1897
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1897. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- Критски устанак су подигли становници грчког острва Крит против власти Османског царства.
- Грчко-турски рат 1897, познат и као Тридесетодневни рат или Црна '97 је вођен између Краљевине Грчке и Османског царства. Повод је било питање статуса османске провинције Крит, где је грчка већина већ дуго тражила уједињење са Грчком и подигла Критски устанак.
Фебруар
- 4. фебруар — Критски устанак: масакр хришћана у Ханији.
- 6. фебруар — Штрајк лучких радника у Хамбургу окончан после 11 седмица потпуним поразом штрајкача.
- 14. фебруар — Грчки војници се искрцали на побуњеном Криту и прогласили уједињење са Грчком - велике силе захтевају повлачење у замену за аутономију (одбијено).
- 14. фебруар — Друга Побуна Батетела на североистоку СД Конго - домородачки војници убили белгијске официре.
- 17. фебруар — Рудолф Диесел направио први функционални дизел-мотор уз помоћ инжењера и финансија МАН-а.
- 17. фебруар — Битка код Реџафа: снаге СД Конго поразиле махдисте на југу Судана.
- 17. фебруар — Филипинска револуција: Битка на мосту Запоте, победа побуњеника над шпанском војском.
- 18. фебруар — Бенинска експедиција: британска армија спалила град Бенин, многе уметнине однете у Британију, међу којима и Бенинске бронзе.
- 19. фебруар — Грчко-турски рат (1897): први окршај грчких и турских снага на Криту (Турска формално објављује рат 18. 4.).
- 20. фебруар — Корејски краљ Гојонг напустио руско посланство.
- 27. фебруар — Француски гувернер Мадагаскара Јосепх Галлиени прогнао краљицу Ранавалону. и сутрадан укинуо монархију.
Март
- 1. март — Донет Грађевински правилник за варош Београд.
- 3. март — Краљ Александар у посети Софији, постигнута српско-бугарска "угодба", споразум о деловању у Отоманској империји (ипак, сукоби се настављају).
- 4. март — Вилијам Макинли је инаугурисан за 25. председника САД.
- 5. март — Побуна конзервативаца у Уругвају на челу са Апарициом Саравиом.
- 6. март — Главни град немачког Тоголанда премештен у Ломе.
- март — Андре Кар, представник Браћа Лимијер, снимио прве покретне слике у Београду (нису сачуване).
- март — Критски устанак: велике силе одлучиле да поврате ред преузимањем управе.
- 20. март — Трговачки споразум Србије и Бугарске.
- 22. март — Тејероска конвенција: Емилио Агуиналдо изабран за првог председника револуционарне филипинске владе.
- 23. март — Индустријализација у Јапану и њени проблеми: сељани марширају на Токио због загађења из рудника бакра Асхио, министар пољопривреде објављује у мају распоред решења проблема.
- 24. март — Нерегуларне грчке снаге ушле у отоманску Македонију (или 10. 4.[3]).
- 24. март — Интентона де Јауко: неуспела побуна против шпанске власти на Порторику.
- 24. март — Завршена Битка код Перез Дасмаринаса, поражени филипински револуционари, Шпанци повраћају провинцију Цавите.
- 29. март — Јапан уводи златни стандард.
- 31. март — Тзв. Други царски меморандум, представници 19 српских општина описују насиље власти у БиХ - прогон Срба се наставља.
Април
- 30. април — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.
Мај
- 1. мај — У Нешвилу, "Атени Југа", се одржава изложба поводом стогодишњице Тенесија као савезне државе, подигнута је реплика Партенона.
- 3. мај — Српски краљ Александар стигао у посету на Цетиње.
- 4. мај — У Паризу током филмске пројекције одржаване током католичке добротворне манифестације Базар де ла Чарите избија пожар у коме ће страдати 126 особа, углавном племкиња и жена из отмјеног друштва, међу којима и баварска војвоткиња Софи, сестра царице Елизабете; размере трагедије доводе до захтева за забраном свих јавних филмских пројекција.
- 4. мај — Поринут немачки пароброд СС Кајзер Вилхелм дер Грос, први са четири димњака, носилац Плаве врпце 1898-1900.
- 5. мај — Грци потиснути од отоманаске војске код Фарсале.
- 8. мај — Тесалски фронт: Турци заузели Волос.
- 10. мај — Андрéс Бонифацио, један од лидера Филипинске револуције, стрељан под оптужбом за побуну и издају револуционарне владе.
- 10. мај — Међународна изложба у Бриселу.
- 11. мај — Откривен споменик Јосифу Панчићу у Београду.
