Катарина Стојановић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Катарина Стојановић (Београд, 20. април 1923 — Београд, 2. новембар 2006) била је пионир југословенске и српске монтаже с краја 20. века.
Радила је монтажу филмова Велимира Стојановића (Лажни цар Шћепан Мали, Зле паре, Четири километра на сат, Кампо Мамула ), 2 филма Здравка Велимировића (Дан четрнаести, Врхови Зеленгоре), филмове Жике Митровића (Солунски атентатори, Обрачун, Марш на Дрину - добитник Златне Арене у Пули , До победе и даље, Нож (филм из 1967), Ужичка република, Вељка Булајића (Козара), контоверзни филм Душана Макавејева Човек није тица, филмове Јована Ранчића ( Последња трка, Маховина на асфалту, филм Александра Петровића Биће скоро пропаст света из 1968 године који је освојио доста награда у иностранству.
Урадила је монтажу готово целокупног филмског опуса Миомира Стаменковића: (Под исто небо, Вук са Проклетија, Како умрети, Клопка за генерала, Девојачки мост итд).
Remove ads
Монтажа филмова
Remove ads
Спољашње везе
- Катарина Стојановић на веб-сајту (језик: енглески)
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads