Предаја

Предаја, у војном смислу, је препуштање контроле над територијом, борцима, утврђењима, бродовима или наоружањем другој сили. Предаја може бити постигнута мирним путем или може бити резултат пораза у борби. Суверена држава може се предати након пораза у рату, обично потписивањем мировног споразума или споразума о капитулацији. Предаја на бојном пољу, било од стране појединаца или по налогу официра, обично доводи до тога да они који се предају постају ратни заробљеници.

Кућа Насрида се предаје Шпанији: Боабдил даје кључ од Гранаде Фердинанду и Изабели.

Предаја лорда Корнволиса од Џона Трумбула, који приказује Британце како се предају француским (лево) и америчким (десно) трупама. Уље на платну, 1820

Представници на броду USS Missouri за време безусловне предаје Јапана на крају Другог светског рата

генерал-потпуковник А. А. К Нијази потписује пакистански инструмент о предаји у Даки 16. децембра 1971., након победе Индије у индо-пакистанском рату 1971.

Бела застава

Савезничке трупе се предају јапанским трупама у Сингапуру током Другог светског рата.

Бела застава или марамица се често користе као сигнал жеље за предајом, али у међународном праву то једноставно представља жељу за преговарањем која може, али не мора да резултира формалном предајом.^[1] Обично предаја укључује предају оружја; командант јединице која се предаје симболично нуди свој мач победничком команданту. Појединачни борци могу назначити предају одбацивањем оружја и подизањем празних и отворених руку изнад главе; командант тенка који се предаје треба да усмери куполу тенка даље од противничких бораца.^{[тражи се извор]} Заставе се спуштају или увијају.^[2]

Процес

Када се стране сагласе са условима, предаја може бити условна; односно страна која се предаје пристаје да се покори тек након што победник да одређена обећања. Вође групе која се предаје преговарају о привилегијама или надокнади за време, трошкове и губитак живота које је победник спасио заустављањем отпора.^[1]

Алтернативно, у безусловној предаји, победник не обећава третман, већ једнострано дефинише третман побеђене стране.^[3] Рани пример војне предаје је пораз Картагине од стране Римског царства на крају Другог пунског рата. ^[3] Временом су се за такву ситуацију развили општеприхваћени закони и обичаји ратовања, од којих је већина садржана у Хашкој конвенцији из 1907. и Женевским конвенцијама.^[4] Нормално, зараћена страна ће пристати на безусловну предају само ако је потпуно неспособна да настави непријатељства. Традиционално, церемонију предаје пратиле су ратне почасти.^[5]

Трећа Женевска конвенција каже да ратне заробљенике не треба малтретирати или злостављати.^[6] Политика америчке војске, на пример, захтева да особе које су се предале треба да буду обезбеђене и заштићене током евакуације са бојног поља.^[7]

Иако није формални војни закон, Кодекс америчких борбених снага забрањује предају осим ако „сва разумна средства отпора нису исцрпљена и сигурна смрт је једина алтернатива“: Кодекс каже: „Никада се нећу предати својевољно. Ако будем командовао, никада нећу предати моје потчињене док још имају средства за отпор.“^[8]

Лажна предаја

Лажна предаја је врста преваре у контексту рата. То је ратни злочин по Протоколу Женевске конвенције.^[9] Лажна предаја се обично користи да би се непријатељ извукао из заклона и да би се напао неспреман, али се могу користити у већим операцијама као нпр. током опсаде. Лажне предаје се налазе релативно често у историји. Један од најозлоглашенијих примера била је наводна лажна предаја британских трупа код Килмајкла током Ирског рата за независност.^[10]

Види још

• Капитулација, споразум у време рата за предају непријатељској оружаној сили одређене јединице, града или територије.
• настаје када се рат заврши због потпуног уништења зараћене државе.
• Неприхватање предаје је када победник не покаже милостивост и одбије да поштеди животе побеђених када се безусловно предају. Према ратним законима, посебно је забрањено изјавити да се заробљеници не прихватају.
• Безусловна предаја је предаја без услова, осим оних предвиђених међународним правом.