- 13. мај — Гуљелмо Маркони послао бежичне сигнале преко отвореног мора, на даљини од шест километара, убрзо затим и преко 16 км.
- мај — Споразум Русије и Аустроугарске о статусу кво на Балкану.
- 17. мај — Битка код Домекоса: Турци поразили грчке снаге којим су помагали и црвенокошуљаши на челу са Рикиоти Гарибалдијем. Примирје три дана касније.
Јун
- 1. јун — Антисемитски нереди у Орану, у француском Алжиру, шире се и на град Алжир и Константин.
- 12. јун — Асамски земљотрес на североистоку Индије, 1.542 мртвих уз велику материјалну штету.
- јун — У Штудгарту улази у службу први моторизовани такси - ландаулет Даимлер Вицториа, има таксиметар и грејање[6].
- 22. јун — Дијамантски јубилеј (60 година владавине) британске краљице Викторије.
- 26. јун — Парсонсов брод Турбиниа, први на свету са парном турбином, успешно приказан на поморској ревији код Спитхеада.
Јул
- 4. јул — Избори у Србији, на које су изашли само радикали.
- 11. јул — Полазак злосрећне Андреове балонске експедиције на Северни пол, тројица Швеђана ће у октобру умрети на острву Квиткyа у Свалбардском архипелагу (судбина непозната до 1930).
- 17. јул — У Сијетл стижу први трагачи са златом и вестима из Клондајка - почиње златна грозница; кроз неколико дана креће и писац Џек Лондон. Током грознице настаје Вајтхорс, данас највећи град на северу Канаде.
- 18. јул — У Паризу отворен велодром, први стадион Парк принчева (назив по краљевском ловишту које се ту налазило до 18. века).
- 21. јул — Отворена Национална галерија британске уметности (данас Тате Бритаин).
- 25 — 27. јул — Ханасорска експедиција: јерменски федајини се осветили курдском племену Мазрик за прошлогодишњи масакр бранитеља Вана.
- 26. јул — Опсада Малаканда: паштунска племена опседају британски гарнизон у Северозападној граничној провинцији Британске Индије. Ратовању сведочи и млади потпоручник Винстон Черчил.
- 30. јул — Поплаве Одре и притока изазивају велике штете у Бохемији и Шлезији. У ово време су и велике поплаве у сливу Дунава.
Август
- 4. август — У Шпанији пронађена "Дама из Елче", иберијска биста из 4. века пне.
- 7. август — Махдистички рат: британско-египатске снаге заузимају Абу Хамад на северу Судана.
- 8. август — Шпански премијер Антонио Кановас дел Кастило убијен од стране италијанског анархисте.
- 10. август — Бајеров хемичар Феликс Хофман синтетисао ацетилсалицилну киселину, коју ће фирма од 1899. продавати под именом Аспирин. Касније током месеца је синтетисао (не и открио) диацетилморфин, који ће се 1898-1910. слободно куповати под називом Хероин.
- 16. август — Из Антверпена кренула Белгијска антарктичка експедиција, прва која је презимила уз Антарктик; вођа је Адриен де Герлах а први официр Роалд Амундсен.
- 21. август — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију - постаће један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.
- 21. август — У Лансинг, Мичиген основана ауто-компанија Олдсмобиле.
- 25. август — Французи заузели Бобо-Диоулассо на западу данашње Буркине Фасо, чиме су блокирали Самори Туреа са североистока.
- 25. август — Убијен председник Уругваја Јуан Идиарте Борда.
- 28. август — Кубански побуњеници заузели Лас Тунас на истоку.
- 29 — 31. август — Први ционистички конгрес у Базелу - тражи се јеврејска држава у Палестини.
- 31. август — Драга Машин спасила Александра Обреновића из мора у Бијарицу, краљев учитељ се утопио.
Септембар
- 23. септембар — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.
Октобар
- 1. октобар — Покренут "Српски вјесник" у Мостару (Владимир Радовић, члан ужег вођства српског покрета) - први опозициони политички лист Срба у БиХ.
- 5. октобар — Прво велосипедско (бициклистичко) првенство Србије, трка Београд-Смедерево-Београд (учествовали и велосипедисти из Задра у Аустроугарској. Пласман: Ђорђе Попара (5х13,25), Светислав Савић, Владислав Рибникар.
- 5. октобар — Либерал Праxедес Матео Сагаста је нови председник шпанске владе, мења се политика према немирним колонијама (Куба, Порторико, Филипини).
- 6. октобар — Падом, после дуге опсаде, истоименог побуњеничког упоришта у руке бразилских федералних трупа, завршава Рат Канудоса - број мртвих се процењује на 15.000.
- 6. октобар — Етиопско Царство усваја заставу тробојницу (, редослед боја обрнут 1914).
