Кула (град)

За град у Бугарској погледајте страницу Кула (Бугарска).

За другa значења, погледајте страницу Кула.

Кула је градско насеље и седиште општине Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2022. било је 14.873 становника. Овде се налазе Српска православна црква Светог Марка у Кули и Римокатоличка црква Св. Ђорђа у Кули.

Кула
Кула
Административни подаци
Држава	Србија
АП	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Кула
Становништво
— 2022.	14.873
— густина	146/
Географске карактеристике
Координате	45° 36′ 36″ С; 19° 31′ 54″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	84
Површина	122,1 2
Кула Кула на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25230 25231 25235
Позивни број	025
Регистарска ознака

Кула

Називи

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. , , русин. Кула, укр. .

Историја

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље「 с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању дажбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."

"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Почетак организованог досељавања карпатских Русина на просторе данашње Србије везан је управо за Кулу. У мају 1745. године, коморске власти су склопиле уговор са првом групом русинских досељеника, који су пристигли у Кулу, односно на пустару Косцељиско,^[1][2] тако да се поменута година (1745) међу Русинима у Србији обележава као почетак њиховог досељавања, а тим поводом је 1995. године у Новом Саду одржан и пригодан научни скуп, којим је обележена 250. годишњица (1745-1995) досељавања Русина на ове просторе.^[3]

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј, и Кула - Руски Крстур - Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош - Кула - Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица - Врбас - Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9.000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:

• 1812. године основана фабрика пива.
• 1876. године је подигнут први парни млин.
• 1880. године је основана фабрика плугова.
• 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
• 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
• 1904. године основана је фабрика столарија.
• 1906. године основана је фабрика шешира.
• 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
• 1916. године је подигнут Млин „Житобачка「.
• 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

Демографија

У насељу Кула живи 15.384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 6.602 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[4] Година Становника 1948. 10.704 1953. 11.733 1961. 13.609 1971. 17.245 1981. 18.847 1991. 19.311 19.005 2002. 19.301 19.739 2011. 17.866

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			9.623	49,85%
Црногорци			3.022	15,65%
Мађари			2.738	14,18%
Украјинци			1.125	5,82%
Русини			725	3,75%
Југословени			446	2,31%
Хрвати			322	1,66%
Немци			97	0,50%
Македонци			63	0,32%
Словаци			48	0,24%
Муслимани			28	0,14%
Словенци			22	0,11%
Албанци			19	0,09%
Роми			17	0,08%
Чеси			16	0,08%
Буњевци			12	0,06%
Руси			10	0,05%
Горанци			4	0,02%
Бошњаци			2	0,01%
Румуни			1	0,00%
Бугари			1	0,00%
непознато			340	1,76%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 26       21 80+ 93       222 75—79 164       276 70—74 327       534 65—69 540       656 60—64 616       679 55—59 494       606 50—54 660       726 45—49 730       756 40—44 688       694 35—39 686       657 30—34 628       656 25—29 727       633 20—24 673       706 15—19 656       638 10—14 583       654 5—9 513       446 0—4 486       451 Просек : 37,9 40,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.186	3.641	4.472	5.529	6.175	6.470	6.602

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.245	1.662	1.323	1.581	505	208	54	17	3	4	2,91

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7.708	2.504	4.633	299	263	9
Женски	8.460	1.898	4.656	1.431	458	17
УКУПНО	16.168	4.402	9.289	1.730	721	26

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.579	529	3	3	1.243
Женски	2.456	181	0	2	733
Укупно	6.035	710	3	5	1.976
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	57	193	521	146	228
Женски	13	28	518	129	47
Укупно	70	221	1.039	275	275
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	48	51	208	89	72
Женски	78	46	130	215	253
Укупно	126	97	338	304	325
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	70	1	0	117
Женски	37	1	0	45
Укупно	107	2	0	162

Спорт

Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, који се такмичи у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.^[7] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.^[8][9]

Познате личности

• Габор Киш (1751-1800), хидрауличар и војни инжењер. Млађи брат Јожефа Киша (1748–1813) заједно са њим пројектант Великoг бачког канала.
• Алекса Поповски (1805-1830), секретар Милоша Обреновића.
• Карло Бијелицки (1813-1878), оснивач Градске библиотеке у Сомбору.
• Милета Лесковац (1873-1942), апотекар.
• Лазар Бајић (1877-1947), доктор правних наука.
• Исидор Бајић (1878-1915), био је српски композитор, учитељ, педагог, мелограф и издавач. Основао је и био први директор Музичке школе у Новом Саду.
• Пал Салаи (1892-непознато), атлетичар, фудбалер, фудбалски тренер. Тренер ФК Парма у сезони 1938-1939.
• Тихомир Влашкалић (1923-1993), председник Централног комитета СК Србије.
• Никола Бошњак (1927-1977), носилац високог израелског признања "Праведник међу нацијама".
• Драгослав Херцег (1948), ректор Универзитета у Новом Саду (1991-1996).
• Бранка Парлић (1955), академска музичарка и пијанисткиња.
• Ендре Шили (1956), математичар и академик, инострани члан Српске академије науке и уметности и члан Краљевско друштва.
• Драган Шкрбић (1968), бивши је српски рукометаш и репрезентативац. Изабран је 2000. године за најбољег играча на свету од стране Међународне рукометне федерације.
• Дејан Луткић (1974), српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.
• Јелена Ђукић (1980), српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
• Надежда Јаковљевић (1994), српска је позоришна глумица. Стална је чланица глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
• Предраг Рајић (1987), српски политички аналитичар, политичар, публициста

Галерија

• 
  Православна црква у Кули
• 
  Католичка црква у Кули
• 
  Хришћанска адвентистичка црква у Кули
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Општина Кула
• Ветропарк Кула