Капитулација (предаја)

Капитулација (лат. — „мала глава или одјељење”; лат. — „лијечење под условима”) споразум је током рата за предају^[11][12] непријатељској оружаној сили одређеног органа трупа, града или територије.^[13]

Капитулација Питера Стујвесанта^[1][2] у Новом Амстердаму^[3][4] (Чарлс Хемстрит).^[5][6]

Предаја британских трупа које је јапанска пешадија држала на нишану у Бици код Сингапура.^{[7][8][9][10]}

То је обичан ратни инцидент, па стога нису потребна претходна упутства власти оружане силе којој се врши предаја прије коначног одређивања услова капитулације. Најчешћи од услова су слобода вјероисповијести и сигурност приватне својине с једне стране и обећање да се оружје неће носити у одређеном року с друге стране.

Такви споразуми могу се исхитрено закључити са нижим официром, на чији ауторитет непријатељ, у стварним условима рата, нема право да се ослања. Када споразум сачини службеник који нема одговарајуће овлашћење или који је прекорачио границе својих овлашћења и да би био обавезујући мора се потврдити изричитом или прећутном ратификацијом.

Члан 35 Хашке конвенције (1899)^{[14][15][16][17][18][19][20]} о законима и обичајима ратовања прописује да капитулације договорене између уговорних страна морају бити у складу са правилима војне части. Када се једном договори, обје стране је морају поштовати.^[13][21]

Берзанска капитулација

На финансијским тржиштима, „капитулација” описује „одустајање” од тржишта или „предавање” медвједству (песимизму)^[22] до мјере која укључује „паничну” продају.^{[23][24][25][26]}

Види још

• Капитулација (уговор)