Македонци у Републици Српској
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Македонци у Републици Српској (мак. Македонци во Република Српска) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.
.svg)
Етнички Македонци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.
Remove ads
Историјат
Етнички Македонци су ове просторе почели да насељавају почетком 20. вијека. Иако их је већина дошла због посла, македонски досељеници остајали су трајно и започињали један нови живот.[1] Дуго времена нису имали никакво културно умјетничко друштво, око којег би се окупљали, али и поред тога, успјевали су сачувати свој језик и обичаје.[2]
Након Другог свјетског рата услиједио је нови талас досељавања Македонаца на територију данашње Републике Српске. Македонци су насељавали углавном веће градове: Бања Луку, Требиње, Добој, Бијељину, Приједор, Дервенту, и Зворник, али данас активност Македонаца, је примјетна само у Бања Луци.[3]
Remove ads
Религија
Македонци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. Македонци, као и већински народ Републике Српске, Срби, припадају Српској православној цркви.[2]
Удружења
У Републици Српској, постоји више удружење, која окупљају припаднике македонског народа, као и поштоваоце македонске, историје и културе, Кровно удружење је Удружење Македонаца Републике Српске. Удружење је основано 2002. године и окупља више од 170 чланова. Претеча овог удружења било је Удружење грађана српско-македонског пријатељства, које је неколико ентузијаста који воле Македонију, основало 2000. године. Циљ оснивања Удружења пријатељства био је јачање веза између Македоније и Републике Српске.[4]
Македонско удружење „Југ「 у Републици Српској је регистровано 26. априла 2016. и представља друштвену организацију у којој добровољно удружени грађани презентују и представљају македонску културу, традицију и обичаје у Републици Српској и шире преко одржавања разних културних, умјетничких и спортских догађаја.[5]
Етнички Македонци су поред званичног удружења на нивоу Републике Српске, основали и Културно друштво Македонаца „Вардар「 које дјелују у највећем граду Републике Српске, Бања Луци. Културно друштво Македонаца „Вардар「 редовно узима учешће на „Смотри националних мањина「, гдје кроз разне апекте представља македонски народ. Поводм дана „Устанка 11. октобар「 у Другом свјетском рату, у просторијама КДМ „Вардар「 организују се пригодне манифестације и обиљежавања овог датума.[6]
Удружења у складу са својим планом рада организују разна окупљања поводом великих празника као што је Илиндан (мак. Илинден), национални празник македонског народа, као и многи други.[7]
Распрострањеност
Према актима које користе удружења Македонаца, припадници ове мањине су сви они који воде поријекло из Македоније и држављани су Републике Српске, у складу са Законом о правима националних мањина Републике Српске.[2]
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 341 Македонаца.[8] Македонци настањују сљедеће општине и градове:
| Етнички Македонци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
| јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
| укупно | 341 | |||||
| Бања Лука | 124 | |||||
| Бијељина | 31 | |||||
| Братунац | 1 | |||||
| Брод | 9 | |||||
| Вишеград | 1 | |||||
| Гацко | 2 | |||||
| Градишка | 4 | |||||
| Добој | 14 | |||||
| Зворник | 4 | |||||
| Источна Илиџа | 5 | |||||
| Источно Ново Сарајево | 7 | |||||
| Кнежево | 2 | |||||
| Козарска Дубица | 14 | |||||
| Костајница | 3 | |||||
| Лакташи | 16 | |||||
| Лопаре | 4 | |||||
| Милићи | 4 | |||||
| Модрича | 3 | |||||
| Мркоњић Град | 1 | |||||
| Нови Град | 3 | |||||
| Пале | 4 | |||||
| Петрово | 1 | |||||
| Приједор | 12 | |||||
| Прњавор | 36 | |||||
| Рогатица | 1 | |||||
| Соколац | 1 | |||||
| Србац | 1 | |||||
| Теслић | 2 | |||||
| Требиње | 14 | |||||
| Фоча | 6 | |||||
| Челинац | 5 | |||||
| Шамац | 4 | |||||
| Шипово | 1 | |||||
Remove ads
Значајне личности
- Далибор Дафинчев, спортски новинар Радио телевизије Републике Српске.[9]
- Митко Дафинчев, пуковник Војске Републике Српске.[10]
- Јелена Јованова, македонска и хрватска глумица, рођена у Бањалуци.[11]
- Васко Јорданов, умјетник који се бави израдом старих македонских народних инструмената попут кавала, шупељке, гајди, зурле, дудука, и активно их промовише свирајући на њима у својој етно-групи "Белегзија".[12]
- Саша Колевски, сниматељ Радио телевизије Републике Српске, погинуо током Одбрамбено-отаџбинског рата, када је на аутомобил Српске радио телевизије, док су били на радном задатку на Озрен, муслиманска страна отворила ватру.[13]
- Весна Темелкоска Вуковић, предсједник Савјета националних мањина Републике Српске.
Remove ads
Види још
Напомене
- Број становника Републике Српске којима је македонски језик, матерњи језик.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads