, а та једна парохија је међутим прве, највише платежне класе.^[15] Гаврило Витковић износи у свом извештају драгоцене податке о нашем становништву. Он наводи да је у Дунафелдвару 1847. године било 126 Срба, а две деценије касније 1867. године њихов број је драстично умањен јер их има само 47 душа.^[16]

По српском извору из 1905. године за то место се каже да је велика општина, у којој живи 15 православних Срба у четири српска дома. Постоји једна српска православна црква, која се налази у лошем стању. Српска школа не постоји, а два ученика похађају стране школе. Организована је црквено-школска општина, на чијем је челу поп Василије Хужвик, администратор парохије а парох у Ловри. Он је у Дунафелдвару све: председник, перовођа и старатељ. Парохија је шесте класе, земљишни посед износи 25 кј, а парохијске филијале су: Белчке, Мазора и Шолт. У месту је постојало грчко-источно тј. православно гробље, у којем су сахрањивани Срби, најстарији споменик је из 1790. године.^[17] Ту се налази и споменик албанске породице Ђика.

На прагу 21. века постоји српска црква у центру места, чија је градња почела још 1773. године. Иконостас и унутрашњи мобилијар су слабо сачувани. Након санације српског православног гробља, стари споменици су пренети у порту црквену. Од црвеног су мермера, са епитафима на црквено-словенском, грчком и мађарском језику и има их укупно 16.^[18]