Задушнице

Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу. Изузетак су васкршње задушнице.

Задушнице. Ратне године 1914–1918.

Цвећаре испред Централног гробља за Зимске задушнице.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитви за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Српска православна црква прописала је посебне дане који су посвећени молитви за умрле.

Начин обележавања

Задушнице обележавају сећање дана одвајања духа од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На задушнице се обавезно излази на гробље. Тада се обавља парастос или помен. Освећује се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих. Обавезно се уређује гроб.

Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

• Жито симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
• Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божије милосрђе којим се залечују ране греха.
• Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
• Даће и подушја се не дају да се „нахрани「 покојник, односно, да душа његова „једе「, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
• На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Датуми обележавања

Задушнице се обележавају пет пута годишње:

• Зимске задушнице - обележавају се у суботу пред Месне покладе
• Пролећне - називају се и васкршње јер се обележавају у други понедељак по Васкрсу (Побусани понедељак)
• Летње задушнице - обележавају се у суботу пред Духове
• Михољданске задушнице - обележавају се пред Михољдан
• Јесење задушнице - називају се другачије и митровске задушнице јер обележавају у суботу пред Митровдан

Литература

• "Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање; "Глас цркве" ("Александрија" Ваљево) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003.

Спољашње везе

• Прилози за етнопсихологију Срба : страх у српској традицији
• Радио-телевизија Републике Српске: Сутра Митровске задушнице, 4. 11. 2011. (језик: српски)
• Радио-телевизија Републике Српске: Сутра Велике задушнице, 17. 2. 2012. (језик: српски)