Квартар

Квартар је најмлађи геолошки период кенозоишке ере на геолошкој временској скали према дефиницији Међународне комисије за стратиграфију ().^[1] Овај период је почео завршетком епохе плиоцена, односно завршетком неогена (периоде) пре 2,588 ± 0,005 милиона година и траје и дан данас.^[1] У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 2,588 милиона година до пре 11,7 хиљада година и холоцен од пре 11,7 хиљада година, при чему холоцен траје и дан данас.^[1]

Поједностављена геолошка табела

ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истражујући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген. Неформални термин „касни квартар」 се односи на задњих 0,5–1,0 милиона година.^[2]

Квартарни период се типично дефинише цикличним растом и распадањем континенталних ледених плоча повезаних са Миланковићевим циклусима и пратећим климатским и еколошким променама које су се догодиле.^[3][4]

Подела

Квартар се дели на две епохе: плеистоцен и холоцен. Епохе се даље деле на векове. Званична подела према Међународној комисији за стратиографију () приказана је у табели испод:^[5]

Периода	Епоха	Век	Почетак (Ma)	Крај (Ma)
Квартар	Холоцен	Мегалајан	0,0042	0
		Нортгрипиј	0,008276	0,0042
		Гренландиј	0,0117	0,008276
	Плеистоцен	Горњи плеистоцен	0,129	0,0117
		Чибаниј (средњи плеистоцен)	0,774	0,129
		Калабриј	1,8	0,774
		Желасиј	2,58	1,8

Појава човека

Ово је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба плиоцена)

• Током доњег плеистоцена (између 1,87 милиона година и 730.000 година) јавља се Хомо хабилис, затим и Хомо еректус.
• Током средњег плеистоцена (730.000-128.000) архајски Хомо сапиенс.
• Хомо неандерталенсис се смешта у доба горњег плеистоцена (око 100.000 година).
• Хомо сапиенс сапиенс (најближи данашњем човеку) јавља се око пре 40.000 година.

Датовање

Постоји неколико метода датовања квартара:

• утврђивање односа кисеоникових изотопа у љуштурама фосила (фораминифера, коколитофоридите...)
• радиометријска метода К40/А40 (калијум/аргон), добро за датовање од почетка плеистоцена до 200.000 година. Постоји празнина за период од пре 200.000 година до 40.000 година.
• метод угљениковог изотопа C-14 (органске супстанце, за старост до пре 40.000 година)

Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза

милиони година	геолошка епоха	периода	фосили
3,000 милиона година	АРХАЈСКА ЕРА	ЕОЗОИК	непоуздани тргови живота пред крај периода
600 милиона година	ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА	КАМБРИЈУМ СИЛУР ДЕВОН КАРБОН ПЕРМ	прве водене животиње, нема кичмењака живот још у води, први водени кичмењаци први остаци сувоземаца појава првих гмизаваца
200 милиона година	МЕЗОЗОИК (секундарна ера)	ТРИЈАС ЈУРА КРЕДА	царство првих гмизаваца, појава првих птица непоуздани трагови првих сисара, водоземци се повлаче
70 милиона година	ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК)	ПАЛЕОЦЕН ЕОЦЕН ОЛИГОЦЕН МИОЦЕН	50. милиона година - адапис 40-35 милиона год. - некролемур 35-30 милиона год - бранисела,
1,87 милиона година	ТЕРЦИЈАР	ПЛИОЦЕН	аустралопитекуси
0,01 милиона година	КВАРТАР	ПЛЕИСТОЦЕН ХОЛОЦЕН	Квартарна флора и фауна

Живот током квартара

Квартарна флора

Глацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом「 (лат. ), поларном врбом (лат. ) и брезом (лат. ). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума. Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: лат. расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.

Квартарна фауна

Мали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. лат. , крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.

Сисари:

• шумски слон са правим кљовама - лат. , (128.000/100.000)
• степски слон (лат. )
• Мерков носорог (лат. )
• тур или праговече (лат. )
• коњи (лат. )

Представници хладне климе:

• рунасти носорог (лат. )
• ирвас (лат. )
• бизон (лат. )

Пећински сисари:

• пећински медвед (лат. )
• пећински лав (лат. )
• пећинска хијена (лат. )

Види још

• Палеолит