Енциклопедија Југославије

Енциклопедија Југославије је била национална енциклопедија СФРЈ. Објављивао ју је Југословенски лексикографски завод под уредништвом Мирослава Крлеже. Биле су основане републичке редакције и ангажован велики број стручњака на припреми, али је све прилоге прегледавао и редиговао Крлежа са најближим сарадницима међу којима је био и Мате Ујевић, уредник Хрватске енциклопедије из времена Краљевине Југославије и НДХ и Павелићев повереник за морнарицу.

Не поистовећивати са Опћа енциклопедија ЈЛЗ.

Енциклопедија Југославије
Енциклопедија Југославије, прво издање
Настанак и садржај
Земља	СФР Југославија
Језик	српскохрватски
Издавање
Издавач	ЈЛЗ
Тип медија	Тврде корице

Енциклопедија афирмише владајућу идеологију и тренутну политику Савеза комуниста Југославије. Приметан је приличан несразмер између простора додељеном хрватским темама према темама осталих народа Југославије.^{[тражи се извор]}

Издања

Прво издање

Прво издање бројало је осам свезака издаваних од 1955. до 1971. године. Штампано је 30.000 примерака.

	Чланци/слова	Година објављивања	Број страница
1	А-Боск	1955.	708
2	Босна-Дио	1956.	716
3	Дип-Хиђ	1958.	686
4	Хил-Југос	1960.	651
5	Југос-Мак	1962.	690
6	Макљ-Пут	1965.	562
7	Р-Србија	1968.	688
8	Србија-Ж	1971.	654

Друго издање

Рад на другом издању је започео 1980. године, али није завршен због распада СФРЈ. Изашло је 6 од 12 планираних свезака.

	Чланци/слова	Година објављивања	Број страница
1	А-Биз	1980.	767
2	Бје-Црн	1982.	776
3	Црн-Ђ	1984.	750
4	Е-Хрв	1986.	748
5	Хрв-Јањ	1988.	776
6	Јап-Кат	1990.	731

Осим латинице енциклопедија је објављивана и на ћирилици, те језицима осталих народа и националних мањина Југославије:

Језик/азбука	Назив	Година првог издања	Издатих свезака
српскохрватски / ћирилица		1983.	2
словеначки		1983.	4
македонски		1983.	2
албански		1984.	2
мађарски		1985.	2

Издања на македонском и албанском језику су прва енциклопедијска дела на тим језицима.

Уништавање Енциклопедије Југославије у Хрватској

Хрватски академик Далибор Брозовић је 1990-их, као главни равнатељ Лексикографскога завода, дао да се уништити 40.000 примерака Енциклопедије Југославије. Његов мотив се тумачи мржњом према Југославији.^[1]

Анте Лешаја у књизи „Уништавање књига у Хрватској 1990-их」 наводи да је Уништавање Енциклопедије Југославије вршено у оквиру опсежне тајне операције књигоцида у Хрватској - масовног чишћења хрватских библиотека од непожељних књига, према стриктноме критеријуму: зато јер су оне штампане на српском језику и(ли) ћирилици, или зато јер су их објавили српски издавачи, или зато јер су им аутори Срби или идеолошки неподобни писци.^[2]