Интонација (музика)

За друге употребе, погледајте Интонација (вишезначна одредница).

Израз интонација^[1](итал. , фр. , енгл. , , рус. )^[2] је латинска реч која у музици има више значења:

Корепетитор на почетку музичке пробе одсвираним тоном на клавиру даје интонацију контрабасисти да би се "наштимовао“.

1. Однос тонских висина при извођењу:

а) То је отпевани или одсвирани тон, интервал или акорд од стране хоровође на почетку пробе са хором или јавног извођења неке хорске композиције. Тада сваки певач чује и "узме" почетни тон своје деонице (види a капела).

б) Kамерни тон а¹ којег клавириста даје инструменталном солисти са којим треба да свира на проби или музичком наступу.^[3]

в) Kамерни тон а¹ којег обоиста свира оркестарским музичарима да би могли да наштимују тј. усагласе тонске висине својих инструмената пре пробе у оркестру или на јавном наступу.

2. Вештина тачног интонирања (види солфеђо).

3. Почетак грегоријанског литургијског напева.

4. Кратак уводни комад у оргуљској музици.

Види још

• Списак музичких инструмената
• Транспозиција
• Корепетиција
• Звучна виљушка
• Штимовање
• Читање с листа