Општина Челинац

Општина Челинац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Челинац. Према резултатима пописа становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Челинац је живјело 15.117 лица.^[1]

Челинац
Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Становништво
— 2013.	15.117
Географске карактеристике
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	450
Површина	365 2
Остали подаци
Начелник општине	Владо Глигорић (СНСД)
Поштански број	78240
Позивни број	051
Крсна слава	Св. Архангел Гаврило
Дан општине	26. Јул
Веб-сајт	www.opstina-celinac.com

Географија

Општина Челинац налази се у средишту западног дела Републике Српске. Граничи се са подручјем града Бање Луке, те општинама Лакташи, Прњавор, Теслић, Котор Варош и Кнежево. Јужни и југозападни дио општине простире се на надморској висини до 800 метара, а ка сјеверу, у највећем дијелу општине по површини, надморска висина креће се од 300 до 600 метара. Најнижа тачка са надморском висином од 196 метара је на ушћу ријеке Јошавке у Врбању.

Територија општине испресецана је токовима ријеке Врбање, Јошавке, Укрине, Шњеготине, Турјанице и Швракаве. Клима је умјерено-континентална, уз утицај континенталне са подручја Панонске низије и планинске климе са масива Мањаче, Влашића и Чемернице. Просечна годишња температура креће се око 11 . Природна богатства чине шуме, пољопривредно земљиште, руде и минерали: кречњак (Стара Дубрава), магнезит (Шњеготина Велика) и манган (Узломац).

Насељена мјеста

Мапа насељених места општине Челинац

Подручје општине Челинац чине насељена мјеста:

Бабићи, Балте, Басићи, Бранешци Горњи, Бранешци Доњи, Брезичани, Вијачани Горњи (заселак Јанковићи), Грабовац, Дубрава Нова, Дубрава Стара, Јошавка Горња, Јошавка Доња, Каблови, Каменица, Лађевци, Липовац, Марковац, Мемићи, Меховци, Милошево, Опсјечко, Поповац, Скатавица, Црни Врх, Челинац, Челинац Горњи, Шахиновићи, Шњеготина Велика, Шњеготина Доња, Шњеготина Средња и Штрбе.^[2]

На подручју општине Челинац постоји 17 мјесних заједница:

Бабићи, Брезичани, Бранешци, Јошавка, Лађевци, Марковац, Опсјечко, Поповац, Стара Дубрава, Црни Врх, Челинац, Шахиновићи, Шњеготина Велика, Шњеготина Доња, Шњеготина Средња, Вијачани Горњи, Штрбе.

Општина Челинац у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка 1992. године. За вријеме рата у Босни и Херцеговини, на територији општине Челинац није било непосредних ратних дејстава по чему је једна од ријетких локалних заједница у Републици Српској и цјелокупној Босни и Херцеговини.

Политичко уређење

Састав Скупштине Општине Челинац према резултатима избора 2024.

11

2

2

2

2

2

1

1

1

1

11 2 2 2 2 2 1 1 1 1 

Од укупно 25 мандата на поједине партије отпада:

  СНСД: 11
  СП: 2
  СДС: 2
  ДЕМОС: 2
  ДНС: 2
  УС: 2
  СПС-НДП: 1
  НФ: 1
  За правду и ред: 1
  ПДП: 1

Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Општинска администрација

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Челинцу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Челинац је насеље Челинац, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Челинац је Владо Глигорић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Челинац је приказан у табели.^[3]

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Челинац

По службеном попису становништва из 1991. године, општина Челинац је имала 18.713 становника, распоређених у 30 насељених места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Челинац је живјело 15.117 лица.^[1]

Национални састав

Националност[4]	2013.[1]	1991.	1981.	1971.
Срби	14.508 (95,97%)	16.554 (88,46%)	15.832 (86,25%)	15.880 (91,10%)
Муслимани/Бошњаци [а]	395 (2,61%)	1.446 (7,72%)	1.232 (6,71%)	1.209 (6,93%)
Хрвати	48 (0,32%)	76 (0,40%)	86 (0,46%)	90 (0,51%)
Југословени	–	377 (2,01%)	885 (4,82%)	14 (0,08%)
остали и непознато	166 (1,1%)	260 (1,38%)	319 (1,73%)	237 (1,35%)
Укупно	15.117	18.713	18.354	17.430

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.^[5]

	Насеље	1991 г.	2013 г.
1	Балте	234	141
2	Басићи	237	27
3	Бранешци Горњи	645	375
4	Бранешци Доњи	779	555
5	Брезичани	517	393
6	Вијачани Горњи	544	362
7	Грабовац	648	568
8	Дубрава Нова	13	24
9	Дубрава Стара	771	614
10	Јошавка Горња	563	441
11	Јошавка Доња	957	746
12	Каблови	294	118
13	Каменица	28	38
14	Лађевци	527	303
15	Липовац	308	119
16	Марковац	167	161
17	Мемићи	218	118
18	Меховци	266	7
19	Милошево	359	322
20	Опсјечко	950	1180
21	Поповац	306	144
22	Скатавица	149	70
23	Црни Врх	756	520
24	Челинац	4857	5097
25	Челинац Горњи	513	514
26	Шахиновићи	170	104
27	Шњеготина Велика	836	534
28	Шњеготина Доња	572	326
29	Шњеготина Средња	922	583
30	Штрбе	605	613

Познате личности

• Рајко Кузмановић, председник Академије наука и умјетности Републике Српске, председник Републике Српске
• Жељко Благојевић, српски ултрамаратонац
• Радослав Брђанин, српски политичар и инжењер
• Раде Радић, четнички командант из Другог светског рата
• Александар Џомбић, бивши премијер Републике Српске

Види још

• Челинац

Напомене

1. Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.