- 10. октобар — Ексхумација Вука Караџића и Јернеја Копитара у Бечу. Посмртни остаци Вука Караџића пренети из Беча у Београд и сахрањени у порти Саборне цркве.
- 12. октобар — Краљевина Јосеон (/ћосан/) уздигнута у Велико Корејско Царство, траје само до јапанске анексије 1910. Овим је окончана потчињеност Кореје династији Ђинг и кинески вазалски систем на Далеком истоку.
- октобар — Завршен је Други Матабеле рат у данашњем Зимбабвеу, победа Британске јужноафричке компаније.
- 19. октобар — Краљ Александар се вратио с пута заједно са оцем Миланом; влада Ђорђа Симића подноси оставку.
- 20. октобар — Драга Машин формално разрешена дужности дворске госпође краљице Наталије (раније поднела оставку).
- 23. октобар — На челу нове српске владе Владан Ђорђевић; уведен лични режим краља Александра, са сузбијеним утицајем странака, који ће трајати до 1900. Милан Обреновић је од децембра (јануара) командант активне војске, врши њену реорганизацију. Русија је противник еx-краља Милана, па је њен посланик 1897-98 повучен из Београда.
- октобар — У Србији суђење хајдуку Милану Бркићу, радикалски трибун Ранко Тајсић оптужен да је умешан у Бркићево убиство једног сеоског учитеља 1896 из политичких разлога (ослобођен због недостатка доказа).
Новембар
- 1. новембар — У Торину основан фудбалски клуб "Јувентус".
- 1. новембар — Филипински револуционари основали Републику Биак-на-Бато (траје до уговора са шпанском владом у децембру).
- 1/2. новембар — Јуyенски инцидент: припадници Друштва великих мачева убили двојицу немачких католичких свештеника - повод за немачку интервенцију касније током месеца и почетак ланца догађаја до Боксерског устанка 1900.
- 3. новембар — У Берлину одржан први, неуспели, лет крутог зрачног брода конструктора Давида Шварза.
- 14. новембар — Немачки маринци заузели без отпора положај у кинеском заливу Киаутсцхоу (Јиаозхоу) - концесија 1898-1914.
- 25. новембар — Сагастина либерална шпанска влада дала аутономију Порторику.
- 27. новембар — Основано Српско хемијско друштво.
- 28. новембар — Цар Фрањо Јосиф смиенио министра-председника Баденија услед великих немачких протеста против увођења чешког језика у Чешкој. Следи Паул Гаутсцх вон Франкентхурн (до следећег марта, први од три периода на челу владе Цислајтаније).
Децембар
- 2. децембар — Никола Тесла пријавио патент о систему бежичног преноса електричне енергије.
- 2. децембар — У Прагу проглашено ванредно стање након чешких немира.
- 4. децембар — Цариградски уговор: корекције на грчкој граници у османску корист, Грчка плаћа велике репарације, наметнута јој је Међународна финансијска контрола. Али Крит ће бити аутономан под врховном османском влашћу.
- 12. децембар — На месту села Курал дел Реy у бразилској држави Минас Жераис, инкорпориран планирани град Цидаде де Минас, од 1906. зове се Бело Оризонте.
- 14. децембар — Пакт из Биак-на-Батоа углавном окончава Филипинску револуцију, мада се чарке настављају. Револуционари добијају амнестију и одлазе из земље са новчаном надокнадом.
- децембар - Принц Петар Карађорђевић у аудијенцији код руског цара.
- 25. децембар — Италијани вратили Касалу Египту (од 1899. део Англо-египатског Судана).
- 30. децембар — Британска Колонија Натал анектира Краљевину Зулу.
Новембар
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Remove ads
Рођења
Јануар
- 2. јануар — Љубинка Бобић, српска глумица. († 1978)
Март
- 17. март — Милан Ајваз, српски глумац .(† 1980)
Мај
- 27. мај — Џон Кокрофт, енглески физичар. († 1967).
Јун
- 12. јун — Ентони Идн, британски политичар
- 13. јун — Паво Нурми, фински атлетичар
- 22. јун — Норберт Елијас, немачки социолог
Август
- 2. август — Макс Вебер, швајцарски политичар. († 1974)
- 18. август — Мило Милуновић, српски сликар. († 1967)
Септембар
- 12. септембар — Ирена Кири, француска хемичарка, добитница Нобелове награде († 1956)
Октобар
- 29. октобар — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. († 1945)
Децембар
- 14. децембар — Курт фон Шушниг, аустријски политичар. († 1977)
Remove ads
Смрти
Мај
- 30. мај — Илија Округић Сремац, католички свештеник
Дани сећања
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads