Дучина

Дучина је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 636 становника.

Дучина
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	636
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 11″ С; 20° 29′ 26″ И
Временска зона	(), лети ()
Дучина Дучина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Дучина се налази југозападно од Сопота. Дучина је старије насеље. По предању село је некада било у Селишту, у изворишту потока Дучаница. Предање вели да је у селу живео неки војвода Дуч, и да је он одвео на Косово осамдесет коњаника, од којих се ни један није вратио. По пвоме војводи је, веле, прозван поток Дучанац, а по потоку село се преместило северније, и данас углавном заузима те исте положаје.

Прве писане податке имамо из доба аустријске владавине (1718-1739.г) на карти из тога доба забележено је ово место под именом . Од тога доба село је све више расло придоласком нових досељеника. Године 1818. улазило је у састав Катићеве кнежине и имало је 17, а 1822.г. 20 кућа.

За најстарије породице сматрају се: Милијановићи, Живановићи, Мишићи и Остојићи. Милијановићи не знају откуда су њихови стари дошли, али знају да су бежали „преко“ (Банат)а и да су неко време пробавили у околини Панчева. Исти случај је и са Живановићима. Гаја, предак Остојића, дошао је из Туле у доба ослобођења Шумадије итд. (подаци крајем 1921. године).^{[1] [2]}

Демографија

У насељу Дучина живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.173 1953. 1.205 1961. 1.105 1971. 1.003 1981. 912 1991. 845 820 2002. 736 782

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			730	99,18%
Македонци			4	0,54%
Црногорци			1	0,13%
непознато			1	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 0       1 80+ 6       12 75—79 16       23 70—74 30       36 65—69 30       40 60—64 23       18 55—59 15       12 50—54 28       30 45—49 39       24 40—44 33       14 35—39 18       22 30—34 15       20 25—29 26       21 20—24 21       16 15—19 20       26 10—14 15       16 5—9 15       20 0—4 16       19 Просек : 43,8 44,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	231	253	270	267	255	253	235

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	66	29	28	26	23	10	2	0	0	3,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	320	80	203	30	7	0
Женски	315	40	201	69	5	0
УКУПНО	635	120	404	99	12	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	171	78	0	4	17
Женски	87	43	0	0	8
Укупно	258	121	0	4	25
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	16	8	0	25
Женски	0	1	11	4	3
Укупно	4	17	19	4	28
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	9	2	3
Женски	0	0	1	4	9
Укупно	0	4	10	6	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	2	0	0	1
Укупно	2	0	0	2