Зидање Скадра

Зидање Скадра је пјесма преткосовског циклуса српске епске народне поезије. Заснована је на мотиву људске жртве.^[1][2]

Рељеф у мермеру који приказује младу Гојковицу, узидану у темеље тврђаве. Музеј у оквиру комплекса тврђаве Розафа у Скадру, Албанија

Албанска верзија легенде, на зиду Музеја на тврђави Розафа у Скадру, Албанија

Вријеме и мјесто

Догађаји описани у пјесми наводно су се догодили почетком 14. вијека.^[3] Јован Томић је закључио да је пјесма настала у околини града Скадра, као што је сјеверна Албанија, Црна Гора или југозападна Херцеговина гдје је традиција породице Мрњавчевић била веома јака.^[4] Његов закључак су касније подржали и други научници.^[5] Војска коју су предводили краљ Вукашин Мрњавчевић и његов син Марко Мрњавчевић дошла је до Скадра у јуну 1371, али када су сазнали да велика османска војска напредује са истока кренули су на исток да се припреме за битку на Марици.^[6]

Исти мотив је описан поезији насталој на другим језицима. Српска верзија се сматра главном јужнословенском верзијом. Она је и једина верзија која постоји у облику епске пјесме, док су мађарска, румунска и бугарска верзија баладе.^[7] Српска верзија пјесме коју је забиљежио Вук Стефановић Караџић је најстарија забиљежена верзија легенде и прва која је стекла књижевну славу.^[7]

Објављивање и прве реакције

Ова пјесма је први пут објављена 1815. године по верзији коју је забиљежио Вук Стефановић Караџић слушајући пјевање херцеговачког приповједача Старца Рашка из Колашина,^[8] који је у почетку буне на дахије пребегао у Србији и настанио се у селу Сабанти, близу Крагујевца.^[9] Вук је копију своје збирке народних пјесма 1824. године послао Јакобу Гриму, који је био посебно занесен „Зидањем Скадра」. Грим је пјесму превео на њемачки језик и додао да је „једна од најдирљивијих пјесама свих народа и свих времена」.^[8][10] Јохан Волфганг Гете је такође објавио њемачки превод, али није дијелио Гримово мишљење јер је мислио да је дух пјесме „сујевјерно варварски」.^[11]

Радња

Пјесма описује како три брата Мрњавчевића (Вукашин, Угљеша и Гојко) граде Скадар на ријеци Бојани. Гојко је приморан да живу зазида своју младу жену у зидине тврђаве као жртву коју тражи вила.^[12] Према Вуку Стефановићу Караџићу, у то вријеме постојало вјеровање да је било немогуће изградити велику грађевину без људске жртве. Вук тврди да су људи избјегавали градилишта, јер су плашили да њихова сијенка може бити зазидана и да ће тада умријети без ње.^[13] То вјеровање је у забаченим селима постојало и 1930-тих.^[14]

Види још

• Српске епске народне пјесме
• Мост Горица