Корепетитор

Корепетитор (од лат. – са, и repetere – понављати), познат и као уметнички сарадник или клавирски сарадник, је музичар, најчешће пијаниста, чији је задатак да увежбава солисте (певаче, инструменталисте, играче) и ансамбле (хор, балет) и да им пружа музичку подршку и пратњу, обично свирајући клавирски извод оркестарске партитуре. Ово занимање је од суштинског значаја за функционисање оперских и балетских кућа, као и за систем музичког образовања.^[1]

Корепетитор
Корепетитор на проби са оперским певачима
Занимање
Назив занимања	Корепетитор, уметнички сарадник, клавирски сарадник, репетитор
Врста занимања	Уметничко занимање
Подручје рада	Музика, Позориште, Опера, Балет, Музичка педагогија
Опис
Поља рада	Увежбавање солиста и ансамбала, пратња на пробама, часовима и наступима
Квалификације	Високо музичко образовање (најчешће клавир), познавање репертоара, читање с листа
Слични послови	Пијаниста, Диригент, Музички педагог

Улоге и одговорности

Улога корепетитора је далеко сложенија од обичне клавирске пратње. Он је активан партнер у стварању уметничке интерпретације и његове одговорности укључују:

• Припрема солиста: Помагање певачима или инструменталистима да савладају своје деонице, укључујући тачност нота, ритам, интонацију, дикцију и стилску интерпретацију.
• Свирање партитура: Извођење често веома сложених клавирских извода оперских, балетских или оркестарских партитура.
• Подршка на пробама: Корепетитор свира на свим врстама проба (музичким, режијским, сценским), омогућавајући редитељима, диригентима и кореографима да раде са извођачима пре него што се укључи цео оркестар.
• Педагошки рад: Менторство и преношење знања младим уметницима.
• Координација: Корепетитор мора да прати и реагује на интерпретацију солисте, док истовремено прати инструкције диригента.

Врсте корепетитора (по областима)

Иако су основне вештине сличне, улога корепетитора се значајно разликује у зависности од уметничке области.

Оперски корепетитор (Репетитор / Клавирски сарадник)

У оперском свету, корепетитор, често називан француским термином репетитор (фр. répétiteur), представља "десну руку" диригента и кључну фигуру у припреми једне оперске представе.^[2][3] Оперски корепетитори морају да познају целокупну оперску литературу, да говоре више језика (посебно италијански, немачки и француски) и да буду у стању да вокално воде певаче кроз деонице. У Србији се за ову улогу често користи назив уметнички сарадник или клавирски сарадник. Један од најзначајнијих српских оперских корепетитора и педагога у овој области је др ум. Миливоје Вељић, професор на Факултету музичке уметности у Београду на Катедри за дириговање, где предаје предмет Корепетиција.^[4]

Балетски корепетитор

Балетски корепетитор има јединствену улогу која захтева не само пијанистичку вештину, већ и дубоко разумевање балетске технике и покрета. Његов задатак је да обезбеди живу музичку пратњу за:

• Часове балета: Свирање музике одговарајућег темпа и карактера за сваку балетску вежбу, често уз значајан степен импровизације.
• Пробе: Свирање клавирских извода балетских партитура, у блиској сарадњи са кореографом и играчима.

Професија балетског корепетитора је ретка и веома цењена. У Србији, једна од најистакнутијих професионалних балетских корепетиторки је Дина Милетић, која ради у Народном позоришту и Позоришту на Теразијама.^[5]

Инструментални и концертни корепетитор

Ово је најраспрострањенији вид корепетиције и односи се на сарадњу пијанисте са другим инструменталистима или певачима у контексту камерне музике или припреме за концертни наступ. Ова улога је кључна у музичким школама и на академијама за припрему ученика и студената за испите, такмичења и јавне наступе.^[2]

Вештине и образовање

Занимање корепетитора захтева изузетне и свестране музичке способности:^[6]

• Врхунска пијанистичка техника.
• Изузетна способност читања с листа (a vista).
• Способност свирања и читања сложених оркестарских партитура.
• Познавање широког репертоара (оперског, балетског, инструменталног).
• Познавање вокалних техника, дикције и страних језика (за оперске корепетиторе).
• Флексибилност и способност прилагођавања солисти и диригенту.

Формално образовање за корепетиторе стиче се на музичким академијама, најчешће на клавирским или диригентским одсецима, кроз предмете као што су "Корепетиција", "Камерна музика" и "Читање с листа".^[7]

Види још

• Корепетиција
• Клавирски сарадник
• Клавирски извод
• Проба (уметност)
• Читање с листа
• Музичка занимања