Елин Пелин

За друга значења, погледајте страницу Елин Пелин (вишезначна одредница).

Елин Пелин (рођен као Димитар Иванов Стојанов; буг. ; 8. јул 1877. - 3. децембар, 1949) био је бугарски писац. Слављен је због литерарно успешних приказа сеоског живота.^[1][2]

Елин Пелин
Фотографија Елина Пелина
Датум рођења	(1877-07-08)8. јул 1877.
Место рођења	Бајлово, Османско царство, сада Бугарска
Датум смрти	3. децембар 1949.(1949-12-03) (72 год.)
Место смрти	Софија, Бугарска

Биографија

Рођен је у селу Бајлово у софијској области. Име које је добио рођењем је Димитар Иванов Стојанов. Отац му је био Иван Стојанов , и мајка Стојанка Иванова и припадали су врло великој сеоској породици која је имала 11 деце.^[3][4]

Од детињства је волео писати. Најпре се окушао у сликарству и у писању стихова, да би се касније у потпуности посветио прозном раду. На крају свог стваралачког пута је рекао:

Био сам толико млад када сам почео да пишем да сам једноставно заборавио који је био разлог за то.^[4]

Имао је формално образовање и желео је постати учитељ. Након што је дипломирао, постао је учитељ у свом селу. Међутим, он дуго није радио на том послу. Тада одлучује постати писац и узима уметничко име, Димитар Стојанов је постао Елин Пелин 1897. године.^[3][4]

Родна кућа Елина Пелина у селу Бајлово у Бугарској

Његов сусрет с Јорданом Јовковим допринео је у израстање класичног репрезентативног националног писца кратких прича, којима је умногоме одредио каснији смер и лик бугарског уметничког приповедања. Прву приповетку „Драга је домовина「 (буг. ) објавио је 1895. Од 1899. живео је у Софији, где је уређивао часопис „Сеоско ћаскање「 (1902—1903), радио као библиотекар. То му је давало довољно слободе за писање. 1910. године постављен је за управника посебних збирки у библиотеци у Софији.

Током Првог светског рата Пелин је био ратни извештач, а касније је био музејски конзерватор. У музеј Вазова долази 1924. године и тамо је радио 20 година.^[3]

Гроб Елина Пелина на Софијском централном гробљу

Његова најбоља дела настала су тек након завршетка Првог свјетског рата. Прије Првог светског рата, писао је 'Приједлог обитељи' 1911. - прича о трансформацији из сеоског живота у модерно друштво. Књига је била врло добро прихваћена и хваљена због својих живописних слика сеоског живота у Бугарска села.^[3]

Пелинова најбоља дела су посвећена бугарском селу, где приказује свакидашњи живот кроз призму социјалне критике; јунаци су обични сиромашни сељаци или сеоски учитељи. Стил му је био изворан, непосредан и топао, обогаћен народним пословицама. Остварио је изванредне, животворне портрете сељака у чијем карактеру се сукобљавају елементарне страсти и чистота душе са примитивизмом који је последица заосталести и беде и узрок страсти и приземних порива, неморачлних поступака и злочина.^[2]

Елин Пелин је и један од зачетника бугарске дечје књижевности.

Награде и признања

• Године 1940. постао је председник Друштва бугарских књижевника.
• Град Новоселци поред његовог родног Бајлово данас носи његово име.
• Изабран је за члана Бугарске академије знаности и уметности.

Дела

Приповетке

• „Приповетке I" (1904)
• „Пепео мојих ципела「 (1905)
• „С прозора「 (1906)
• „Приповетке II" (1904)
• „Гераци「 (1922)
• „Земља「 (1922)
• „Изабране приче「 (1922)
• „Збирка кратких прича「 (1923)

Књижевност за децу

• „Јан Бибијан: Невероватни доживљаји једног клинца「 (1933)
• „Јан Бибијан на Месецу「 (1934)