Западнобачки управни округ

Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 154.491 становника^[1] Седиште округа је град Сомбор.

Западнобачки управни округ
Држава	Србија
Регион	Војводина
Историјске области	Западна Бачка
Админ. центар	Сомбор
Површина	2.420 km2
Становништво	2022.
— број ст.	154.491
— густина ст.	63,84 ст./km2
Позивни број	+381 (0)25
Општине и градови	4 Апатин Кула Оџаци Град Сомбор
Број насеља	37 (5 градских и 32 сеоска)
Званични веб-сајт

Градови и општине

Западнобачки округ у Војводини

Округ обухвата следеће градове и општине:

1. Град Сомбор место Сомбор
2. Општина Апатин место Апатин
3. Општина Оџаци место Оџаци
4. Општина Кула место Кула

• 
  Градови и општине Западнобачког округа
• 
  Градови и општине Западнобачког округа

Становништво

Према попису из 2002. године, на простору округа живело је 213.242 становника, од чега у општини Сомбор 97.263 становника, у општини Кула 48.306 становника, у општини Апатин 32.793 становника и у општини Оџаци 35.474 становника. Становништво целог округа представља 2,85% становништва Србије, и 10,59% становништва Војводине.

По густини насељености округ спада у ред средње насељених у Војводини са 88 становника по километру квадратном, што је испод просека Војводине, који износи 94 становника по ², али изнад просека Србије, који износи 85 становника по ².

Етничке групе

Према националној структури становништва у округу већину чине Срби (62,91%), а затим следе Мађари (10,19%), Хрвати (6,05%), Црногорци (4,29%), Југословени (3,21%), Русини (2,58%), Буњевци (1,31%), Украјинци, Пољаци, Немци, Албанци, Турци, Чеси, Словаци итд.

• 
  Етничка мапа Западнобачког управног округа 2002. године
• 
  Етничка мапа Западнобачког управног округа 2002. године

Култура

Сомбор је град богате културне традиције. На административном подручју Града Сомбора налазе се следећи споменици културе:

• Иконостаси Велике и Мале православне цркве и Српска православна црква у Стапару су заштићени споменици, докази дуге историје овог града,
• Зграда Жупаније с почетка XIX века,
• Римокатоличка црква и Фрањевачки самостан из XVIII века.

Привреда

Општина Сомбор данас располаже са 100.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега је око 97.000 хектара обрадивих површина. Поред ратарске, велики значај има и сточарска производња.

Још интензивнији развој остварује се у индустрији. Индустрија у потпуности покрива прераду сировина из пољопривреде.

Начелник ЗБУО

• Латинка Васиљковић, од 2015.
• Рајко Мајсторовић, од октобра 2013. до 2015.^[2]

Види још

• Бачка