Зеленика

За друге употребе, погледајте Зеленика (вишезначна одредница).

Зеленика је градско насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 1.319 становника. Зеленика је приморско место у заливу Бока которска, које се налази 4,5 источно од Херцег Новог.

Зеленика
Поглед на Зеленику са Сњежнице
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Херцег Нови
Становништво
— 2023.	1.319
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 03″ С; 18° 34′ 22″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	149
Зеленика Зеленика на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85346
Позивни број	031
Регистарска ознака

Године 1902. године изграђен је хотел Плажа, а изградио га је др Антал Мађар из Будимпеште и то је први хотел на Јужном Јадрану, односно на простору данашње Црне Горе, претеча херцегновског, бокељског и црногорског хотелијерства, а црква Свете Тројице у Зеленици је једна од најстаријих у овом крају. У залеђу Зеленике се налази планина Сњежница обрасла медитеранском зимзеленом биљком зеленика () по којој је и само место Зеленика добило име.

Демографија

У насељу Зеленика живи 1134 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,1 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 774 1953. 809 1961. 1.000 1971. 1.029 1981. 1.093 1991. 1.204 1.182 2003. 1.511 1.444

Етнички састав према попису из 2003.[2]‍
Срби			765	52,97%
Црногорци			410	28,39%
Хрвати			27	1,86%
Роми			18	1,24%
Југословени			12	0,83%
Муслимани			7	0,48%
Немци			3	0,20%
Македонци			2	0,13%
Словенци			1	0,06%
Италијани			1	0,06%
непознато			4	0,27%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 4       4 80+ 12       21 75—79 21       20 70—74 29       32 65—69 41       35 60—64 36       41 55—59 24       46 50—54 58       59 45—49 46       59 40—44 46       48 35—39 54       45 30—34 54       53 25—29 62       50 20—24 53       44 15—19 47       45 10—14 49       39 5—9 47       42 0—4 46       32 Просек : 53 6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	235	223	275	294	345	374	473

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	467	79	109	86	116	52	17	6	0	0	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	587	204	353	17	13	0
Женски	602	133	349	93	27	0
УКУПНО	1.189	337	702	110	40	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	252	4	4	0	40
Женски	195	0	0	0	13
Укупно	447	4	4	0	53
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	6	56	20	17
Женски	0	1	69	26	6
Укупно	6	7	125	46	23
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	1	57	8	12
Женски	3	6	14	17	36
Укупно	6	7	71	25	48
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	5
Женски	4	0	0	0
Укупно	17	0	0	5

Сакрални споменици

Црква Св. Тројице

• Црква Св. Андрије из XV века
• Црква Св. Госпође из XV века
• Црква Св. Ђорђа из XVI века
• Црква Св. Илије
• Црква Св. Тројице из XVIII века
• Црква Св. Томе - Рушевине цркве Св. Томе налазе се у селу Пресјека - Кути. Црква је грађена у X или XI веку, и припада прероманичкој стилској групи. Парапетна камена плоча од иконостаса, нађена приликом археолошких истраживања, својим уметничким дометима представља ремек-дело прероманичке уметности на овом поднебљу и сада се налази у Завичајном музеју Херцег Нови. Приликом истраживања пронађени су и фрагменти живописа, па се сматра да је црква била украшена фрескама).

Историја

1934. године краљ Александар I Карађорђевић је из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице Дубровник испловио за Марсељ. Хотел „Плажа Зеленика“ је први хотел на територији данашње Црне Горе, хотел који је доживио свој велики јубилеј, 100 година постојања. Наиме, 1902. године др. Антал Магуар, племић поријеклом из Будимпеште, саградио је хотел на самој обали мора, на плажи окруженој боровима и зеленилом, па је по томе и добио своје првобитно име „Пансион на зеленој плажи“. Од 1948. године, када је хотел национализован, промијенио је неколико власника, а од 1991. године у њему је сједиште Команде РМВЈ.

Култура и образовање

У Бококоторском заливу, у центру Зеленике на самој обали налази се Основна школа „Илија Кишић“, са пространим двориштем у облику парка. Носи име по учитељу, хуманисти и револуционару Илији Кишићу, који је погинуо 13. фебруара 1943. године, који се слави као Дан школе. У дворишту је 28. октобра 1971. подигнута његова биста, рад његовог саборца и вајара Антуна Тонћија Лукателија. Школа је удаљена 3,5 од Херцег Новог. У оквиру школе ради КУД Илија Кишић.^[4][5]

Спорт

Зеленика је сједиште фудбалског клуба Обилић.