Парастос

„Даћа” преусмерава овде. Не поистовећивати са Дача.

Парастос или панихида^[1] (грч. ) молитва је за покојне.^[2]

Изношење хране на гроб — даћа

Кувана пшеница, кољиво или панаија (речи грчког порекла)

Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) — „сав”, „читав”, νύχτα (нихта) — „ноћ” и αδο (адо) — „оглашавати се”. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.^[3] Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам.

У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. Задушнице^[4] — (за душу) — дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.

Када се врши Парастос?

Помени за умрле (парастоси)^[5] се у Русији дају у 3, 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину. У Србији седмог, а не деветог дана.

• Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Свете Тројице.
• Девети дан — због девет анђеоских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
• Четрдесети дан — у част Вазнесења Христовог у 40. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.