Колашин

За друга значења, погледајте страницу Колашин (вишезначна одредница).

Колашин је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 2.437 становника.

Колашин
Центар града
Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Колашин
Становништво
— 2011.	2.437
Географске карактеристике
Координате	42° 49′ 24″ С; 19° 31′ 18″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	1016
Колашин Колашин на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	81210
Позивни број	020
Регистарска ознака
Веб-сајт

Овде се налази железничка станица Колашин, манастир Морача из 13. века, црква Успења Богородица са вештим фрескама и ретким иконама из 17. века, цркве Светог Николе и Светог архиђакона Стефана, као и крајевни музеј Колашина. Сам град се налази на територији националног парка Бјеласица. На 9  од града налази се скијашки центар Колашинске долине.

Историја

За више информација погледајте: Колашин у Народноослободилачкој борби

У јануару 1937. изгорела је главна улица мјеста,^[1] почетком новембра гимназија која је описивина као „најљепша зграда у вароши”.^[2] За низ паљевина је окривљена једна жена, мајка седморо дјеце.^[3]

У току Другог свјетског рата Колашин је пријелазио из руке у руку 24 пута.^[4]

Етимологија

Сама реч највероватније има у корену реч коло, што је старословенски назив за точак или круг. Отуда се аутомобил назива кола. Такође, реч колаш је на овим просторима служила да означи играча у колу.

Демографија

У насељу Колашин живи 2.197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,8 година (33,7 код мушкараца и 35,9 код жена). У насељу има 897 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 1.441 1953. 1.644 1961. 1.870 1971. 2.421 1981. 2.699 1991. 2.817 2.807 2003. 3.003 2.989 2011. 2.725

Етнички састав према попису из 2003.[6]‍
Црногорци			1.798	60,15%
Срби			998	33,38%
Муслимани			30	1,00%
Југословени			14	0,46%
Хрвати			5	0,16%
Словенци			1	0,03%
Руси			1	0,03%
Македонци			1	0,03%
Италијани			1	0,03%
непознато			10	0,33%

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 2       4 80+ 9       21 75—79 20       43 70—74 36       61 65—69 58       57 60—64 59       72 55—59 48       58 50—54 88       81 45—49 100       126 40—44 140       131 35—39 128       125 30—34 108       95 25—29 87       99 20—24 110       131 15—19 164       114 10—14 116       112 5—9 103       110 0—4 81       92 Просек : 95 15

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	448	471	538	687	768	842	899

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	897	140	156	158	241	134	51	15	0	2	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.157	462	651	21	20	3
Женски	1.218	343	657	156	57	5
УКУПНО	2.375	805	1.308	177	77	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	528	30	1	0	77
Женски	377	8	0	0	40
Укупно	905	38	1	0	117
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	9	35	52	51
Женски	6	1	43	64	14
Укупно	24	10	78	116	65
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	7	140	28	22
Женски	7	6	60	58	33
Укупно	11	13	200	86	55
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	45	0	0	9
Женски	34	0	0	3
Укупно	79	0	0	12

Познате личности

• Старац Рашко, Вуков певач (Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи, Зидање Раванице и Маргита дјевојка и Рајко војвода)
• Старац Милија, Вуков певач (Бановић Страхиња)
• Патријарх српски Гаврило (Дожић), патријарх српски (1938–1950), митрополит црногорско-приморски (1920–1938) и митрополит рашко-призренски (1911)
• Мило Дожић, председник скупштине Краљевине Црне Горе (1910, 1914–1916) и вишеструки министар
• Милинко Влаховић, потпуковник Југ. војске, капетан црногорске војске, четнички војвода
• Милован Јакшић, голман реп. Југославије, полуфиналиста на Светском првенству 1930.
• Секула Дрљевић, црногорски фашиста, вишеструки министар
• Петко Милетић, револуционар, страдао у Стаљиновим чисткама
• Мило Ракочевић, ваздухопловни капетан Југословенске војске, четнички војвода
• Народни хероји: (Урош Булатовић, Вељко Влаховић, Спасоје Драговић, Саво Дрљевић, Бошко Јанковић, Вукман Крушчић, Милутин Лакићевић, Јелица Машковић, Саво Машковић, Јанко Ћировић)
• Батрић Јовановић, амбасадор СФРЈ у УНЕСКО-у (1973–1977)
• Секула Меденица, српски уметнички фотограф
• Новица Ракочевић, српски историчар
• Јозо Лепетић, босанскохерцеговачки глумац
• Миња Војводић, српски глумац и каскадер
• Марко Ницовић, српски адвокат, каратиста и начелник полиције града Београда
• Драган Лакићевић, српски песник и књижевник
• Бећир Вуковић, српски песник и књижевник
• Новица Ђурић, српски песник, писац и новинар
• Миљан Радовић, председник ЦК Савеза Комуниста Црне Горе (1986–1989)
• Слободан Томовић, редовни професор УЦГ, министар Вјера у Влади Црне Горе (1993–2000)
• Даница Драшковић, српска политичарка
• Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски (1990–2020), епископ банатски (1985–1990)
• Павле Булатовић, вишеструки министар СРЈ и Црне Горе
• Милован Бојић, српски лекар, директор ИКВБ Дедиње, потпредседник Владе Србије (1998–2000) и министар здравља (2000)
• Предраг Булатовић, политичар, председник СНП Црне Горе (2001–2006)
• Драган Кујовић, в.д. председник Црне Горе (2003) и министар
• Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш
• Славко Лабовић, данско-српски глумац, председник Удружења Срба у Данској
• Јоил Булатовић, православни архимандрит и игуман Манастир Речине
• Мијат Реџић, племенски капетан, објешен од стране Аустроугарског окупатора,на Видовдан 1916.
• Војвода Мина Радовић, морачки јунак
• Сердар Петар Булатовић-Реџа Даничин, ровачки јунак

Партнерски градови

Колашин је побратимљен са сљедећим градовима:^[8]

• Пријепоље, Србија
• Ловеч, Бугарска
• Мидтре Геулдал, Норвешка
• Славјаносербск, Украјина

Галерија

• 
  Градска црква
• 
  Старе куће на главној улици
• 
  Савремена зграда скупштине општине
• 
  Типична стара градска кућа
• 
  Савремена зграда туристичког уреда града
• 
  највећи хотел у граду - „Бјанка“
• 
  Природа на оближњем брду